Dve vrste protokola se najčešće koriste od strane reproduktivnih stručnjaka: Kratki protokol VTO i dugi. Protokoli vantelesne oplodnje su jasni nacrti koji opisuju sve korake lekara, od pripreme do transfera embriona.
Mišljenje lekara: Kratki protokoli su indikovani za muški faktor neplodnosti i normalno funkcionišuće ženske reproduktivne organe (jajnike). U ovom slučaju, lekari mogu dobiti zrele jajne ćelije pogodne za oplodnju.
Dugi protokoli, s druge strane, su indikovani za bolesti reproduktivnih organa žene. Dugi protokol nudi veće šanse za trudnoću nego kratki protokol vantelesne oplodnje.
| Optimalno vreme za početak kratkog IVF protokola | 2-3 dana novog mesečnog ciklusa |
| Prosečno trajanje kratkog protokola | 28-30 dana |
| Izbor šeme vantelesne oplodnje zavisi od starosti pacijenta, | razlozi za nemogućnost prirodnog začeća, stanje ženskih genitalija, kao i medicinska istorija |
Koliko traje kratki protokol VTO?
Kratki protokol lečenja superovulacijom traje približno dve nedelje. Plan pretpostavlja da će u roku od dve nedelje kod pacijentkinje sazreti nekoliko dominantnih folikula. Kratkoročni režimi stimulacije blokiraju prirodnu sintezu FSH i LH. Lekar zatim propisuje lekove koji sadrže slične hormone, ali sintetički proizvedene. Kao rezultat toga, nakon 15 dana, 10-15 oocita sazreva u ženskim reproduktivnim organima. Kratki protokol ne blokira u potpunosti funkciju gonada koje proizvode hormone.
Rast folikula i endometrijuma se prati ultrazvučnim skeniranjem. Ovaj pregled se obavlja svakodnevno. Tokom kratke stimulacije, folikuli bi trebalo da rastu 2 mm dnevno, a debljina sluzokože materice treba da se poveća za 1 mm. Ako iz bilo kog razloga ove brojke padnu ispod norme, režim se revidira.
Razlike između kratkog i dugog protokola
Kratki protokol se izvodi uz održavanje prirodne hormonske ravnoteže pacijentkinje. Vantelesna oplodnja počinje odmah lekovima koji stimulišu sazrevanje više jajnih ćelija istovremeno. Kod dugog protokola, specijalisti za plodnost blokiraju prirodne hormone tela, izazivajući veštačku menopauzu, a zatim prepisuju lekove koji stimulišu funkciju jajnika. Kao rezultat toga, rast folikula i sluzokoža materice postaju potpuno kontrolisani, a lekari su u mogućnosti da sinhronizuju ove procese. Ciklus vantelesne oplodnje kod kratkog protokola traje do 30 dana, dok dugi protokol traje 45.
Izbor režima vantelesne oplodnje zavisi od:
- starosti pacijentkinje,
- razloga nemogućnosti prirodnog začeća,
- stanja reproduktivnih organa žene i njene medicinske istorije.
Ako je par imao nekoliko prethodnih neuspešnih pokušaja, lekar će verovatno preporučiti kratak protokol. I dugi i kratki protokoli su dostupni kao deo besplatnog programa vantelesne oplodnje.
Lekovi koji se koriste u kratkom protokolu VTO
U protokolu se koriste sledeće grupe lekova:
- Agonisti gonadotropin-oslobađajućeg hormona– lekovi koji se takmiče sa prirodnim hormonima i blokiraju dejstvo hipofize – propisuju se od prvih dana protokola;
- Stimulansi ovulacije– pojačavaju sazrevanje nekoliko folikula u jajnicima istovremeno;
- Induktori ovulacije, hCG– stimulišu proces ovulacije;
- Progesteronski preparati– podržavaju lutealnu fazu ciklusa i podstiču implantaciju oplođene jajne ćelije.
Ako je režim vantelesne oplodnje uspešan, preporučuje se uzimanje progesterona tokom celog prvog tromesečja.
Indikacije za kratki protokol
Kratki protokol je indikovan u sledećim slučajevima:
- starost žene je preko 35 godina;
- redovan menstrualni ciklus;
- muški faktor neplodnosti sa očuvanom ženskom plodnošću;
- sindrom policističnih jajnika;
- neuspešan pokušaj u dugom protokolu vantelesne oplodnje.
Preduslov za ulazak u program kratkog protokola je dovoljna rezerva jajnika.
Kontraindikacije za kratki protokol
- endometrioza,
- miom,
- hiperplastične bolesti endometrijuma,
- nepravilan menstrualni ciklus,
- odsustvo ovulacije i smanjenje ovarijalne rezerve.
Prednosti i mane protokola
Prednosti protokola uključuju:
- dobra tolerancija;
- može se koristiti za bilo koju vrstu neplodnosti;
- minimalan broj komplikacija, posebno sindrom hiperstimulacije jajnika;
- nema starosnih ograničenja;
- niži troškovi u poređenju sa dugim protokolom.
Kratak protokol ima nekoliko nedostataka. Prvo, postoji relativno visok rizik od spontane ovulacije. U ovom slučaju, režim se prekida. Stimulacija se može nastaviti nakon nekoliko meseci. Drugo, specijalisti za plodnost nisu uvek u mogućnosti da dobiju dovoljan broj održivih jajnih ćelija.
