Dete govori ali ne ume da razgovara, kako prepoznati teškoće u socijalnoj komunikaciji? Dete zna da imenuje boje, broji, prepoznaje slova i koristi veliki broj reči. Ipak, kada ga pitamo kako je provelo dan u vrtiću, često ne dobijemo odgovor. Tokom razgovora menja temu, ponavlja ono što je čulo ili govori isključivo o onome što njega zanima. Kako se razvija socijalna komunikacija i kako prepoznati teškoće u socijalnoj komunikaciji? Nije važno samo koliko dete govori, već i kako komunicira.
Dete govori ali ne ume da razgovara
Kako je moguće da dete ima razvijen govor, a istovremeno pokazuje teškoće u komunikaciji? Roditelji često procenjuju govorno-jezički razvoj na osnovu broja reči koje dete koristi, dužine rečenica i pravilnosti izgovora. Međutim, razvijen govor ne podrazumeva nužno i razvijene komunikacijske veštine.
Govor i komunikacija nisu isto
Govor nam omogućava da rečima izražavamo misli, potrebe i osećanja, dok komunikacija podrazumeva razmenu poruka sa drugim ljudima.
Uspešna komunikacija ne znači samo sposobnost da nešto kažemo. Ona uključuje započinjanje razgovora, slušanje sagovornika, odgovaranje na pitanja, održavanje teme i prilagođavanje načina izražavanja različitim situacijama.
Način na koji dete koristi jezik u društvenim situacijama naziva se pragmatičkom upotrebom jezika i predstavlja važan deo socijalne komunikacije. Na primer, dete može pravilno da izgovara složene rečenice, ali da ima teškoće da spontano ispriča šta mu se dogodilo, postavi pitanje sagovorniku ili učestvuje u dvosmernom razgovoru.
Kako se razvija socijalna komunikacija?
Temelji socijalne komunikacije postavljaju se mnogo pre pojave prvih reči. Tokom prve godine života dete postepeno razvija sposobnost da učestvuje u jednostavnim komunikacijskim razmenama, koristi pogled, osmeh i gestove i usmerava pažnju ka drugim osobama.
Posebno je značajan razvoj zajedničke pažnje, odnosno sposobnosti deteta da sa drugom osobom deli interesovanje za isti predmet ili događaj. Na primer, kada dete pokaže prstom prema avionu na nebu, a zatim pogleda roditelja kako bi sa njim podelilo interesovanje, ono ostvaruje važan oblik socijalne komunikacije.
Oko 18. meseca većina dece pokazuje predmet koji im je zanimljiv kako bi ga podelila sa drugom osobom. Oko treće godine deca obično mogu da učestvuju u kratkom razgovoru sa nekoliko uzastopnih razmena.
Tokom četvrte i pete godine razgovor postaje složeniji, a dete postepeno razvija sposobnost da prepričava događaje, održava temu i prilagođava svoje poruke sagovorniku. Ove veštine nastavljaju da se razvijaju tokom školskog uzrasta, a individualne razlike u njihovom usvajanju su očekivane.
Kako prepoznati teškoće u socijalnoj komunikaciji?
Roditelji najčešće primećuju da dete govori, ali da razgovor sa njim ne teče onako kako bi očekivali za njegov uzrast.
Na moguće teškoće mogu ukazivati sledeća ponašanja:
- Dete retko spontano započinje komunikaciju. Govori kada nešto želi ili kada mu se postavi pitanje, ali retko spontano komentariše događaje, pokazuje nešto zanimljivo ili pokušava da podeli iskustvo sa drugima.
- Razgovor je uglavnom jednostran. Dete može dugo govoriti o temi koja ga zanima, ali retko postavlja pitanja sagovorniku ili se nadovezuje na ono što druga osoba govori.
- Teško održava temu razgovora. Tokom razgovora često prelazi sa jedne teme na drugu ili daje odgovore koji nisu povezani sa postavljenim pitanjem.
- Ima teškoće u razumevanju socijalnih poruka. Kod starije dece mogu se javiti teškoće u razumevanju šale, prenesenog značenja ili poruka koje nisu direktno izrečene.
- Teško učestvuje u komunikaciji sa vršnjacima. Dete može želeti da se igra sa drugom decom, ali imati teškoće da započne zajedničku igru, dogovori pravila ili reši nesporazum.
Važno je naglasiti da nijedno od navedenih ponašanja, posmatrano pojedinačno, ne predstavlja dokaz komunikacijskog poremećaja.
Stidljivost, temperament, nedovoljno razvijene jezičke sposobnosti ili teškoće pažnje takođe mogu uticati na način komunikacije. Zbog toga je važno sagledati celokupan razvoj deteta, njegov uzrast i učestalost teškoća u različitim situacijama.
Zašto je važna i neverbalna komunikacija?
