Muška plodnost se suočava sa tihom krizom. Koji su izazovi muške plodnosti je veoma aktuelna tema. Zapanjujući je pad koncentracije sperme za 51% od 1973. do 2018. godine. Slučajevi muške neplodnosti u porastu, razumevanje ključnih faktora i njihovog uticaja na reproduktivno zdravlje je najvažnije.
Savremeni izazovi i muška plodnost
Prema SZO, neplodnost se definiše kao „nemogućnost postizanja spontane trudnoće u roku od godinu dana redovnog nezaštićenog seksualnog odnosa”. Plodnost muškaraca u velikoj meri zavisi od sposobnosti proizvodnje sperme koja može uspešno preneti očinske informacije sledećoj generaciji. Na to mogu uticati brojni faktori. Analiza sperme (spermogram) je osnovni način za procenu nivoa plodnosti muškaraca.
Neki uobičajeni uzroci neplodnosti kod muškaraca
- Smanjena koncentracija spermatozoida.
- Smanjena pokretljivost spermatozoida.
- Abnormalna morfologija spermatozoida i povećana fragmentacija DNK sperme.
Trenutno, otprilike trećina slučajeva neplodnosti je posledica reproduktivnih problema kod muškaraca.
Koji faktori su odgovorni za mušku plodnost i šta pomaže plodnosti?
Sada, ključno pitanje je: koji faktori načina života su odgovorni za pad plodnosti muškaraca i koji faktori utiču na njihovu održivost? U ovom tekstu pozabavićemo se uobičajenim i manje poznatim elementima životnog stila koji utiču na održivost spermatozoida. Odgovor je da muškoj plodnosti svakako pomaže izbegavanje navedenih faktora rizika. Treba napomenuti da je uzrok muške neplodnosti nepoznat u približno 50% slučajeva.
Izlaganje toploti i održivost spermatozoida
Temperatura skrotuma igra vitalnu ulogu u zaštiti i obezbeđivanju održivosti sperme. Normalno, skrotum održava temperaturu približno dva do četiri stepena nižu od normalne telesne temperature. Čak i neznatno povećanje skrotalne temperature od 1 do 1,5 stepeni može dovesti do štetnih efekata na proizvodnju sperme. To uključujuje i manji broj spermatozoida, smanjenu pokretljivost i abnormalnu morfologiju. Aktivnosti kao što su kupanje u vrućim kadama, provođenje vremena u saunama. Zatim, česta vožnja bicikla, pa čak i nošenje uskog donjeg veša mogu značajno uticati na temperaturu skrotuma. Ovo povećanje temperature dovelo je do smanjene koncentracije spermatozoida. Do smanjenog ukupnog broja spermatozoida i poremećene pokretljivosti spermatozoida. Što je na kraju doprinelo muškoj neplodnosti. Zbog toga je od ključne važnosti da muškarci zabrinuti za svoju plodnost izbegavaju aktivnosti koje mogu dodatno ugroziti njihovo reproduktivno zdravlje.
Štaviše, studija je otkrila da je povećana temperatura skrotuma rezultirala lokalnom hipoksijom tkiva i oksidativnim stresom. Spermatozoidi su veoma osetljive na oksidativni stres. Jer on može da izazove fragmentaciju DNK, smanjujući broj održivih spermatozoida i na kraju izazivajući neplodnost.
Psihološki stres i muška neplodnost
Kao i u mnogim aspektima života, stres ima potencijal da utiče na naš svakodnevni život. Istraživanja takođe sugerišu da može uticati na plodnost muškaraca. Studija je ispitivala uticaj psihološkog stresa na muškarce koristeći bolničku ocenu anksioznosti i depresije (HADS). Rezultati eksperimenta su otkrili da muškarci sa visokim HADS rezultatom pokazuju niže nivoe testosterona. Primarnog muškog polnog hormona, kao i smanjen broj spermatozoida. Takođe i smanjenu pokretljivost spermatozoida i manji procenat sperme koja pokazuje normalnu morfologiju u poređenju sa muškarcima sa normalnim HADS rezultatom. Stres može doći u različitim oblicima i istraživanja su pokazala da je stres koji potiče od profesionalnog i porodičnog života negativno povezan sa kvalitetom sperme. Ovi oblici stresa su povezani sa povećanim udelom DNK fragmentiranih spermatozoida. Nasuprot tome, utvrđeno je da životni stres (kao što je doživljavanje diskriminacije, dijagnoza bolesti/bolesti) nema vidljiv uticaj na kvalitet sperme.
Unos kofeina – više od 3 šolje dnevno?
Iako nisu utvrđene jasne veze između umerene konzumacije kofeina i kvaliteta sperme, detaljnije ispitivanje parova koji su bili podvrgnuti lečenju plodnosti sugeriše da su muškarci koji su konzumirali kofein imali manju verovatnoću da postignu kliničku trudnoću. Pored toga, studije su pokazale da je unos kofeina koji prelazi 3 šolje dnevno povezan sa povećanom pojavom oštećenja DNK u spermi. Naprotiv, druga studija je sugerisala da muškarci sa visokim unosom kofeina pokazuju povišene nivoe testosterona. Zanimljivo, veći unos kofeina je povezan sa smanjenjem fragmentacije DNK u spermi. Ukratko, dodatna istraživanja su neophodna da bi se dublje ušlo u odnos između konzumiranja kofeina i muške plodnosti. Konfliktni rezultati u sadašnjim istraživanjima čine izazov da se dođe do konačnog zaključka o ovom pitanju.
