Anemija ili malokrvnost je stanje smanjene količine hemoglobina u krvi, što dovodi do lošijeg prenosa kiseonika u tkiva. Može uzrokovati umor, bledilo, slabiji apetit, poremećaj pažnje, pa čak i usporen rast i razvoj kod dece. Koji su simptomi, ko su rizične grupe za anemiju, kada uzimati i kako lekove za anemiju, saznajte u ovom članku. Takođe i koja hrana je bogata gvožđem, koji faktori smanjuju apsorpciju nehem gvožđa, preporučene količine mesa i jaja po uzrastu i koji su najbogatiji biljni izvori gvožđa.
Sideropenijska anemija je najčešći oblik anemije izazvana nedostatkom gvožđa. Ona čini više od 90% svih anemija. Gvožđe je esencijalno za stvaranje hemoglobina, pa njegov nedostaak direktno utiče na krvnu sliku.
Ne treba pretpostavljati da je svaka anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa! Ako terapija gvožđem ne pokazuje očekivani efekat, treba ispitati druge uzroke. Kao što su hronične bolesti, genetski poremećaji, gubitak krvi, loša apsorpcija, nedostatak drugih nutrijenata – B12, folna kiselina.
Anemija ili malokrvnost
Anemija ili malokrvnost je stanje koje se javlja kada dođe do značajnog pada eritrocita i/ili njihovih glavnih gradivnih elemenata – hemoglobina, u krvi. Najčešće nastaje kod problema stvaranja gvožđa zbog npr nedovoljnog unosa gvožđa, ali i folata i vitamin B12, loše apsorbcije ili prevelikih gubitaka.
Anemija kod dece može imati dugoročne posledice na razvoj mozga, motoriku, imunitet i opšti napredak deteta. Kada krv nema dovoljno hemoglobina, kiseonik se slabije prenosi do organa, pa dete može biti umorno, bledo, slabije jede, spava više, manje se igra i kasni u razvoju. Rano otkrivanje anemije i adekvatno lečenje mogu sprečiti posledice i omogućiti detetu zdrav rast i razvoj.
Simptomi anemije
Najčešća anemija je sideropenijska, izazvana nedostatkom gvožđa. Gvožđe je mineral ključan za stvaranje hemoglobina – proteina u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik. Ova anemija se razvija postepeno: najpre se prazne zalihe gvožđa u telu, zatim opada nivo feritina (pokazatelj rezervi), a na kraju i nivo hemoglobina.
Neki od simptoma su:
- umor i slabost
- bleda koža
- vrtoglavica
- nesvestica
- mučnina
- glavobolja
- kratak dah
- bolovi u grudnom košu
- hladne šake i stopala
- poremećeni otkucaji srca
Ko su rizične grupe za anemiju
- Prevremeno rođene bebe i dojenčad bez dodatka gvožđa posle 4-6 meseci.
- Deca s ishranom siromašnom gvožđem (malo mesa, ribe, povrća).
- Žene u reproduktivnom periodu (usled menstruacije).
- Trudnice (zbog povećanih potreba).
- Starije osobe (lošija ishrana, hronične bolesti).
- Vegani i vegeterijanci bez dodatka gvožđa.
- Osobe sa hroničnim bolestima creva ili krvarenjem.
Lekovi za anemiju
Da li su neophodni samo suplementi ili i terapija gvožđem proceniće lekar. Nekada je dovoljna i samo ishrana hranom bogatom gvožđem. Ako je neophodno da uzimate preparate gvožđa, to radite jednom dnevno, ujutru, 30 minuta pre doručka. Ne treba mešati lek sa hranom, mlekom, čajem ili kafom. Najbolje unositi sa vodom ili sokom koji sadrži vitamin C- limunada, sok od pomorandže ili borovnice.
Uzimanje preparata gvožđa može imati uticaj na stolicu – od retke do tvrde, često crno prebojene. Ako imate tegobe (bolove u želucu, retke stolice, dugotrajan zatvor), promenite vreme davanja preparatra.
Hrana bogata gvožđem
Postoje dve forme gvožđa u hrani – hem i nehem.
