Saznajte o važnoj temi – Hašimoto i ishrana i kakav uticaj imaju goitrogene namirnice, gluten, mlečni proizvodi i vitamin D. Hašimoto tireoiditis je autoimuna bolest štitne žlezde kod koje imuni sistem prepoznaje sopstveno tkivo štitne žlezde kao strano i pokreće hroničan inflamatorni proces.
Postoji klinička opservacija da deo osoba sa Hašimotom ima veću učestalost drugih autoimunih stanja, poput celijakije ili necelijakijske osetljivosti na gluten. Kod nekih osoba eliminacija glutena može dovesti do poboljšanja simptoma kao što su umor, digestivne tegobe ili osećaj nadutosti.
Važno je naglasiti da to ne znači da gluten izaziva Hašimoto tireoiditis, već da kod određenih osetljivih osoba može predstavljati jedan od faktora koji doprinosi održavanju inflamatornih procesa i pogoršanju simptoma.
Hašimoto i ishrana – Goitrogene namirnice
Goitrogene namirnice su one koje u sirovom obliku mogu da utiču na smanjenje iskorišćenja joda u štitnoj žlezdi i time, potencijalno utiču na sintezu tiroidnih hormona. To je posebno važno kod osoba sa Hašimoto tireoiditisom, gde je štitna žlezda već autoimuno oštećena i osetljivija na dodatne faktore.
Najpoznatije goitrogene namirnice
- kupus, kelj, karfiol, brokoli
- prokelj
- rotkva i rotkvica
- soja i proizvodi od soje
- proso (u većim količinama i kod osetljivih osoba)
- keleraba
Da li ih treba potpuno izbaciti?
Ne. Kod Hašimoto pacijenata se ne preporučuje totalna eliminacija, već pravilna priprema i umerena konzumacija.
Kako smanjiti goitrogeni efekat:
- termička obrada (kuvanje, dinstanje, pečenje) značajno smanjuje goitrogeni potencijal
- izbegavati svakodnevne velike količine sirovih kupusnjača (posebno u obliku smoothie-ja ili sokova)
- balansirati unos sa dovoljnim unosom joda (iz hrane ili suplementacije po preporuci stručnjaka)
- kombinovati sa namirnicama bogatim selenom i cinkom (važni za funkciju štitne žlezde)
Kod Hashimoto tireoiditisa fokus nije na zabrani, već na balansu, načinu pripreme i individualnoj toleranciji. U većini slučajeva, termički obrađene kupusnjače umerenih količina su potpuno bezbedne i mogu ostati deo ishrane.
Gluten i Hašimoto
Gluten je proteinski kompleks prisutan u pšenici, raži i ječmu. Većina ljudi ga vari bez problema, ali kod određenih osoba može izazvati različite reakcije.
Mogući mehanizmi dejstva kod osetljivih osoba:
- može doprineti iritaciji crevne sluzokože kod osoba sa celijakijom, necelijakijskom osetljivošću na gluten ili povećanom intestinalnom propustljivošću
- može doprineti lošijoj apsorpciji pojedinih nutrijenata ukoliko postoji narušena funkcija crevne barijere
- kod nekih osoba može biti povezan sa simptomima poput nadutosti, umora, digestivnih tegoba ili tzv. „brain fog“-a
- u kontekstu autoimunih bolesti često se razmatra zbog moguće povezanosti sa aktivacijom imunološkog sistema kod osetljivih pojedinaca
Kod osoba koje imaju potvrđenu celijakiju, necelijakijsku osetljivost na gluten ili izražene gastrointestinalne tegobe, privremena eliminacija glutena u periodu od nekoliko nedelja može biti koristan način da se proceni individualna reakcija organizma.
Kod osoba bez simptoma i bez dokazane osetljivosti trenutno ne postoje dovoljno jaki dokazi da je bezglutenska ishrana neophodna svim osobama sa Hašimoto tireoiditisom.
Mlečni proizvodi i Hašimoto tireoiditis
Mlečni proizvodi sami po sebi nisu problematični za većinu ljudi. Mnogo važniji su kvalitet proizvoda, način proizvodnje i individualna tolerancija.
