Pitala sam mame u anketi koju sam sprovela na svom IG nalogu: Šta te je iznenadilo posle porođaja? I dobila brojne odgovore. Izdvojila sam 14, koji su se više puta ponavljali u iskustvima mama.
Kada pričamo o porođaju, svi se nekako vežemo za sam čin porođaja. Kada će početi, kako ćemo prepoznati kontrakcije, koliko će boleti, kako ćemo izdržati… A postoji toliko stvari posle porođaja koje umeju da nas zbune i koje bi nam značilo da neko unapred objasni. Nama koji radimo u porodilištu mnoge od tih stvari su poznate. Ženi koja ih upravo doživljava možda nisu. Zato vredi da ih objasnimo, bez podrazumevanja da ona to već zna. Izdvojila sam neke od njihovih odgovora, pa hajde da prođemo kroz njih.
Šta te je iznenadilo posle porođaja?
Beba se rodila, a ti sada treba prvi put da ustaneš, odeš da piškiš, istuširaš se. Nešto što si do juče radila bez razmišljanja odjednom nije baš tako jednostavno. I pomisliš: „Čekaj, zašto mi niko nije rekao da i ovo može ovako da izgleda?“
Zato sam pitala žene šta ih je najviše iznenadilo nakon porođaja. Jedna anketa, a toliko odgovora. Pisale su o bolu, mokrenju, strahu od prve stolice, drhtanju, gladi, ali i o tome koliko im je trebalo da neko brine o njima…
I onda shvatiš koliko znači i malo saznanje. Da ti je neko rekao šta možeš da očekuješ, objasnio zašto se nešto dešava i kome da se obratiš ako ti je potrebna pomoć. Neće ti zbog toga sve biti lako, ali prija kada nisi baš svim iznenađena. Kada možeš da kažeš: „Dobro, o ovome smo pričale.“
Prvo ustajanje iz kreveta posle porođaja – Misliš da možeš, a telo kaže – polako
„Dan pred porođaj prešla sam 15 km, jutro posle nisam uspela da ustanem za vizitu.“ Jedna mama je uspravljanje posle carskog opisala još slikovitije: „Crossfit trening je mala beba.“
Nekada već u krevetu shvatiš da pokret koji si do juče radila bez razmišljanja sada traži čitavu pripremu. Kako da se okreneš, gde da osloniš ruku, kako da sedneš, a da manje zateže. Porođaj je napor. Tu su umor, bol, gubitak krvi, nekada i dejstvo anestezije. Posle carskog reza oporavljaš se i od operacije.
Zato prvo ustajanje ide uz pomoć osoblja, kada procenimo da si spremna. Polako se okreneš, sedneš, spustiš noge i zastaneš. Ne mora sve u jednom potezu. Ako ti se vrti ili osećaš slabost, kažeš nam. Koliko god mislila „mogu ja“, prvi put ne ustaješ sama. Nema potrebe da baš tada proveravaš svoje granice.
Ustanem, a krv krene niz noge – Posle carskog reza, ustajanje i slivanje krvi niz noge
Ovo ume baš da uplaši. Posebno ako nisi znala da ćeš vaginalno krvariti i posle carskog reza. Materica se oporavlja, a mesto na kojem je bila posteljica zarasta. Dok ležiš, deo krvi može da se zadrži u vagini i da pri ustajanju izađe odjednom.
Ali ne kažemo napamet: „Sve je to normalno.“ Pogledamo koliko krvariš i kako se osećaš. Zato smo tu. Ako krvarenje natapa jedan ili više uložaka za sat vremena, naglo se pojačava ili ga prate izrazita slabost i nesvestica, potrebna je hitna medicinska procena.
Prvo piškenje posle porođaja, odjednom važna tema
„Nisam imala osećaj kada piškim. Prirodan porođaj je u pitanju.“„Što ne mogu svesno da piškim, nego sednem i čekam da krene.“
O tome se pre porođaja retko razmišlja. A posle možeš da budeš presrećna kada konačno uspeš. I bešika oseti porođaj. Pritisak tokom prolaska bebe, otok i bol mogu da otežaju mokrenje. Epiduralna ili spinalna anestezija takođe mogu privremeno da umanje osećaj da ti je bešika puna. Zato nekada nemaš potrebu da odeš u toalet, a nekada sedneš i – ništa.