Priprema
Priprema se ne razlikuje od one za druge vrste vantelesne oplodnje. Pre nego što uđu u kratki protokol, budući roditelji prolaze kroz sveobuhvatan pregled, koji uključuje:
- konsultacije sa endokrinologom;
- ispitivanje prohodnosti jajovoda (histerosalpingografija);
- test krvi za krvnu grupu i Rh faktor;
- kompletna krvna slika;
- biohemijski skrining;
- opšta analiza urina;
- testiranje na HIV, virusni hepatitis, sifilis;
- test krvi za polne hormone, hormone štitne žlezde;
- brisevi za patološku floru;
- citološki pregled struganja sa grlića materice;
- pregled na latentne infekcije – hlamidija, mikoplazma, ureaplazma, herpes, citomegalovirus;
- konsultacije sa terapeutom;
- fluorografija;
- Ultrazvuk mlečnih žlezdaili mamografija.
Pre vantelesne oplodnje, muškarac mora da se podvrgne analizi sperme, uretralnom brisu na patogenu floru i analizi krvi na HIV, sifilis i virusni hepatitis B i C. Takođe mora biti pregledan na zarazne bolesti reproduktivnog sistema.
Dijagram kratkog protokola po danima
Prva faza protokola je stimulacija superovulacije. Ovo se može izvesti agonističkim ili antagonističkim hormonima.
Drugog dana menstrualnog ciklusa, ženi se propisuju lekovi koji suzbijaju gonadotropnu funkciju hipofize.
Trećeg dana počinje stvarna stimulacija superovulacije. Pacijentkinji se daje humani menopauzalni gonadotropin, koji sadrži dva hormona – LH i FSH.
Kada folikuli dostignu prečnik od 18-20 mm, a debljina sluzokože materice je veća od 8 mm (11-16. dan protokola), ženi se daje injekcija hCG-a . Injekcija se mora dati u propisano vreme. Ona pokreće sazrevanje folikula. Štaviše, pod uticajem humanog horionskog gonadotropina, oocit se odvaja od folikularnog zida i slobodno pluta u njegovoj tečnosti, omogućavajući izvlačenje jajne ćelije.
Dan i po nakon injekcije hCG-a, izvodi se sledeći korak protokola – vađenje jajnih ćelija. Ova procedura se izvodi ambulantno u mini-operacionoj sali. Ključno je poštovati vreme i izvršiti vađenje jajnih ćelija u roku od 36 sati od injekcije hCG-a. Odlaganje procedure može dovesti do spontane ovulacije, dok prerano vađenje jajnih ćelija može rezultirati nezrelim jajnim ćelijama koje nisu pogodne za vantelesnu oplodnju.
Tokom kratkog protokola, pod ultrazvučnim vođenjem, lekar punktira zadnji vaginalni forniks, ulazeći u karlično područje. Zatim, punktirajući folikule jedan po jedan, lekar aspirira njihov sadržaj. Prikupljeni materijal, zajedno sa tečnošću koja se nalazi u folikulima, šalje se u embriološku laboratoriju. Ovde se oociti peru i stavljaju u inkubator na nekoliko sati. Ovde jajne ćelije potpuno sazrevaju i čekaju oplodnju. Ova faza se ne razlikuje od faze dugog protokola vantelesne oplodnje.
Na dan punkcije, prema protokolu, muškarac mora dati uzorak sperme. Najfiziološkiji metod za dobijanje ejakulata je putem masturbacije. Ako to nije moguće, sperma se dobija biopsijom tkiva testisa i aspiracijom sadržaja iz epididimisa.
Sledeća faza je vantelesna oplodnja, ili veštačka oplodnja. Za ovo se odabrane oocite kombinuju sa muškim spermatozoidima u hranljivoj podlozi. Ako je kvalitet sperme loš, vrši se intracitoplazmatska injekcija spermatozoida ( ICSI ).
Nakon 12-18 sati, embriolog broji broj oplođenih jajnih ćelija – u ovom trenutku su već vidljive ćelije sa diploidnim hromozomskim setom. One se stavljaju u inkubator, gde se razvijaju 3-5 dana.
Sledeća faza kratkog protokola je kultivacija embriona. Dobijeni embrioni rastu u termostatu 3-5 dana. Tokom ovog vremena, može se izvršiti preimplantaciona genetska dijagnoza (PGD) – test za hromozomske abnormalnosti.
Transfer blastociste, poslednji korak u vantelesnoj oplodnji, je bezbolan postupak. Embrioni se uvlače u kateter sa špricem pričvršćenim na kraju. Vrh katetera se ubacuje u cervikalni kanal. Pritiskom na klip, specijalista za plodnost ubrizgava embrione u materičnu duplju. Ženi se savetuje da neko vreme legne, nakon čega se šalje kući.
Četrnaest dana kasnije, radi se test na trudnoću. Rano testiranje se ne preporučuje, jer može dati lažno pozitivne ili lažno negativne rezultate. Ako je test pozitivan posle dve nedelje, ženi se savetuje da uradi test krvi na hCG i da se podvrgne ultrazvuku karlice kako bi se potvrdila trudnoća.
Napomena: Ovaj tekst se ne može koristiti za postavljanje dijagnoze, propisivanje lečenja i ne zamenjuje lekarski pregled.
