Kako izabrati obuću za bebu i dete je tema oko koje roditelji često imaju mnogo pitanja. Kada kupiti prve cipele? Da li dete treba da nosi anatomske cipele? Da li je barefoot obuća dobra za svako dete? Da li su potrebne patike, sandale, papuče i još nekoliko različitih modela?
Kako izabrati obuću za bebu i dete?
I tu bih odmah rekla ono što je, po mom mišljenju, najvažnije: nije svaka obuća za svako dete i nije svaka obuća za svako stopalo. Ne postoji jedan model koji je idealan za svu decu. Postoji konkretno dete, konkretno stopalo, određeni uzrast i određena potreba.
Pre prvih koraka obuća bebi uglavnom nije potrebna
Dok dete ne hoda, stopalu je najvažnije omogućiti slobodu pokreta. U sigurnom okruženju, kada temperatura to dozvoljava, dete može biti boso ili u čarapicama.
Za izlazak, naročito kada je hladno, mogu se koristiti mekane nehodajuće cipelice ili navlake koje će zaštititi stopalo od hladnoće i spoljašnjih uslova. Ne treba nam kruta i teška cipela za dete koje još ne hoda. Obuća ne treba da ograničava pokrete stopala i prstiju.
Prve cipele biramo kada dete počne samostalno da hoda
Prve prave cipele nisu potrebne da bi dete naučilo da hoda. Dete će hodanje učiti kroz kretanje i iskustvo, a cipele su tu prvenstveno da zaštite stopalo kada dete počne da hoda napolju.
Prve cipele treba da budu lagane, udobne i odgovarajuće veličine. Važno je da dete ima dovoljno prostora za prste i da cipela ne sputava prirodno kretanje stopala.
Takođe, cipela ne treba da bude prevelika samo zato da bi „duže trajala“. Razumem da roditelji žele da kupe nešto što će dete nositi što duže, ali prevelika cipela može da dovede do klizanja stopala unutar obuće i promeni način na koji dete hoda.
Nije svako stopalo za barefoot obuću
Danas je barefoot obuća veoma popularna. I ona može biti odličan izbor za određeno dete i određeno stopalo.
Postoje stopala koja su potpuno uredna i koja mogu lepo da funkcionišu u veoma fleksibilnoj, laganoj obući.
Ali postoje i stopala koja u određenom trenutku zahtevaju određenu podršku. I tu roditeljima kažem sledeću rečenicu: Podrška kada je trebalo, gde je trebalo i koliko je trebalo.
Nekada ta podrška znači samo malo čvršću cipelu. Nekada drugačiji model. Nekada je potrebno da obuća bude stabilnija u određenom delu.
A nekada, kod dece koja imaju jasno dijagnostikovano stanje i ozbiljniju potrebu, može biti potrebna i posebno izrađena ortopedska obuća ili individualno izrađen uložak. Ali ortopedska obuća nije nešto što treba da nosi svako dete. Niti je svaki uložak potreban svakom detetu.
Ako postoji konkretan problem i potreba za određenom vrstom tretmana, onda se obuća i uložak biraju baš za to dete i njegova stopala. Zato je važno da roditelji ne kupuju obuću samo zato što im je neko rekao da je „anatomska“, „ortopedska“ ili „najbolja za razvoj stopala“. Nema jedne najbolje obuće za svu decu.
Ne morate kupiti pet različitih modela obuće odjednom
Još jedna preporuka koju često dajem roditeljima jeste da ne moraju da kupuju veliki broj različitih modela obuće u istom trenutku.
Patike, sandale, papuče, patofne, još jedne patike, još jedan model „za svaki slučaj“… Često se na kraju kupi mnogo toga, a dete zapravo nosi samo ono u čemu mu je najudobnije.
Ako pronađete model koji detetu odgovara, u kojem lepo i prirodno hoda i koji mu je udoban, nema potrebe da ga menjate samo zato što se pojavio novi model ili novi trend. Ako ste pronašli odgovarajuću cipelu, sledeći put možete kupiti isti ili sličan model u većem broju.
Naravno, različite sezone zahtevaju različitu obuću. Leti nam treba laganija i prozračnija obuća, zimi topla i vodootporna. Ali nema potrebe da dete ima deset različitih modela samo zato što postoji veliki izbor.
Obratite pažnju na visoku petu i platforme
Ono što bih posebno izbegavala jeste obuća koja ima jako povišen đon u predelu pete, odnosno platformu.
Kod dece takva obuća može da promeni način na koji stopalo ostvaruje kontakt sa podlogom. Dete može početi da hoda drugačije, da se više oslanja na prednji deo stopala, da hoda na prstima ili da se neobično odbacuje pri hodu. Zato kod dečje obuće ne treba gledati samo da li je model lep i moderan. Važno je kako dete u njemu hoda. Obuća treba da omogući prirodno kretanje, a ne da detetu nameće drugačiji obrazac hoda.
Obuća treba da odgovara sezoni i aktivnosti
- Za proleće i jesen biramo laganu, udobnu obuću koja odgovara vremenskim uslovima.
- Leti je važno da obuća bude dovoljno prozračna i lagana, a kod sandala da dete ima dovoljno prostora za prste.
- Zimska obuća treba da štiti od hladnoće i vlage, ali ne treba da bude toliko teška i velika da dete u njoj teško hoda.
- Takođe, nije svaka obuća za svaku aktivnost. Ono što je dobro za šetnju ne mora biti najbolji izbor za sport ili duže trčanje i igru.
Kako znamo da obuća detetu odgovara?
Najbolje je posmatrati dete.
Da li u toj obući hoda prirodno? Da li se spotiče? Da li menja obrazac hoda? Da li se žali da ga nešto boli ili žulja? Da li mu stopalo klizi u cipeli? Da li ima dovoljno prostora za prste?
Sve su to važnije informacije od toga koliko cipela košta ili koliko je popularan njen brend. Na kraju, najvažnije je da se pri izboru obuće ne vodimo trendom, već potrebom deteta.
Nekoj deci odgovara veoma fleksibilna obuća. Nekoj deci je potrebna određena dodatna podrška. Nekada je ta podrška minimalna, a nekada je potrebna ozbiljnija stručna procena i posebno izrađena obuća.
Zato uvek treba gledati konkretno dete, konkretno stopalo i konkretnu potrebu.
