Koja fizička aktivnost trudnica, može imati pozitivan efekat na njeno zdravlje? Kako se dozira napor i meri intenzitet vežbanja trudnica?
Koja fizička aktivnost trudnica može imati pozitivan efekat na zdravlje?
Samo fizička aktivnost koja je svrsishodna, individualno dozirana, programirana i kontrolisana može imati pozitivan efekat na zdravlje trudnica, odnosno dejstvo leka na organizam. Zato je pravilnije govoriti o vežbanju. Vežbanje kao deo fizičke aktivnosti predstavlja skup planiranih, ponovljenih i svrsishodnih mišićnih aktivnosti čiji je cilj postizanje i poboljšanje fizičke forme. Fizička forma je niz osobina koje trudnica poseduje ili stiče da bi mogla da obavi određenu fizičku aktivnost. Ona uključuje kardiovaskularnu formu, mišićnu snagu, fleksibilnost, kao i telesni sastav.
Fizička aktivnost je vrsta leka?
Pošto se vežbanje može smatrati vrstom leka, ono kao i svaki drugi lek mora imati svoju dozu u okviru koje stvara višestruke blagodeti organizmu, deluje lekovito i preventivno, ali postoje i doze kada može da predstavlja opasnost po zdravlje. Doziranje vežbanja podrazumeva praćenje frekvencije, intenziteta, tipa (specifičnost) i vremena trajanja fizičke aktivnosti, najjednostavnije prema F.I.T.T. principu (Frequency, Intensity, Time, Type).
Kako se meri intenzitet vežbanja kod trudnica?
Intenzitet vežbanja može da se meri na više načina, ali po preporuci Američkog koledža sportske medicine (American College of Sports Medicine – ACSM) najbolje je to činiti preko vitalnih parametara trudnice.
Doziranje napora vežbanja trudnica
Od svih vitalnih parametara za intenzitet vežbanja u cilju doziranja najbitnija je srčana frekvencija trudnice, odnosno broj otkucaja srca u minuti tokom vežbanja, čime se određuje odgovarajući nivo individualnog naprezanja i ostvaruju individualni ciljevi vežbanja. Preporučeno je da srčana frekvencija bude manja od 85 odsto od maksimalne (220 umanjeno za starost trudnice), a posle petog meseca ne veća od 140 otkucaja u minutu.
