HPV ili humani papiloma virusi spadaju u najraširenije polno prenosive bolesti, pri čemu su zahvaćene i ženska i muška populacija.
Koliko je učestala HPV bolest?
Procenjuje se da više od 50% žena tokom života dođe u kontakt sa HPV infekcijom. Da su od toga više od 75% mlađe od 30 godina. Većina ovih infekcija kratko traje i prolaze bez posledica (prolazne infekcije). U ostalim slučajevima preći će u perzistentnu infekciju, koja nosi rizik za pojavu promena na grliću i drugim organima, a koje mogu dovesti do karcinoma. U Srbiji, svakog dana obole četiri, a jedna žena umre od karcinoma grlića materice.
Šta može biti uzrok HPV ili humanog papiloma virusa?
Pored zloćudnih promena (cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) i karcinom grlića materice), HPV može uzrokovati i dobroćudne promene – bradavice ( kondilome). Dijagnostika je veoma egzaktna, brza i visokospecijalizovana.
Kako se vrši prevencija humanog papiloma virusa?
Osnovu prevencije predstavlja tzv. sekundarna prevencija, tj. citološki (Papanicolau) pregled koji ima za cilj otkrivanje-detekciju i lečenje prekanceroznim, tj. ranih stadijuma bolesti, kada je ova bolest izlečiva u oko 90 odsto slučajeva. Prevenira se oko 80 odsto slučajeva raka. Ukoliko se otkriju promene u ranoj fazi infekcije za tretman se koristi vagilnalni gel sa Coriolus versicolor i Centenela Asiatica koji svojim posebnim farmakološkim oblikom niosoma I fitosoma rade klirens HPV, čak i visokoonkogenih sojeva.
Primarna prevencija obuhvata zdravstveno prosvećivanje koje bi trebalo započeti od najranijeg uzrasta (seksualno i higijensko), kao i vakcinacija, o kojoj se u svetu govori i primenjuje već 10 godina. Kod nas je tek unazad godinu dana odobrena i preporučena od 12. godine života (polivalentna – obuhvata 2-9 tipova virusa). Redovne kontrole zdravlja, pre svega! Ipak u osobenosti svake žene treba da postoji svest o očuvanju svog telesnog i mentalnog zdravlja i osnovni higijenski manir-ginekološki pregled jednom godišnje.
Koje ginekološke kontrole treba raditi godišnje?
Jednom godišnje se radi sistematski ginekološki pregled koji ubuhvata : kolposkopiju, PA bris, vaginalni sekret, bimanuelni ginekološki pregled i palaptorni pregled dojki kod žena starijih od 40 godina. Kada prodje šest meseci od ovog pregleda radi se kontrolni ginekološki pregled koji obuhvata: vaginalni sekret i bimanuelni ginekološki pregled. Jednom godišnje se radi UZ-ni pregled u slučaju normalnog nalaza.
Da li se ovakav redosled ginekoloških pregleda se radi sve do menopauze?
Da, dovoljno je jednom godišnje da se radi gore opisani sistematski ginekološki pregled, i UZ- ni pregled jednom u godinu do dve godine od prethodnog.
