Patologija placente, prevremeno starenje placente, hiperplazija mogu smanjiti efikasnost njenih funkcija. Placenta (posteljica) je privremeni, ali vitalni organ koji se formira tokom trudnoće iz fetalnih membrana, tačnije iz horiona. Njena osnovna uloga je uspostavljanje selektivne barijere između majke i fetusa, koja omogućava kontinuiranu razmenu materija bez direktnog mešanja krvi. Kroz ovaj sistem plod dobija kiseonik i hranljive materije, dok se otpadni produkti metabolizma vraćaju u majčin krvotok radi eliminacije.
Pored respiratorne i trofičke uloge, placenta obavlja:
- Imunološku funkciju: Propušta zaštitna antitela majke i štiti fetus od mnogih virusa i bakterija.
- Endokrinu funkciju: Sintetiše hormone ključne za održavanje trudnoće (hCG, placentarni laktogen, estrogen i progesteron).
Činjenica da fetalne ćelije i slobodna DNK prodiru kroz placentnu barijeru omogućava modernu prenatalnu dijagnostiku (NIPT) iz uzorka krvi majke.
Patologija placente – Prevremeno starenje placente
Starenje placente je prirodan proces koji se dešava pred kraj trudnoće u sklopu pripreme za porođaj. Međutim, kada se strukturne promene dogode ranije nego što odgovara gestacijskoj starosti, reč je o prevremenom starenju placente. To može smanjiti efikasnost njenih funkcija.
Uzroci i faktori rizika
Iako tačan uzrok ponekad ostaje nepoznat, najčešći faktori koji ubrzavaju starenje placente uključuju:
- Hronične bolesti majke: Dijabetes, hipertenzija, bolesti bubrega i autoimuna stanja.
- Infekcije: Polno prenosive i druge infektivne bolesti tokom trudnoće.
- Štetne navike: Pušenje i konzumiranje alkohola.
- Način života: Loša ishrana, nedostatak mikronutrijenata i sedentarni način života.
- Ostali faktori: Višestruke trudnoće, Rh-sukob i gestoze.
Stepeni zrelosti placente – Granumova klasifikacija
Zrelost placente se procenjuje ultrazvukom i deli na sledeće stepene:
- Stepen 0: Normalno stanje u ranoj trudnoći; homogena tekstura.
- Stepen I: Blage strukturne promene, tipično oko 30. nedelje.
- Stepen II: Umerene promene koje odgovaraju periodu od 34. do 37. nedelje.
- Stepen III: Izražene strukturne i difuzne promene (kalcifikacije) koje se normalno javljaju tek u devetom mesecu. Nalaz ovog stepena pre vremena nosi rizik od komplikacija.
Fetoplacentarna insuficijencija i simptomi
Glavni rizik je fetoplacentarna insuficijencija, pri kojoj fetus ne dobija dovoljno kiseonika i hranljivih materija, što može dovesti do hipoksije i zastoja u rastu. Takođe raste rizik od poremećaja protoka krvi, prevremenog porođaja i ablacije placente.
Ovo stanje je uglavnom asimptomatsko. Ipak, na problem mogu ukazati:
- Primarni znaci: Promene u aktivnosti fetusa (naglo povećani ili usporeni pokreti), zastoj u rastu obima stomaka i pogoršan kardiotokografski (CTG) nalaz.
- Sekundarni znaci kod majke: Oticanje nogu, povišen krvni pritisak i pojava proteina u urinu.
Dijagnostika i lečenje
Dijagnoza se postavlja putem redovnih ginekoloških pregleda, ultrazvuka i Dopler sonografije (za procenu protoka krvi kroz pupčanu vrpcu i placentu), kao i CTG-a. Samo prisustvo kalcifikata u trećem tromesečju ne mora značiti patologiju ukoliko je protok krvi uredan.
Lečenje je usmereno na poboljšanje protoka krvi i uglavnom se sprovodi ambulantno uz propisivanje lekova, vitamina, antioksidanata i savetovanje adekvatnog odmora. Ukoliko se zdravlje fetusa ugrozi, lekar može odlučiti o prevremenom porođaju ili carskom rezu.
Placentalna hiperplazija
Placentalna hiperplazija predstavlja patološko ili kompenzatorno povećanje debljine i zapremine placentnog tkivа. Kod ovog stanja težina placente prelazi 750 g (normalno je 400–600 g), a fetoplacentarni odnos pada na 2–3 umesto normalnih 6–7 do kraja trudnoće.
Uzroci i patogeneza placentalne hiperplazije
Povećanje mase placente najčešće je odbrambena reakcija tela u cilju zaštite fetusa, mada može biti i posledica direktnog oštećenja tkiwа. Glavni uzroci su:
- Hemolitička bolest fetusa: Usled Rh ili ABO inkompatibilnosti, placenta raste (angiomatoza resica) kako bi kompenzovala nedostatak kiseonika.
- Teška anemija majke (Hb < 70–80 g/l): Pokreće se proliferacija krvnih sudova u horionskim resicama radi bolje isporuke kiseonika.
- Težak dijabetes majke (Tip 1 ili gestacijski): Poremećaj mikrocirkulacije izaziva kompenzatorni rast tkiva.
- Gestoza: Dovodi do vazospazma, povećane propustljivosti sudova i edema tkiva placente (pseudohiperplazija).
- Kongenitalne malformacije i infekcije: Hronični endometritis i TORCH infekcije (toksoplazmoza, rubeola, CMV, herpes) remete normalan razvoj, izazivajući otok i inflamaciju (horioamnionitis).
- Višestruka trudnoća: Prirodna potreba za većom površinom razmene radi ishrane blizanaca.
Simptomi i komplikacije
Hiperplazija u ranoj fazi nema specifične simptome i najčešće se otkriva slučajno na ultrazvuku posle 20. nedelje trudnoće. U kasnijim fazama, razvojem insuficijencije, manifestuje se kroz promenu aktivnosti ploda.
Komplikacije uključuju fetoplacentarnu insuficijenciju, intrauterini zastoj u rastu, hipoksiju, prevremeni porođaj i poremećaj hormonske sekrecije, što u postporođajnom periodu može izazvati slabost kontrakcija, hipotonično krvarenje i nedostatak mleka (hipogalaktiju).
Dijagnostički protokol
Sveobuhvatan pregled obuhvata:
- Transabdominalni ultrazvuk: Meri debljinu placente i širinu međuresičnih prostora (informativan od 18–20. nedelje).
- Kardiotokografija (CTG): Detektuje rane znake hipoksije kroz promene u srčanom radu fetusa.
- Dopler ultrasonografija: Evaluira brzinu i funkcionalnost uteroplacentarnog krvotoka.
- Laboratorijske analize: TORCH kompleks, PCR testovi na genitalne infekcije, provera nivoa glukoze, krvna slika i analiza urina trudnice.
- Invazivna prenatalna dijagnostika: Amniocenteza ili kordocenteza ukoliko se sumnja na genetske anomalije ili tešku hipoksiju.
Principi lečenja placentalne hiperplazije
Terapija je primarno usmerena na uklanjanje osnovnog uzroka (npr. regulacija dijabetesa, lečenje infekcija) i optimizaciju uteroplacentarnog protoka krvi pomoću medikamenata. Trudnicama se striktno savetuje modifikacija životnog stila: adekvatan san, balansirana ishrana, redukcija fizičkog i emocionalnog stresa, i umerena fizička aktivnost prilagođena trudnicama. Savetuje se strogo izbegavanje samolečenja.
