Humani papiloma virusi (HPV) su mali DNA virusi koji inficiraju ćelije kože i sluzokože kod ljudi.
Primarna prevencija virusa (HPV) moze se sprovesti primenom vakcine
Prepoznato je više od 180 serotipova humanog papiloma virusa, a za 80 je učinjeno potpuno mapiranje genoma, serotipovi sa poznatim DNK kodom i na njih je moguće odraditi testiranje. Manifestacije infekcija koje izazivaju dati serotipovi idu od promene na koži u vidu bradavica koje srećemo na rukama i stopalima kod dece, adolescenata i odraslih, zatim genitalne bradavice, displazije i karcinomi anogenitalne regije, papilomatoze gornjih respiratornih puteva, displazije i kanceri orofaringealne regije.
Vertikalnom transmisijom, HPV infekciju tokom porođaja može majka da prenese na dete, uzrokujući rekurentnu respiratornu papilomatozu.
HPV se smatra glavnim uzročnikom cervikalnog karcinoma kod žena?
Da, godišnje u Srbiji od karcinoma grlića materice oboli oko 1.200 žena, a godišnje umre oko 500 žena. Srbija je na četvrtom mestu po broju novoobolelih i treća po smrtnosti u grupi evropskih zemalja.
Humani papiloma virus (HPV) je izazivač najčešćih polno prenosivih bolesti kod žena i muškaraca širom sveta. Inficirane osobe mogu biti asimptomatske i više godina, do ispoljavanja bolesti, ili do spontane rezolucije. Studije navode da su sve odrasle seksualno aktivne osobe u životu izložene i inficirane bar jednom ovim virusom. Najčešće spontane rezolucije u većini slučajeva (70-90%), naše telo se odupre infekciji virusa prirodnim putem uz pomoć imuniteta. Kod trećine inficiranih javiće se manifestacija bolesti. Najveća prevalenca je među mlađom odraslom populacijom, a zatim pada sa starijom dobi kao posledica razvoja imunog odgovora i smanjenjem seksualne aktivnosti.
Lokalizacija promena i kancerozni potencijal zavise od tipa virusa. Promene na mukozama su izazvane serotipovima koji imaju nizak ili visok kancerozni potencijal.
Koja su dva najzastupljenija tipa HPV?
Dva najzastupljenija tipa sa niskim potencijalom su serotipovi HPV-6 i HPV-11. Oni su u 90 % slučajeva izazivači genitalnih bradavica i cervikalnih displazija i vrlo retko prelaze u kanceroznu formu. Većina ovih karcinoma moze se prevenirati HPV vakcinom. Trenutno u svetu 67 zemalja ima ovu vakcinu u svojim nacionalnim programima vakcinacija.
HPV vakcine su se pokazale efikasne u prevenciji cervikalnih prekanceroznih promena, kao i drugih anogenitalnih prekanceroznih lezija (i kod žena i muškaraca) izazvanih serotipovima HPV sa visokim kancerogenim potencijalom. Vakcine HPV4 i HPV9 pružaju zaštiu i od grupa serotipova sa niskim kancerogenim potencijalom, izazivačima kondiloma.
Koji je preporučeni uzrast?
Preporučen uzrast za vakcinaciju i dečaka i devojčica je 11-12 godina, uz mogućnost početka vakcinacije od 9-te godine. Ako nisu prethodno vakcinisane, mlađe odrasle osobe mogu biti vakcinisane do uzrasta od 26 godina. Za decu do 15 godina vakcina se daje u dve doze, a za starije od 15 godina u tri doze.
Važnost vakcine kao preventivne mere
Lekari pedijatri bi trebalo da koriste svaku priliku da savetuju i naglašavaju važnost vakcine (ove kao i svih vakcina koje deca treba da prime u školskom uzrastu), uz isticanje značaja uzrasta kada se preporučuje vakcinacija, pre uzrasta kada postoji mogućnost expozicije – izlaganja virusu. Što se tiče terapije ona je različita u odnosu na oblik bolesti, ordinirajuću lekar će usmeriti pacijenta dermatologu, hirurgu, urologu ili ginekologu po potrebi…
Statistika kaže da više od 50% žena tokom života dođe u kontakt sa HPV infekcijom. Da su od toga više od 75% mlađe od 30 godina. Većinom su to prolazne infekcije, infekcija kratko traje i prolaze bez posledica. U ostalim slučajevima može preći će u perzistentnu infekciju, sa rizikom za pojavu promena na grliću i drugim organima žene. Ove promene mogu dovesti do karcinoma. U Srbiji, svakog dana obole četiri, a jedna žena umre od karcinoma grlića materice. Kako su HPV ili humani papiloma virusi najraširenije polno prenosive bolesti, pri čemu su zahvaćene i ženska i muška populacija, izuzetno je važna prevencija.