Pokušavaš polako, bez napinjanja, ali nam kažeš ako ne ide. Ako nema mokrenja u roku od šest sati posle porođaja ili vađenja katetera, potrebna je procena. Ako te boli ili osećaš punu bešiku, javljaš se i ranije. Ne čekamo da se ona previše napuni. Zato ono naše „Jeste li piškili?“ ima dobar razlog. Nama je to zaista važno.
Prvi tuš: „E, sad sam opet malo ja.“
Posle svega, tuš ume mnogo da znači. Da spereš znoj, da se osvežiš, obučeš čistu spavaćicu. Mala stvar, a veliko olakšanje. Ipak, jedna žena je napisala: „Onesvešćivanje tokom prvog tuširanja iako sam imala osećaj da se osećam odlično.“ Dok ležiš, možeš da imaš utisak da si sasvim dobro. Tek kada ustaneš i malo duže stojiš, osetiš da ti je ipak potrebna pomoć.
Zato se i za prvo tuširanje dogovori sa osobljem. Ako ti se zavrti, zamagli pred očima ili osetiš slabost, odmah reci. Nemoj da završavaš „samo još kosu“. Nesvestica zahteva proveru uzroka.
Prva stolica posle porođaja – Samo da ne popucaju konci
„Pokušaj velike nužde, to mi je najteže palo oba puta, zbog hemoroida i konaca.“ Ovaj strah se često ponavlja. Sve je osetljivo, rana zateže i nije ti svejedno da odeš u toalet. Uobičajena stolica ne bi trebalo da pokida šavove uredno zbrinute rane. Ali tvrda stolica i jako napinjanje mogu da budu bolni, naročito uz hemoroide. Zato su važni tečnost, hrana sa vlaknima i lagano kretanje kada je dozvoljeno. Nemoj odlagati potrebu, ali nemoj ni da forsiraš. Ako imaš zatvor, reci nam, da dobiješ odgovarajuću pomoć.
U odgovorima su žene pominjale i sedam ili deset dana bez stolice. Posebno ako postoji bol, ne treba toliko čekati i trpeti. I za takve stvari se traži pomoć, bez neprijatnosti.
Nisam znala da rana može toliko da boli
„Koliko rana od epiziotomije može da boli, tri nedelje nisam mogla ni da pomislim na sedenje.“ Druga mama je napisala da je nelagodnost trajala skoro dva meseca.
Nije svaka povreda ista i ne oporavlja se svaka žena istom brzinom. Ipak, važno nam je da bol postepeno popušta. Ako te jako boli, ako je sve gore ili dugo ne možeš normalno da sediš i hodaš, treba da te pregleda lekar. Isto važi ako primetiš otvaranje rane, neprijatan miris, sekret ili temperaturu. Ne moraš to da prihvatiš kao nešto što se podrazumeva samo zato što si se porodila.
Jedna žena je rekla da se i posle tri meseca plaši da pogleda mesto epiziotomije. I to možeš da kažeš na pregledu. Nekada mnogo znači da ti neko objasni kako je rana zarasla i odgovori na ono što te brine.
Drhtanje i preznojavanje
„Odmah nakon porođaja sam se tresla jedno dobrih sat vremena, celo telo.“ Drhtavica neposredno posle porođaja može da se javi i bez povišene temperature. Uzrok nije sasvim razjašnjen, ali može biti povezan sa promenama temperature tela, tečnosti i hormona. Važno je da osoblje zna da se treseš i proveri kako si. Druga mama pomenula je: „Napadi vrućine i preznojavanje posle par dana.“
I to može da iznenadi, naročito noću. Hormonske promene i oslobađanje viška tečnosti nakon trudnoće mogu da pojačaju znojenje. Ali ako imaš temperaturu, bol ili se osećaš loše, javi se lekaru. Ne pripisujemo sve hormonima.