Konzumiranje narkotika i plodnost muškarca
Marihuana i kokain su među najčešćim nedozvoljenim drogama. Pokazalo se da negativno utiču na plodnost muškaraca. Marihuana, takođe poznata kao kanabis, je droga koja izaziva veliku zavisnost. To je najčešća “rekreativna” droga koju koriste uglavnom muškarci. Istraživanje je pokazalo da muškarci koji puše marihuanu više od jednom nedeljno tokom 3 meseca imaju smanjenu koncentraciju sperme i broj spermatozoida. Dalja istraživanja su otkrila da marihuana utiče na proizvodnju sperme. Što na kraju utiče na pokretljivost spermatozoida. Slično marihuani, kokain je takođe droga koja izaziva veliku zavisnost. Studija je pokazala da muškarci koji su koristili kokain 5 godina ili više imaju jaku povezanost sa niskom koncentracijom sperme. Sa smanjenom pokretljivošću i povećanim udelom abnormalne morfologije.
Pušenje i muška plodnost
Cigarete sadrže veoma kancerogena svojstva za koja se zna da štetno utiču na plodnost muškaraca. Sadrže značajnu količinu reaktivnih oksidativnih vrsta (ROS), a povišeni nivoi ROS u telu. Mogu izložiti ćelije sperme oksidativnom stresu. Što na kraju, dovodi do oštećenja funkcije sperme i negativnog uticaja na plodnost muškaraca. Cigarete sadrže i druge opasne materije kao što su kadmijum i olovo. Istraživanja su pokazala da izloženost ovim štetnim agensima može značajno smanjiti broj spermatozoida, pokretljivost, koncentraciju i morfologiju. Muškarci su posebno ranjivi na takvu izloženost, posebno u industrijskim sredinama. Kadmijum je primer teškog metala koji ima direktan uticaj na Lajdigove ćelije u testisima. Ove ćelije su odgovorne za proizvodnju testosterona pod kontrolom luteinizirajućeg hormona (LH). Stoga, povećano pušenje može negativno uticati na proizvodnju sperme i na kraju na plodnost muškaraca.
Povećan unos alkohola
Studije su otkrile da postoji negativna korelacija između povećane konzumacije alkohola i proizvodnje sperme. Pokazalo se da alkohol ometa proizvodnju testosterona i oštećuje Lejdigove ćelije. Kao rezultat toga, kada je muškarac izložen visokim nivoima alkohola, proizvodnja sperme je poremećena. Treba napomenuti da prag unosa alkohola koji može negativno uticati na plodnost muškaraca nije definisan. Pored toga, efekat alkohola usko zavisi od količine konzumiranog alkohola.
Prekomerna težina, nezdrava ishrana i muška plodnost
Ono što jedemo i naša težina mogu značajno da utiču na naše blagostanje. Istraživanja su otkrila da nezdrava ishrana može negativno uticati na plodnost muškaraca. Prekomerna težina se obično definiše kao BMI (indeks telesne mase) između 25 i 30 kg/m². Gojaznost karakteriše BMI veći od 30 kg/m². Studije su pokazale da muškarci koji su gojazni imaju veći procenat abnormalne morfologije sperme, povećanu fragmentaciju DNK i veći rizik od neplodnosti zbog povezanosti između sperme sa visokom fragmentacijom DNK i visokim nivoom ROS.
Zanimljivo je da su naučnici takođe otkrili da muškarci sa visokim BMI imaju smanjene šanse da ostvare živorođenje nakon što su primili tretman za plodnost. Pored toga, postoji negativna korelacija između očevog BMI i razvoja blastociste. To znači da su šanse da embrion dostigne stadijum blastociste (ključni stadijum u razvoju embriona) manji kada je očevi BMI visok. Uticaj izbora načina života na plodnost muškaraca varira među pojedincima. Međutim, zdrava ishrana može pružiti odličnu polaznu tačku za poboljšanje plodnosti pre nego što se zatraži stručna pomoć.
Zaključak
Oštećenje sperme usled gore navedenih faktora životnog stila je reverzibilno, što je odlična vest! Obično je potrebno oko 90 dana da se šteta popravi.
Zato umesto panike – smanjite ili, ako je moguće, uzdržite se od takvih štetnih faktora. Neophodno je zapamtiti da je plodnost muškaraca složena interakcija brojnih faktora. Neki su neizbežni, ali disparitet koji je prisutan u nekim od faktora o kojima se raspravlja naglašava potrebu za dodatnim istraživanjima u ovoj oblasti.
Treba napomenuti da je uzrok muške neplodnosti nepoznat u približno 50% slučajeva. Uprkos napretku postignutom u mnogim IVF tehnikama i opsežnim istraživanjima, još uvek postoje mnoge neizvesnosti koje treba rešiti. Kontinuirano istraživanje i medicinski napredak će verovatno unaprediti naše znanje i poboljšati našu sposobnost da upravljamo problemima plodnosti kod muškaraca. Na kraju krajeva, ovo je pitanje važno za budućnost – bukvalno!
