Puno je mitova šta majka koja doji treba da jede i pije. Probudite bilo koju majku usred noći (ako uopšte možete pronaći neku koja spava) i pitajte je o najhitnijim pitanjima majčinstva. Verovatno će pomenuti zajedničko spavanje, bebina kaka i… ishranu za dojenje.
Šta majka koja doji treba da jede i pije
Odlučili smo da jednom za svagda shvatimo šta i kome da verujemo kada je u pitanju majčino mleko i hrana.
Mit br. 1: Dojilja mora da se pridržava stroge dijete
Ne ! Ne postoji zvanična lista namirnica koje ne treba konzumirati tokom dojenja. Dojilja može i treba da jede šta god želi, u razumnim količinama. Ako sama nema reakcije ni na jednu hranu, svakako bi trebalo da u svoju ishranu uključi najalergenskije namirnice: mleko, jaja, pšenicu, soju, orašaste plodove i ribu. Samo dojenje je odlična preventivna mera protiv alergija, čak i ako dete ima porodičnu istoriju alergija.
Mit br. 2: Ako ne držite dijetu, Vaše dete će imati alergije
Da, hrana koju jedemo utiče na sastav majčinog mleka. Ono „nosi“ ukuse i proteine iz hrane koju jedemo. Međutim, to ne znači da ishrana dojilje treba da se sastoji od kuvane piletine i heljde, naptimer. Što je Vaša ishrana raznovrsnija i zanimljivija, manja je verovatnoća da će Vaša beba razviti alergije ili netolerancije. Često reakcije odojčadi na majčino mleko, poput povraćanja ili osipa, nisu rezultat prave alergije, već jednostavnog prejedanja.
Mit br. 3: Moja beba bi mogla dobiti grčeve ako jede kupus i grožđe. Svi ih dobiju!
Prvo, ne, to nije slučaj kod svih, jer, znate, ova jednostavna istina i dalje važi – sva deca su različita. Drugo, (a to sledi iz „prvo“), lista namirnica na koje reaguju je potpuno individualna za svako dete. Ali najčešće, krivac za osip i stolicu pomešanu sa sluzi ili krvi su proizvodi od kravljeg mleka koje majka konzumira.
Takođe, zapamtite da nervoza nije bebina reakcija na hranu. To je adaptacija na život van materice. Bebe mogu biti anksiozne, preuzbudljive i plakati jednostavno zato što svet tako funkcioniše, a ne zato što ste pojeli pet čeri paradajza. Grčevi nisu bolovi u stomaku, ili bolje rečeno, ne samo to. Smatraju se kompleksom neprijatnih senzacija, od kojih su neke lokalizovane u digestivnom sistemu. Ali generalno, grčevi nemaju nikakve veze sa hranom – ili su tu ili ih nema.
Mit br. 4: Uvek verujte svom pedijatru kada je u pitanju savet o ishrani
Pedijatar koji pregleda novorođenče deset minuta jednom mesečno ne može ništa da zna o reakcijama Vašeg deteta na hranu koju jedete. Pa ipak, iz nekog razloga, uskraćuju dojilji normalnu hranu, stavljaju je na strogu dijetu, a zatim šalju dete kod alergologa, imunologa, dermatologa i gastroenterologa da dijagnostikuju ko zna šta.
Ako sumnjate da Vaše dete ima ozbiljnu (i ne samo anksioznu!) reakciju na sastojke u mleku, najbolje je da se konsultujete sa nutricionistom koji ima iskustva sa reakcijama na hranu, a ne sa pedijatrom. Oni Vam mogu pomoći da identifikujete uzrok osipa i mudro prilagodite jelovnik, umesto da ga pretvorite u plan obroka od dva jela: ovsena kaša sa vodom i heljda sa vodom.
Mit br. 5: Potrebna mi je dijeta jer moje dete možda pati od netolerancije na laktozu
Priča o netoleranciji na laktozu slična je borbi sa glutenom. Svi znaju da je to nešto strašno, ali niko ne ulazi u detalje čega se tačno treba plašiti.
Dakle, primarna (kongenitalna) netolerancija na laktozu je veoma redak genetski poremećaj; detetu kojem je dijagnostikovana potrebna je posebna ishrana od rođenja. Dakle, nećete slučajno otkriti kongenitalnu netoleranciju na laktozu – laktoza se nalazi u majčinom mleku, proizvodi se u mlečnoj žlezdi, tako da je beba prima tokom celog perioda laktacije. Štaviše, količina laktoze u majčinom mleku nema nikakve veze sa njenom ishranom.
Međutim, sekundarna netolerancija na laktozu se javlja – kada beba reaguje na višak laktoze iz kravljeg mleka u majčinom mleku. U tom slučaju, jednostavno eliminišite mlečne proizvode iz ishrane i nastavite sa hranjenjem. Štaviše, postoje situacije kada se beba jednostavno predozira laktozom iz kravljeg mleka. Na primer, kada majka slučajno pojede pola kilograma ukusnog sira. To ne znači da beba nikada neće moći da jede žitarice na bazi mleka sa puterom.
