Kad je dete osetljivo i introvertno – 1.Deo

Kad je dete osetljivo i introvertno treba pustiti da se nesmetano razvija i gradi svoj unutrašnji svet u svom ritmu.  Sva su deca različita. Nije dobro prisiljavati osetljivu decu na komunikaciju kada ona to ne žele.

Sva su deca različita i divna 

Neka deca kao da su od rođenja očvrsla i otporna na delovanje okoline. Ona gotovo uvek lako utonu u san čak i kada su u nepoznatoj kući, čak i kada je na ulici ili u stanu buka. Noć prespavaju bez buđenja. Lako se priviknu na nepoznato okruženje. Lako steknu prijatelje među drugom malom decom. S druge strane postoje ona deca za koju kažemo da su prenežna. Prenežnom, preosetljivom decom  smatramo onu čija osećanja lakše bivaju povređena i koja se lako uznemire, koja burno reaguju na promene. Ovoj deci su potrebni predvidivi i stabilni rituali da bi se umirila i zaspala.

Šta kad je dete osetljivo i introvertno?

Sa ovom decom je, kao i sa prvom, sve u savršenom redu. Ona nisu bojažljiva, nisu prepadnuta, ni razmažena. Ona su prosto osetljivija od druge dece. Svoje telo osećaju bolje, preciznije i zbog toga reaguju na bilo kakve spoljašnje ili unutrašnje, telesne promene burnije.

Sva deca osećaju svoje telo intenzivnije nego odrasli ljudi. Odrasli ljudi u svojoj slici sopstvenog tela imaju podelu na glavu i ostatak tela. Kada biste odraslu osobu pitali gde se u njegovom telu nalazi Ja, ona bi vam gotovo sigurno pokazala na čelo, odnosno na glavu. Sasvim malo dete bi vam pokazalo bilo koji deo svog tela. Njegovo Ja se može nalaziti i u njegovom nožnom palcu, i u srcu i u ruci. Njegovo celokupno telo je njegovo ja. Zbog toga malo dete toliko plače kada padne, oguli koleno ili ugrize usnu.

Kad je Dete Osetljivo i Introvertno – 1.Deo

Odrastao čovek je napravio rascep između svoje glave, uma, i ostatka tela i otuđio se od senzacija koje mu telo šalje. Ali malo dete, a naročito deca koja su od ove osetljivije „vrste“, oseća svoje telo snažnije i bolje nego odrastao čovek.

Više volim svoj unutrašnji svet?

Osetljiva deca su vrlo često povučenija od druge dece. Ona nisu stidljivija od drugih, već samo više vole svoj unutrašnji svet. Ona nisu toliko okrenuta spolja, koliko svom veoma bogatom unutrašnjem životu. I ona vole da se druže sa drugom decom, ali uglavnom sa dobro probranim drugarima sa kojima se osećaju bezbedno. Takvi će biti najverovatnije i kada odrastu. Neće biti zabavljači, neće uživati u tome da vode glavnu reč, neće biti od one dece koja odmah uleću u grupu i postaju najpopularnija. Imaće jednog ili dva prijatelja, ali to će zaista biti duboka prijateljstva.

A kada odrastu…

Ova deca, kada odrastu, vrlo verovatno će voleti da se povremeno osame jer ona u samoći skupljaju energiju. Biće sklonija dubokim razgovorima, ljudi će u njih imati poverenja, a verovatno neće umeti da ćaskaju i da pričaju lako sa nepoznatim ljudima ili u društvu mnogo ljudi. Neće voleti da budu izložena, u centru pažnje.

Kad je dete osetljivo i introvertno

Pogrešna uverenja

Kada kultura kao što je naša preferira jedno u odnosu na drugo. Kada se smatra da je samo otvorenost ka drugim ljudima zdrava, dok osamljivanje nije, tada deca koja su introvertnija, osetljivija, nauče da sa njima nešto nije u redu. Kada dete pre bira da sedi na velikom odmoru u ćošku i čita knjigu umesto da ide da se igra sa drugom decom, učiteljica će pozvati roditelje da im kaže da je dete usamljeno. Ili da nije dobro prilagođeno. A najčešće uopšte nije to. Ono je samo mnogo srećnije u svetu knjige koju čita, nego u društvu dece. Ono nije usamljeno. Naprotiv, ono bi se osetilo usamljeno kada bi ga učiteljica primorala da se pridruži toj deci. Ono se ne oseća usamljeno kada roditeljima dođu gosti i ono sedi u društvu odraslih koje dobro poznaje i voli, ili samo, ali može biti veoma usamljeno ako mu kažu: „Idi u sobu i igraj se sa drugom decom“ ako tu decu ne poznaje.

Ovom svetu su potrebni i zabavljači i mudraci, i omiljeni u društvu i vukovi samotnjaci, i pričalice i ćutljivci. Svako od njih ima svoje prednosti i mane. Niko ne ume tako dobro da podigne raspoloženje kad si tužan kao što to čini duhovita pričalica.  I niko ne ume da te sasluša, istinski razume i posavetuje tako mudro kao što to čini jedan introverta. I za sve ima mesta na ovom svetu.

Psiholog psihoterapeut. Psihoterapijom se bavi od 2010. godine, a najviše iskustva ima u radu sa problemom samopouzdanja i psihologijom traume. U ljudima koji joj se obrate za pomoć traži njihove snage i izvore hrabrosti, a ti izvori su često veoma specifični i jedinstveni za tog čoveka.
Preporučujemo vam...
Enterosgel i detoksikacija
Enterosgel i detoksikacija
Enterosgel i detoksikacija – DA jer ovim preparatom, štiti se vaš imunološki sistem. Bezbedan za primenu kod dece, trudnica i odraslih.Zašto je oslabljen imunološki sistem dece i odraslih?Klimatske promene i globalno otopljavanje pogoduju širenju i razvoju poznatih virusnih infekcija. Zatim alergijskih manifestacija (nutritivnih i inhalatornih) i pojavi i razvoju novih,…
Šta beba u 1. godini ne treba da jede
Šta beba u 1. godini ne treba da jede
Mame pitaju, šta beba u 1. godini ne treba da jede? Jer, period uvođenja nemlečne hrane je doba tokom koga su roditelji posebno posvećeni brizi da dete dobije što kvalitetniju hranu.Šta beba u 1. godini ne treba da jede Jedan od osnovnih principa zdrave ishrane je uvođenje što više raznovrsnih namirnica.…
mama koja pravi Tihe knjige
Tamara Jeremić, kreativna mama koja pravi Tihe knjige
Naša kreativna mama koja pravi Tihe knjige, po struci je diplomirani ekonomista EKOF-a. Kreativac, i vlasnica jednog malog biznisa po imenu Kreativna Iglica.Mama koja pravi Tihe knjigeMožda će i vama biti inspiracija Tamara Jeremić? Možda i vi oslušnete svoje skrivene talente? I dopustite im da vas pokrenu i promene život.…