- Hem gvožđe se nalazi u namirnicama životinjskog porekla i bolje se apsorbuje (do 30 %). Hem gvožđe se bolje apsorbuje jer ima istu hemijsku strukturu kao gvožđe u hemoglobinu i mioglobinu u ljudskom telu. Najbolji izvori su crveno meso, iznutrice (posebno jetra), tamno meso živine, kao i riba i morski plodovi.
- Nehem potiče iz biljnih izvora i slabije se apsorbuje u poređenju sa hem gvožđem iz namirnica životinjskog porekla. Procenjuje se da se samo oko 5–10 % unetog nehem gvožđa zaista apsorbuje. Apsorpcija zavisi od više faktora, a najvažniji je prisustvo vitamina C (askorbinske kiseline), koji može višestruko povećati iskorišćenje ovog oblika gvožđa. Dobar primer sinergije je konzumacija obroka koji sadrži nehem gvožđe zajedno sa svežim voćem, povrćem ili limunovim sokom bogatim vitaminom C. Na primer, salata od leblebija i paprike ili pasulj sa limunom mogu biti odlične kombinacije. Takođe, termička obrada i natapanje mahunarki i semenki može smanjiti sadržaj fitinske kiseline (fitata), koja inače vezuje gvožđe i smanjuje njegovu bioraspoloživost. Dobri izvori su: integralne žitarice, orasi, semenke, mahunarke, tamno zeleno povrće poput spanaća i kelja, mahunarke.
Istovremeni unos hem i nehem gvožđa može poboljšati apsorpciju nehem oblika. Takođe, kuvanje u gvozdenom posuđu može povećati sadržaj gvožđa u hrani.
Faktori koji smanjuju apsorpciju nehem gvožđa
Fitati – prisutni u celovitim žitaricama, mahunarkama i orašastim plodovima; vežu se za gvožđe i formiraju netopive komplekse. Fermentacija, natapanje, klijanje i kuvanje mogu smanjiti njihov negativni efekat.
Polifenoli i tanini se nalaze u kafi, crnom i zelenom čaju, crnom vinu i nekim vrstama voća. Veoma snažno inhibiraju apsorpciju i zato se preporučuje izbegavanje ovih napitaka uz obroke bogate gvožđem.
Kalcijum je jedini nutrijent za koji je dokazano da smanjuje apsorpciju i hem i nehem gvožđa. Iz tog razloga se suplementi gvožđa preporučuju sat do dva nakon mlečnih proizvoda.
Cink i mangan, kod visokih koncentracija u suplementima mogu konkurisati sa gvožđem za apsorpciju jer koriste slične transportere.
Preporučene količine mesa i jaja po uzrastu
Koliko dnevno mesa?
Bebe (6-12 meseci): 50–60 g kuvanog mesa dnevno.
Deca predškolskog uzrasta: oko 100 g dnevno ili svaki drugi dan.
Tinejdžeri: 130–150 g svaki do svaki drugi dan.
Odrasli: 100–150 g mesa dnevno.
Crveno meso: ne više od 400 g nedeljno za odrasle.
Koliko jaja?
Deca 1–3 godine: do 4 jaja nedeljno
4–7 godina: do 5 jaja
7–10 godina: 5–7 jaja
Tinejdžeri i odrasli: 1 jaje dnevno može biti deo balansirane ishrane
Meso ne mora svakodnevno ako je ishrana raznovrsna i uključuje druge izvore proteina i gvožđa (jaja, mahunarke, riba, tofu). Svakodnevno meso je opravdano kod beba, dece u skoku rasta, rekonvalescentnih, anemičnih i kod dece s povećanim potrebama. Birajte delove mesa koje životinja koristi za kretanje (but, batak). Mesne prerađivanje nisu meso.
Najbogatiji biljni izvori gvožđa
Namirnica Gvožđe (mg na 100 g)
Susam (tahini) 10–15 mg
Bundeva (semenke) 8–10 mg
Suncokretovo seme 5–7 mg
Sočivo (kuvano) 3,3 mg
Pasulj (kuvani beli/crveni) 2,5–3 mg
Ovas (ovsene pahuljice) 3–4 mg
Spanać (kuvan) 3–4 mg
Cvekla (sirova) ~1 mg
Tofu 5–6 mg
Tamna čokolada (70%+) 7–10 mg
Suvo grožđe, smokve 2–3 mg