Kod nekih osoba mlečni proizvodi mogu biti povezani sa:
- nadutošću i digestivnim tegobama
- aknama ili promenama na koži
- subjektivnim osećajem pojačanog stvaranja sluzi, iako naučni dokazi za ovu pojavu nisu jednoznačni
- otežanom kontrolom glikemije ukoliko se preteruje sa zaslađenim mlečnim proizvodima
Bolji izbor mogu biti:
- kefir
- jogurt
- kiselo mleko
- povremeno kvalitetni tvrdi sirevi sa jednostavnim sastavom
Fermentisani mlečni proizvodi mogu doprineti raznovrsnijoj crevnoj mikrobioti, što je važno i za zdravlje digestivnog i imunološkog sistema.
Zašto je važan kvalitet mlečnih proizvoda?
Mleko i mlečni proizvodi životinja koje se hrane većim udelom paše mogu sadržati povoljniji profil masnih kiselina, uključujući nešto više omega-3 masnih kiselina i konjugovane linolne kiseline (CLA).
Pored toga, kvalitetniji proizvodi često sadrže manje aditiva i prolaze manje intenzivnu industrijsku obradu.
Problem sa „low-fat“ proizvodima
Niskomasni proizvodi često se doživljavaju kao zdraviji izbor, ali to nije uvek slučaj.
Potencijalni nedostaci uključuju:
- manju sitost nakon obroka
- češću potrebu za dodatnim međuobrocima
- mogućnost dodavanja šećera, skroba ili drugih sastojaka radi poboljšanja ukusa i teksture
- niži sadržaj prirodno prisutnih vitamina rastvorljivih u mastima
U mnogim situacijama bolji izbor mogu biti:
- punomasni jogurt
- kefir
- kiselo mleko
- umeren unos kvalitetnih sireva
Hormonski kontekst
Masti imaju važnu ulogu u organizmu i učestvuju u brojnim fiziološkim procesima, uključujući:
- sintezu steroidnih hormona
- održavanje sitosti i stabilnijeg nivoa energije
- apsorpciju vitamina D, E, K i A
- funkcionisanje ćelijskih membrana
Zbog toga potpuno izbegavanje masti najčešće nije poželjna strategija, posebno kod osoba koje imaju hormonske poremećaje.
Hašimoto i vitamin D
Kod osoba sa Hašimoto tireoiditisom često se uočava niži nivo vitamina D u krvi. Vitamin D ima značajnu ulogu u:
- regulaciji imunološkog sistema
- kontroli inflamatornih procesa
- održavanju zdravlja kostiju
- normalnom funkcionisanju brojnih tkiva i organa
Brojne studije pokazuju povezanost između nižih koncentracija vitamina D i veće učestalosti autoimunih bolesti, uključujući Hašimoto tireoiditis. Međutim, još uvek nije u potpunosti razjašnjeno da li je nizak vitamin D uzrok ili posledica samog autoimunog procesa. Zbog toga se u praksi često proverava status vitamina D i po potrebi sprovodi individualno prilagođena suplementacija.
Glavni izvori vitamina D
- izlaganje suncu
- masna morska riba
- žumance jajeta
- obogaćene namirnice
- suplementacija kada postoji dokazani deficit
Zaključak
Hašimoto tireoiditis ne zahteva automatsko izbacivanje glutena i mlečnih proizvoda kod svih osoba. Najbolji rezultati se obično postižu individualnim pristupom koji uključuje:
- adekvatan unos proteina
- dovoljan unos selena, cinka, gvožđa i drugih važnih mikronutrijenata kada postoji deficit
- optimizaciju vitamina D
- očuvanje zdravlja crevne mikrobiote
- procenu individualne tolerancije na gluten i mlečne proizvode
- kvalitetan san i kontrolu hroničnog stresa
Cilj nije stvaranje dugih lista zabranjenih namirnica, već pronalaženje načina ishrane koji podržava zdravlje štitne žlezde, imunološkog sistema i opšteg stanja organizma.
Članak je realizovan u saradnji sa Instagram nalogom @ milica.zaric.healthcoach