Mit br. 6: Ako jedan od roditelja deteta ima alergije, dijeta je obavezna
Ako majka nema alergiju, može jesti alergene namirnice u malim količinama. Ako beba ne doživi nikakvu reakciju nakon što ih pojede, može nastaviti da ih jede. Potpuno eliminisanje određenih namirnica iz ishrane pre nego što beba ima reakciju je pogrešno! Ovo se ne odnosi samo na porodice sa alergijama, već na sve. Stroga dijeta i dojenje su potpuno nepovezani.
Za decu čiji rođaci imaju alergije, najbolje je isključivo dojiti šest meseci. Ako nije bilo alergijskih reakcija tokom dojenja, onda je nakon početka čvrste hrane važno što pre upoznati dete sa alergenima – ribom, mlekom, jajima, orašastim plodovima i pšenicom.
Sve ovo se može davati bebi u malim količinama, uz kontinuirano dojenje – ovo će pomoći u sprečavanju alergija. Međutim, ako su se alergije pojavile tokom dojenja, uvođenje čvrste hrane treba obaviti veoma pažljivo, nakon konsultacije sa uglednim pedijatrom.
Mit br. 7: Nemoguće je nezavisno utvrditi da li dete reaguje specifično na majčinu ishranu, pa je lakše pratiti dijetu
Ovo možete shvatiti posmatranjem. Danas ste pojeli one nesrećne paradajze, koje niste jeli tokom celog perioda dojenja (a očigledno, niste dojili toliko dugo), i Vaša beba je dobila osip. Razmislite šta ste još sumnjivo mogli pojesti i da li je to samo paradajz? Ako ste sigurni da jeste, isključite ga iz ishrane na dve do tri nedelje i nastavite sa praćenjem. Ako se osip/dijareja/povraćanje/nemiran san i drugi znaci osetljivosti na hranu smire tokom ovog vremena, onda je paradajz bio krivac.
Ali, kao što je gore pomenuto, najčešći uzrok neželjenih reakcija su mlečni proizvodi u ishrani majke. Njih treba eliminisati na iste dve do tri nedelje kako bi se proteini kravljeg mleka potpuno eliminisali iz organizma..
Mit br. 8: Morate piti čaj sa mlekom da biste povećali laktaciju!
Ako Vi i Vaša beba nemate reakciju na proteine kravljeg mleka, samo napred, pijte ga. Samo zapamtite da konzumiranje farmskog mleka u ishrani dojilje ne utiče na proizvodnju njenog mleka. Hormoni su odgovorni za laktaciju u telu žene.
U stvari, ljudi su jedina bića na planeti koja konzumiraju mleko koje proizvode druge životinje. Mleko se ponekad smatra izvorom kalcijuma, ali mnoge druge lako dostupne namirnice, poput brokolija, paprika i spanaća, sadrže još više kalcijuma. U nekim kulturama ljudi tradicionalno ne piju mleko niti jedu mlečne proizvode, ali majke uspešno doje svoju decu.
Mit br. 9: Definitivno ćete dobiti nalet mleka nakon što popijete vrući čaj (i sa mlekom!)
Sam čaj – sa ili bez mleka – ne pomaže u povećanju proizvodnje ili količine mleka. Stvar je samo u tome što topli napici podstiču oslobađanje oksitocina, koji pokreće lučenje. Dakle, čaj neće povećati proizvodnju mleka. Štaviše, topli napici ne deluju tako brzo kod svih – ne osećaju svi lučenje mleka nakon čaja.
Mit br. 10: Ako ste vegetarijanka, ne možete dojiti
Dojilji nije potrebna hrana životinjskog porekla da bi proizvodila mleko ili povećala količinu mleka. Veganska ishrana ponekad može dovesti do niskog nivoa vitamina B12 u mleku i u tom slučaju je važno znati kako održavati taj nivo.
Štaviše, studije (Nutritivne materije i zagađivači u majčinom mleku majki na makrobiotičkoj i omnivornoj ishrani) su pokazale da mleko vegetarijanki sadrži veoma nizak nivo zagađivača iz životne sredine, kao što su polihlorovani bifenili (PCB). Ove supstance se nalaze prvenstveno u masnim tkivima životinja. Stoga, konzumiranje mesa nije preduslov za uspešnu laktaciju.
Mit br. 11: Majčino mleko ne sadrži dovoljno gvožđa, pa je potrebno jesti hranu bogatu ovim mineralom
Gvožđe iz majčinog mleka bebe lakše apsorbuju nego gvožđe iz kravljeg mleka ili formule obogaćene gvožđem. Količina gvožđa u majčinom mleku je optimalna za bebe, iako je niža nego u kravljem mleku. Kao i kod kalcijuma, nivo ovog minerala u majčinom mleku ostaje konstantan, bez obzira na ishranu majke.
Mit br. 12: Ne možete piti kafu dok dojite
Žene koje žude za vrućom šoljom kafe nakon neprospavane noći sa bebom mogu se radovati: kofein nije zabranjen tokom dojenja. Istraživanja su pokazala da samo oko 1% kofeina koji konzumirate prelazi u majčino mleko.
Možete popiti oko dve male šoljice kafe dnevno, ali ipak pratite reakciju deteta i zapamtite da se kofein nalazi i u čaju, čokoladi i nekim lekovima protiv bolova.
