Postali ste tata ili ćete postati uskoro – Podrška mami i bebi

Postali ste tata, čestitamo! Možda ste zbunjeni ali znate da treba ovladati mnogim veštinama. Ne brinite,  samo treba da preuzmete odgovornost i prihvatite svoju novu ulogu – tate. I da radite ono što ta uloga zahteva od vas.

Postali ste tata – Ovo je mali spisak promena u vašem životu

• Naučite kako da idete u prodavnice, uključujući i kupovinu pelena, vode za bebu, hrane za sve, jastučića za grudi…
• Pripremite se za apstinenciju koja je potrebna.
• Napravite sebi posebno mesto za spavanje, ali nemojte odlaziti osim ako Vas to ne zamoli partnerka.
• Naučite da ne budete ljubomorni na dete kao novi centar sveta.
• Naučite da se dovoljno naspavate za nekoliko minuta, spavajte tokom dana kada imate vremena.
• Jedite na poslu, u kafiću, kupujte ili naručite gotovu hranu za sebe i bebinu majku ili naučite da kuvate. Ali mislite o partnerki i njenoj pravilnoj ishrani.
• Naučite da jedete bez društva, to često rade roditelji naizmenično, brzo se kupajte – kao u vojsci.
• Setite se postporođajne depresije, ne zaboravite da obratite pažnju na nju, i ne samo na dete. Budite tu kada dolazi patronažna sestra i naravno idite na kontrolne preglede bebe zajedno sa partnerkom.
• Naučite da držite, smirujete i kupate dete, a ne samo da mu menjate pelene. Podelite noć, tj. noćne obaveze oko bebe.
• Kupite ljuljačku stolicu i naterajte mamu da nauči da hrani ležeći kako ne bi morala da hoda po sobi celu noć i dan.
• Ne zadirajte u ono što je sveto – za dete je ona glavna, i ne bi trebalo da sumnja u to. Zvanično ste na drugom mestu.
• Shvatite da bi dete igralo fudbal sa vama sa 5 godina, potrebno je da mnogo komunicirate sa njim od početka. Ne obraćajte pažnju na to što vas ne gleda i  zove tata. Pokušajte da se brzo vratite kući sa posla, nemojte ostajati do kasno, jer bez vas mama ponekad ne može da se istušira ili skuva hranu. Proučite detetovu rutinu, pokušajte da stignete na pauze između spavanja da biste komunicirali.
• Češće pitajte – kako da pomognem, tj. šta treba da uradim. I učestvujte – to je vaša porodica.

• Maksimalna nežnost. Više nego na medenom mesecu. Njena psiha je sada KLINIČKI promenjena, ovo nije pretvaranje. I ovo će trajati oko 3 meseca, dok se ne uspostavi laktacija i dok se ne navikne na bebu.
• Pušenje na stepeništu u posebnoj odeći, koju morate skinuti pri povratku.
• Postporođajni hemoroidi, zatvor, klistiri, bolni šavovi, problemi sa toaletom, ishranom… traju do mesec dana. Potrebno je puno takta.
• Čak i ako imate bake i koristite njihovu pomoć – zapamtite da je ovo vaše dete, a ne njihovo. U suprotnom, kasnije ćete se žaliti – zašto njena majka vaspitava vaše dete.
• Ne dozvolite joj da danima sedi na forumima za majke mlađe od godinu dana. To su sumnjiva društva često agresivno nastrojenih mama koje priznaju samo svoje iskustvo. Trebalo bi da se odmara u slobodno vreme! Ako ne želi da se odmara, neka razmisli o opciji nekog posla u lakšem rasporedu. Prisilna besposlenost (dete stalno spava) i usamljenost (tata stalno zarađuje novac) uveliko kvare karakter. Za par meseci nećete prepoznati svoju ženu. Odgovori na pitanja o detetu su u dijalogu i interakciji sa detetom, a ne u tuđem iskustvu. Konkretni problemi (laktostaza itd.) se brzo rešavaju sa konkretnim ljudima, stručnjacima, prijateljicama – direktno i direktno.
• Trebalo bi češće da budete kod kuće i češće joj omogućite da bude napolje. Pomozite joj da sačuva sebe, da ne žrtvuje svoj izgled, slobodu, radost života, da ne pomisli da žrtvuje sebe. Ne bi trebalo!

Ovaj “spisak” mogao bi da bude još mnogo duži…

Kursevi roditeljstva su dobro mesto za buduće tate

Znam da je glavna teza budućih očeva koji ne žele da pohađaju kurseve „šta ću ja tamo, tamo samo žene raspravljaju o svojim ženskim poslovima“…Naprotiv, odgajanje bebe je porodična stvar – majčina i očeva u jednakoj meri. Tamo ćete savladati mnoge veštine.

