Gojaznost je neprijatelj muške plodnosti, govore naučna istraživanja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO-SZO), stopa infertilnosti stalno raste, posebno među mlađim muškarcima.
Ovaj trend je značajan jer kvalitet sperme i muški fertilitet predstavljaju ključne indikatore ne samo reproduktivnog, već i opšteg zdravlja. Kvalitet sperme se u velikoj meri pogoršao tokom prethodnih decenija, a registrovane su i regionalne varijacije. Gojaznost nije samo estestski već i zdrastveni problem, koji može dugoročno uticati na plodnost. Postepeno smanjivanje kilaže može imati uticaj na hormonski balans i parametre spermograma.
Gojaznost je neprijatelj muške plodnosti
Na globalnom nivou primećena je smanjena produkcija spermatozoida koja se odvija prebrzo da bi bila genetički uslovljena, tako da sve ukazuje na odgovornost sredinskih faktora. Pored zagađenja vazduha i hemikalija koje ometaju rad endokrinog sistema (EDC) i stil života u velikoj meri utiče.
Faktori koji imaju uticaj na kvalitet sperme
Neki od faktora za koje je potvrđeno da imaju uticaj na kvalitet sperme su: gojaznost, alkohol, pušenje, konzumiranje droga, ishrana, fizička aktivnost i stres. Kvalitet sperme i muški fertilitet predstavljaju ključne indikatore ne samo reproduktivnog, već i opšteg zdravlja. Shodno tome, Svetska zdrastvena organizacija ističe važnost proučavanja mehanizama muške infertilnosti.
Pored navedenih egzogenih faktora (zagađenja vazduha i hemikalija koje ometaju rad endokrinog sistema (EDC)), stil i način života smatraju se podjednako važnim za kvalitet sperme. Reproduktivni sistem uključuje potrošnju energije razumno je da fiziološki mehanizmi kontrole istog sistema budu blisko povezani sa nutritivnim statusom pojedinca.
Nekoliko faktora kao što su genetika, životna sredina i ponašanje mogu da doprinesu rastućem trendu prekomerne težine i gojaznosti. U nekim slučajevima preovlađivanje jeftine visokokalorične a siromašne hranljivim materijama hrane je puno doprinela visokoj prevalenci gojaznosti, te stoga gojaznost poprima razmere globalne epidemije. Dijete koje su se bazirale na visokom unosu masti i crvenog mesa su obrnuto proporcionalne sa kvalitetom sperme. Redovno uzimanje voća, povrća, mahunarki i riba je dovelo do poboljšanja nalaza sperme i reproduktivnog sistema u celini.
Kvalitet spermograma
Studija koja je istraživala subfertilne populacije pokazala je da su gojazni muškarci skloniji da imaju nižu koncentraciju spermatozoida, ukupnu brojnost kao i smanjenu pokretljivost. Suprotno tome gubitak težine je međusobno povezan sa smanjenjem oštećenja DNK fragmentacije kao i povećanjem pokretljivosti.
Endokrinološka povezanost
Veza između gojaznosti i nalaza spermograma ima heterogenu patofiziologiju, jedna od njih ukazuje na endokrinološke poremećaje hipotalamusno-hipofizne-gonadalne osovine koji nastaju kao posledica gojaznosti. Usled gojaznosti dolazi do povećane koncentracije estadiola, a suprotno tome smanjen nivo slobodnog testosterona. Drugi izveštaji navode da gojaznost može direktno da promeni spermatogenezu i funkciju Sertolijevih ćelija, na šta ukazuje značajno smanjene koncentracije inhibina B u poredjenju sa padom folikulostimulišućeg-hormona (FSH).
Oksidativni stres
Kod gojaznih muškaraca dolazi do povećanog oksidativnog stresa koji nastaje kao neravnoteža između oksidanata i antioksidanata. Oksidativni stres dovodi do smanjena spermatogeneze, povećanja DNK fragmentacije kao i ćelijske apoptoze.
Temperatura testisa
Optimalna temperatura testisa je ključna za normalnu spermatogenezu. Kod gojaznih muškaraca povećano masno tkivo u predelu prepona i skrotuma može narušiti termoregulaciju, uzrokujući lokalno pregrevanje testisa i pad brojnosti spermograma.
Erektilna disfunkcija
Gojaznost može imati uticaj na prevremenu erektilnu disfunkciju zbog povezanosti sa kardiovaskularnim sistemom, insulinskom rezinstencijom i disbalanom hormona.
Epigenetičke promene
Pored uticaja na genetičke obrasce, gojaznost može imati udela u promeni ekspresiji gena koji se mogu preneti na potomstvo-epigenetici. Na ovaj način se potencijalno može ugroziti i potencijalno dete u budućnosti.