Mislila sam da mene baby blues neće uhvatiti
„Baby blues, pre porođaja mislila sam nema šanse mene da uhvati, kad ono, međutim.“ Možeš da se raduješ bebi, a da istovremeno plačeš, brineš i ne znaš šta ti je. To što si želela trudnoću i pripremala se ne znači da si zaštićena od teških osećanja.
Prolazna plačljivost i promene raspoloženja u prvim danima obično se povlače u roku od dve nedelje. Ako traju duže, postaju jače ili ti otežavaju svakodnevno funkcionisanje, potrebna je stručna podrška. Ako ti je veoma teško, pomoć tražiš odmah, ne čekaš da prođu dve nedelje.
Prvi ginekološki pregled
„Doktorica me dodiruje, a ja sva u grču, ne mogu da se opustim.“ I to treba izgovoriti. Reci da te je strah, da ti je teško ili da te boli. Traži da ti se objasni šta sledi i da se napravi pauza kada ti je potrebna. Ne moraš da ćutiš da bi bila „dobra pacijentkinja“.
Trebalo mi je da neko brine o meni
„Koliko mi je trebalo da neko brine o meni, da pazi jesam jela, pila, spavala.“ Ovo bih volela da pročita svako ko dolazi kod žene koja se upravo porodila. Svi pitamo za bebu. Da li jede, spava, kako napreduje. A i mama treba da jede, pije i odmori. I njoj treba da neko primeti da je umorna ili da joj danas nije lako. Podrška je potrebna.
Glad, glad!
„Koliko sam bila gladna!!! Pusti bebu – daj da jedem.“ Nekada je baš to potrebno. Donesi ručak, sipaj vodu, pomozi oko kuće. Pitaj šta joj treba, jer neće svakoj ženi prijati ista pomoć. Druga mama je, sasvim suprotno, opisala gubitak apetita. Ako žena uporno ne može da jede ili pije, važno je da se obrati zdravstvenom radniku.
A neke žene su se i prijatno iznenadile
„Koliko sam bila dobro i fizički i psihički posle VBAC-a, kao da se nisam ni porodila.“ „Koliko mi uopšte nije bilo teško nespavanje i buđenje na jedan, dva, tri sata.“ I to je deo priče. Ne mora oporavak da bude težak. Nekada žena bude dobro, snađe se i oseća se sigurnije nego što je očekivala.
Samo ne treba da od tuđeg iskustva pravimo merilo za svoje. Ako je drugoj bilo lako, to ne znači da ti preteruješ. Ako je drugoj bilo teško, ne znači da isto čeka i tebe.
Ipak, neke stvari ne čekaju
Među odgovorima je bio i „osećaj da ne mogu da udahnem do kraja“. To ne bih svrstala u uobičajene neprijatnosti oporavka. Otežano disanje posle porođaja zahteva hitnu procenu. Hitno se javljaš i zbog bola u grudima, obilnog krvarenja, nesvestice, jake glavobolje sa smetnjama vida ili temperature od 38 °C i više. Ne čekaš zakazanu kontrolu.
Zaključak
Ova anketa mi je još jednom pokazala koliko znače razgovor i objašnjenje. Nekada jedna rečenica koju žena čuje pre porođaja napravi razliku kada se nađe u toj situaciji. Priprema ne može da predvidi sve. Ali može da pomogne da nešto prepoznamo, da nas manje iznenadi i da znamo kada da zatražimo pomoć. A tada se često osećamo mirnije i sigurnije. Zato treba da pričamo i o prvom ustajanju, piškenju, tuširanju, stolici… Možda ne deluju kao velike teme dok o njima čitaš. Ali kada dođe taj trenutak, mogu biti baš velike. I sasvim je u redu da ti za njih treba pomoć.
Članak je realizovan u saradnji sa Instagram nalogom @kafica_sa_babicom