Komunikacija se ne ostvaruje isključivo rečima. Gestovi, mimika, intonacija i usmeravanje pažnje imaju važnu ulogu u razmeni poruka. Dete koje još ne govori može uspešno da komunicira pokazivanjem, gestovima i drugim neverbalnim načinima izražavanja.
Sa druge strane, dete koje koristi veliki broj reči može imati teškoće u usklađivanju verbalne i neverbalne komunikacije. Važno je imati u vidu da se neverbalna komunikacija razlikuje među decom i da pojedinačna ponašanja, poput izbegavanja direktnog kontakta očima, sama po sebi nisu pouzdan pokazatelj razvojnog poremećaja.
Da li su teškoće u socijalnoj komunikaciji povezane sa autizmom?
Teškoće u socijalnoj komunikaciji mogu biti prisutne kod dece sa različitim razvojnim profilima i nisu uvek povezane sa autizmom. Mogu se javiti kod dece sa razvojnim jezičkim poremećajima, poremećajem iz spektra autizma i drugim razvojnim teškoćama.
Važno je razlikovati teškoće u socijalnoj komunikaciji kao simptom od socijalnog (pragmatičkog) komunikacijskog poremećaja kao posebne dijagnostičke kategorije.
Kod poremećaja iz spektra autizma, pored teškoća u socijalnoj komunikaciji, prisutni su i ograničeni ili ponavljajući obrasci ponašanja, interesovanja ili aktivnosti. Socijalni (pragmatički) komunikacijski poremećaj predstavlja zasebnu dijagnostičku kategoriju koja se razmatra nakon isključivanja poremećaja iz spektra autizma. Zbog toga se na osnovu jednog ponašanja ne može donositi zaključak o dijagnozi.
Kako roditelji mogu da podstiču socijalnu komunikaciju?
Svakodnevne aktivnosti pružaju brojne mogućnosti za razvoj komunikacijskih veština.
- Pratite detetovo interesovanje. Uključite se u igru koju je dete izabralo, komentarišite ono što radite i ostavite mu dovoljno vremena da odgovori ili pokaže inicijativu.
- Ne pretvarajte svaki razgovor u ispitivanje. Umesto stalnog postavljanja pitanja, koristite komentare koji podstiču spontanu razmenu.
- Vežbajte naizmeničnost. Igre sa loptom, slaganje kockica i jednostavne društvene igre pomažu detetu da uči da sačeka red i prati drugog učesnika.
- Razgovarajte o zajedničkim iskustvima. Tokom šetnje, čitanja slikovnice ili igre komentarišite događaje, postavljajte pitanja prilagođena uzrastu i podstičite dete da izrazi svoje mišljenje.
- Razgovarajte o osećanjima i namerama drugih. Kod starije dece možete koristiti slikovnice i svakodnevne situacije kako biste razgovarali o tome šta drugi ljudi osećaju, misle ili žele.
Najvažnije je da komunikacija bude prijatna i spontana, a ne zadatak u kojem dete mora da pruži tačan odgovor.
Kada je potrebno obratiti se logopedu?
Logopedska procena preporučuje se kada dete ima učestale i trajne teškoće u započinjanju ili održavanju komunikacije, razmeni informacija, razumevanju socijalnih poruka ili komunikaciji sa vršnjacima.
Kod mlađe dece posebno je važno obratiti pažnju na razvoj komunikacijskih gestova, zajedničke pažnje i spontane komunikacijske inicijative.
Ukoliko dete retko koristi gestove kako bi nešto pokazalo ili podelilo interesovanje, teško uspostavlja zajedničku pažnju ili pokazuje ograničenu namernu komunikaciju, preporučuje se pravovremena stručna procena. Gubitak prethodno stečenih jezičkih ili komunikacijskih veština zahteva procenu bez odlaganja.
Logoped tokom procene sagledava ne samo govorne i jezičke sposobnosti već i način na koji dete koristi verbalnu i neverbalnu komunikaciju u svakodnevnim situacijama.
Nije važno samo koliko dete govori, već i kako dete komunicira
Govor nije samo niz pravilno izgovorenih reči i gramatički oblikovanih rečenica. Njegova važna uloga jeste da nam omogući povezivanje sa drugim ljudima, izražavanje potreba, razmenu iskustava i izgradnju odnosa. Zato, kada posmatramo govorno-jezički razvoj deteta, nije dovoljno da se zapitamo koliko reči zna ili koliko su njegove rečenice dugačke.
Važno je da obratimo pažnju i na to da li dete koristi govor kako bi podelilo radost, zatražilo pomoć, postavilo pitanje, ispričalo doživljaj ili učestvovalo u razgovoru. Jer cilj razvoja govora nije samo da dete nauči da govori, već da može uspešno da komunicira.
Članak je realizovan u saradnji sa Instagram nalogom @logolino.logoped