Trudio sam se pokažem ne samo ŠTA zaista možete da uradite – već da zaista MOŽETE da pomognete. Štaviše – DA, Vašoj supruzi zaista je POTREBNA Vaša pomoć. A ako ne pomognete, onda će ona u tom trenutku ostati SAMA, sama sa sobom. Šta iz toga proizilazi – kada je žena sama – fizički sama ili sa mužem koji nije spreman i ne zna šta da radi, ili sa mužem koji se plaši, ili sa mužem koji je od samog početka sanjao da bude prisutan na porođaju – ali u ulozi POSMATRAČA, a ne asistenta, jer to nije muški posao, ali je zanimljivo gledati. Uz kompetentnu pomoć – veoma jednostavnu, ali veoma efikasnu – moguće izbeći mnoge probleme i snaći se u teškoj situaciji i ne završiti u poziciji „sve je uspelo na kursevima, ali nije bilo korisno“.

Budite brižan podržavajući tata

Glavni ženski strah je strah od samoće. A sve ostalo su već posledice – nemogućnost da se nosite sa disanjem, nemogućnost da se nosite sa bolom, nemogućnost da se nosite sa lekarima, nemogućnost da se nosite sa detetom… sve su to posledice. Vaše žene vas zaista trebaju, baš takve kakvi jeste. Da ne možete ništa da uradite, da ne znate ništa i da ih vređate svojom nevoljnošću da učestvujete, maskirajući sopstvene strahove. One i dalje žele da vam rode decu i traže samo jedno – da podele svoja osećanja sa njima i da ih ne ostavljaju same. Ponekad tu želju formulišu u obliku „Ne želim da budeš prisutan na porođaju“. To znači – ja to zaista želim, ali samo ne želim da se ponašaš ovako kako se sada ponašaš – otuđeno, neodgovorno, kao mali dečak koji će morati sam da se smiri. Ako ste do sada mislili da ćete samo smetati, shvatite da grešite. Ako ste sumnjali da možete pomoći, ali želite da pomognete, prestanite da sumnjate, vi i samo vi možete pomoći.

Ako želiš da pomogneš, ali misliš da će tvoja pomoć početi sa kontrakcijama, mnogo grešiš, tvoja pomoć je odavno trebalo da stigne, ali je ipak čekaju svaki dan iznova – sedi i podeli njena iskustva DANAS. Razgovaraj. Postavljaj pitanja. Reci joj o svojim iskustvima. Objasni da se ne distanciraš, reci joj šta stoji iza ovoga – otvori se.

Tvoja prava pomoć je da ideš sa njom na ova užasna ženska okupljanja koja se zovu kursevi za trudnice. Tamo se sa naklonošću ćaska o fiziološkim neprijatnostima. To je glavna stvar u kojoj možeš pomoći na porođaju – jer je to priprema za porođaj i prve dane sa bebom.

Jednostavno ne možeš da zamisliš kakvu usamljenost – do suza – doživljava trudnica, sedeći sama okružena parovima, kada tuđi očevi miluju stomake svojih žena, pažljivo slušaju i postavljaju pitanja, a njen muž je na svom, naravno, veoma odgovornom i važnom – poslu. I kako je to već namotala u glavi i zamislila negativne posledice njegovog odsustva – kako iz predavanja izvlači reči koje kao da su posebno izmišljene za njega, koje on zaista treba da čuje, i čuje iz nezavisnog izvora, a ne od nje, i koje se više neće ponoviti, što znači da se njihov rezultat neće dogoditi u njenom životu. I kako joj stalno ista stvar kuca u glavi – tvoj posao ti je važniji od našeg deteta; tvoji susreti sa strancima su ti važniji od našeg deteta, imaš dobre razloge – i ti razlozi su ti važniji od našeg deteta – zašto u svom životu, baš sada, kada mi toliko trebaš, baš sada, kada sam u tako zavisnom stanju, baš sada, kada ne mogu sama sve da odlučim, jer sam samo majka, ali ne mogu da zamenim oca; baš sada, nekih nekoliko meseci koji se možda nikada više neće ponoviti.

Zaista – i zašto – čak ni sada ne možeš da staviš svoje dete na prvo mesto (ona se ne odvaja od njega, takva je sada fiziologija), a tvoje razloge – na drugo mesto! Na kraju krajeva, i njen posao je veoma važan i neophodan, i svet je takođe počivao na njemu. Ali otišla je na porodiljsko odsustvo – i svet se nije srušio. I dok vi birate svoje razloge, jer su vam, naravno, važniji od trudničkih kurseva, – ona vidi kako vi birate svoje razloge, jer su Vam važniji od nje, deteta i porodice. I niko neće ništa učiniti povodom toga.