Da li i kako utiče fizička aktivnost u prevenciji preeklampsije? Šta nam predočavaju nova istraživanja na ovu temu? Da li je ukupna količina fizičke aktivnosti važnija od tipa vežbanja?
Fizička aktivnosti u prevenciji preeklampsije
U osnovi preeklampsije nalazi se poremećaj odnosa između placente i kardiovaskularnog sistema majke. Tokom normalne trudnoće, krvni sudovi koji snabdevaju placentu prolaze kroz značajne promene kako bi omogućili dovoljan protok krvi do fetusa koji raste.
Kod preeklampsije ovaj proces može biti poremećen, što može dovesti do smanjene perfuzije placente i oslobađanja faktora koji utiču na krvne sudove majke. Posledično dolazi do poremećaja funkcije celija koje oblazu unutrasnjost krvnih sudova, povećanja vaskularnog otpora i porasta krvnog pritiska, uz mogućnost dugoročnog oštećenja mnogih organa. Upravo ova povezanost između placente, krvnih sudova i sistemskog krvnog pritiska predstavlja ključ za razumevanje preeklampsije.
Preeklampsija se ne razvija na isti način kod svake žene
Preeklampsija je složeno i heterogeno stanje koje se ne razvija na isti način kod svake žene. Razlikuje se u vremenu pojave, kliničkoj slici i riziku od komplikacija. Na primer, rano nastala preeklampsija, koja se javlja pre 34. nedelje trudnoće, snažnije je povezana sa poremećajem funkcije placente i usporenim rastom fetusa, dok se kasno nastala preeklampsija, koja se razvija nakon 34. nedelje, češće povezuje sa karakteristikama majke, poput gojaznosti, i može se javiti čak i kada je rast fetusa očuvan.
Na razvoj preeklampsije utiče čitav niz međusobno povezanih faktora, uključujući prethodnu preeklampsiju, porodičnu istoriju bolesti, genetsku predispoziciju, prvu trudnoću, stariju životnu dob majke, gojaznost, hroničnu hipertenziju, dijabetes, bolest bubrega, kao i trudnoce asistirane reprodukcije, dok je rizik povećan i u trudnoćama sa većom placentnom masom, poput blizanačkih trudnoća. Sve ovo ukazuje na to da preeklampsija nije posledica jednog uzroka, već rezultat složene interakcije između placente, zdravlja majke i genetske predispozicije. Ali bitno je napomenuti da uprkos ovim razlikama, svi oblici dele ključne mehanizme koji dovode do poremećaja funkcije krvnih sudova majke i povišen krvni pritisak.
Savremeno lečenje i značaj fizičke aktivnosti
Savremeno lečenje oslanja se na pažljivo praćenje, primenu lekova kada je potrebno i, u krajnjem slučaju prekid trudnoće kada bolest postane ozbiljna ili kada je to bezbedno i opravdano. Takodje, istraživači sve više ispituju da li određene promenljive životne navike mogu uticati na kardiovaskularne promene koje doprinose hipertenzivnim poremećajima u trudnoći. Jedna od oblasti koja privlači posebnu pažnju jeste redovna fizicka aktivnost.
Van trudnoće, dobro je poznato da fizička aktivnost doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema i može sniziti krvni pritisak. Redovno vežbanje može poboljšati sposobnost krvnih sudova da se šire, unaprediti protok krvi i smanjiti otpor protiv kojeg srce pumpa krv. Fizička aktivnost može uticati i na nervni sistem i druge procese koji učestvuju u regulaciji krvnog pritiska. Čak i jednan trening može privremeno sniziti krvni pritisak, dok ucestalo vežbanje može dovesti do dugoročnijih poboljšanja. Ovo ukazuje na potencijalnu ulogu pravilno doziranog i trudnoći prilagođenog vežbanja u podržavanju zdravije regulacije krvnog pritiska tokom trudnoće.
Šta kažu istraživanja
Novo istraživanje koje je pratilo 256 žena sa prethodnom ranom preeklampsijom koje su planirale novu trudnoću pokazalo je da su žene koje su se pridržavale strukturiranog programa aerobnog vežbanja između trudnoća imale značajna poboljšanja kardiovaskularne funkcije. U narednoj trudnoći, preeklampsija se ponovo javila kod 14,6% žena koje su se pridržavale programa vežbanja, u poređenju sa 27,6% žena koje nisu vežbale, što odgovara približno 47% manjem relativnom riziku od ponovne preeklampsije.
Ovoj slici doprinose i naši rezultati analize objavljene 2025. godine, koja je obuhvatila podatke iz tri prospektivna klinička istraživanja i pokazala da je veći ukupni volumen fizičke aktivnosti tokom trudnoće povezan sa nižim sistolnim krvnim pritiskom, posebno u kasnijem delu trudnoće.
Ukupna količina fizičke aktivnosti važnija od tipa vežbanja
Bitno je napomenuti da različiti oblici vežbanja, aerobni trening, trening snage ili njihova kombinacija, nisu pokazali značajne razlike u ovom efektu, što sugeriše da bi ukupna količina fizičke aktivnosti mogla biti važnija od samog tipa vežbanja. Iako ovi nalazi ne dokazuju da vežbanje direktno sprečava preeklampsiju, zajedno ukazuju na potencijalno važnu vezu između fizičke aktivnosti, bolje kardiovaskularne funkcije, regulacije krvnog pritiska i smanjenog rizika od ponovne bolesti. Zato se u periodu između trudnoća, kao i tokom trudnoće kada nema medicinskih kontraindikacija, preporučuje umerena i redovna fizička aktivnost, prilagođena zdravstvenom stanju i mogucnosti osobe.
Zaključak
Na kraju, razumevanje preeklampsije možda zahteva da na krvni pritisak ne gledamo samo kao na broj na aparatu. Krvni pritisak je odraz mnogo šire priče koja uključuje placentu, krvne sudove, zdravlje majke i kardiovaskularne zahteve trudnoće. Vežbanje bi moglo biti jedan deo te priče, kao prilika da se podrži zdravlje krvnih sudova pre i tokom trudnoće i potencijalno doprinese boljim ishodima i za majku i za bebu.
