Šta je kvalitet jajnih ćelija i šta čini „dobru“ jajnu ćeliju (oocitu)? Jajne ćelije se, za razliku od embriona, uglavnom ne ocenjuju po kvalitetu na isti način, zbog čega njihovo definisanje može biti složeno.
Kvalitet jajnih ćelija
Morfologija (izgled) jajne ćelije jeste jedan od načina na koji možemo posmatrati njen kvalitet, ali on ne mora uvek da bude u direktnoj vezi sa uspešnošću.
Pored toga da pod mikroskopom izgleda zdravo, dobra jajna ćelija je ona koja:
- može da se oplodi,
- može da se razvije u kvalitetan embrion, odnosno embrion koji je euploidan (sa normalnim brojem hromozoma),
- može da dovede do trudnoće i živorođenog deteta.
Suštinski, dobra jajna ćelija je ona koja može da formira kompetentan embrion, sposoban da dovede do rođenja živog deteta. Kvalitet jajnih ćelija se procenjuje indirektno, na osnovu stopa oplodnje, formiranja blastociste, euploidije, trudnoće, spontanih pobačaja, živorođenja i slično.
Naravno, i spermatozoidi imaju veoma važnu ulogu u svim ovim faktorima. Upravo zato je definisanje kvaliteta jajne ćelije složeno, jer su mnogi pokazatelji dobrog kvaliteta jajne ćelije zajednički i sa spermatozoidima.
Ne postoje pouzdani testovi koji mogu direktno i precizno da mere kvalitet jajnih ćelija. Previše je faktora koji mogu dovesti do problema sa jajnom ćelijom (kao i sa spermatozoidom).
Kako se razvijaju folikuli i jajne ćelije
Razvoj folikula
Jajne ćelije nastaju unutar folikula u jajnicima. Kako se folikul razvija, tako se razvija i jajna ćelija unutar njega. Najpre ćemo objasniti razvoj folikula, a zatim i razvoj jajnih ćelija.
Razvoj folikula, odnosno folikulogeneza, odvija se kroz više faza. Prva faza je primordijalni folikul, koji zatim raste i prelazi u primarni folikul, pa u sekundarni folikul, zatim u antralni folikul. I na kraju u dominantni (ili Grafov, odnosno preovulatorni) folikul.
Dominantni, odnosno preovulatorni folikul sadrži zrelu jajnu ćeliju koja se oslobađa tokom ovulacije.
Nakon toga, folikul bez jajne ćelije prelazi u žuto telo (corpus luteum) i luči hormone, poput progesterona, koji imaju ulogu u održavanju trudnoće.
Sa svim jajnim ćelijama se rađamo
Žena se rađa sa svim jajnim ćelijama koje će imati tokom života. Te jajne ćelije nalaze se u veoma jednostavnim folikulima koji se nazivaju „primordijalni folikuli“ i oni predstavljaju rezervu jajnih ćelija. Specijalizovane ćelije koje se zovu granuloza proizvode Anti-Milerov hormon (AMH), koji se koristi za procenu rezerve jajnih ćelija.
Tokom 20. nedelje trudnoće, nerođena žena ima oko 6–7 miliona primordijalnih folikula, dok se do rođenja taj broj smanjuje na oko 300.000–400.000.
Ovo smanjenje nastaje usled procesa koji se zove početna (inicijalna) regrutacija, a koji se nastavlja sve do puberteta i dodatno smanjuje broj primordijalnih folikula. Taj proces se sastoji iz više faza:
- deo primordijalnih folikula razvija se u primarne folikule;
- primarni folikuli se dalje razvijaju u sekundarne folikule;
- sekundarni folikuli propadaju (odnosno postaju atretični).
Ovaj proces traje do puberteta, kada u jajnicima ostaje približno 200.000 primordijalnih folikula, i kada telo počinje intenzivno da proizvodi hormone.
Mesečni ciklus i odabir folikula
Kao odgovor na delovanje hormona, sekundarni folikuli (nastali tokom inicijalne regrutacije) mogu da se razviju u antralne folikule, koji zatim mogu dati dominantni, odnosno preovulatorni folikul koji sadrži zrelu jajnu ćeliju spremnu za ovulaciju. Ovaj proces se dešava svakog meseca i naziva se ciklična regrutacija.
Vreme potrebno za razvoj folikula
- od primordijalnog do primarnog folikula: nepoznato;
- od primarnog do sekundarnog folikula: najmanje 120 dana;
- od sekundarnog do antralnog folikula: 71 dan;
- od antralnog do dominantnog folikula (koji ovulira): 14 dana.
Ukupno: 120 + 71 + 14 = 205 dana (plus vreme potrebno da primordijalni folikul postane primarni).
Čitava faza rasta jednog folikula traje znatno duže od 220 dana, odnosno više od osam menstrualnih ciklusa. Ukratko – razvoj jajne ćelije traje dugo.
To znači da se grupa folikula bira mesecima pre menstruacije, a da samo jedan obično postaje dominantan i spreman za ovulaciju tokom menstrualnog ciklusa. Kako se ovaj proces stalno ponavlja, rezerva jajnih ćelija (koju čine primordijalni folikuli) se kontinuirano smanjuje sa godinama. Kada ovaj rezerva postane veoma niska, nastupa menopauza.
Razvoj jajne ćelije (oocite)
U prvom delu vodiča smo objasnili šta je kvalitet jajnih ćelija i kako se razvijaju folikuli, a sada usmeravamo pažnju na to kako se razvija jajna ćelija unutar folikula.
Jajna ćelija prolazi kroz različite faze razvoja dok sazreva.
Razvoj ide sledećim redosledom: GV → M1 → M2
M1 i M2 označavaju metafazu I i metafazu II, odnosno prvu i drugu fazu mejoze.
Najranija faza je faza germinalnog vezikula (GV), kada se može videti jedro jajne ćelije. Nakon GV faze, jedro više nije vidljivo i oocita prelazi u M1 fazu. I GV i M1 jajne ćelije su nezrele.
Nakon M1 faze, jajna ćelija ulazi u M2 fazu i tada se pojavljuje polarno telašce. Prisustvo jednog polarnog telašca je znak da je jajna ćelija zrela i spremna za oplodnju.
Morfologija jajne ćelije
Ne možemo govoriti o kvalitetu jajne ćelije bez njenog izgleda. Fizički izgled jajne ćelije pod mikroskopom naziva se morfologija.
Delovi jajne ćelije
- Jajna ćelija je obavijena opnom koja se zove zona pelucida. Ona štiti jajnu ćeliju i služi kao „posuda“ za embrion tokom ranog razvoja.
- Između zone i same jajne ćelije nalazi se perivitelinski prostor.
- Unutar jajne ćelije nalazi se citoplazma (ooplazma), koja sadrži mitohondrije, amino-kiseline, proteine i mnoge druge supstance neophodne za razvoj jajne ćelije i ranog embriona.
- Polarno telašce se nalazi izvan jajne ćelije i njegovim prisustvom znamo da je jajna ćelija zrela.
Jedro jajne ćelije sadrži DNK spakovanu u hromozome. Jedro se vidi samo u GV fazi, kasnije više nije vidljivo.
Najčešće abnormalnosti jajnih ćelija
Postoji mnogo mogućih nepravilnosti izgleda jajne ćelije. Neke od češćih su:
- Granulisana citoplazma (difuzna ili lokalna)
- Refraktilna telašca (masne naslage u citoplazmi)
- Ovalan oblik jajne ćelije
- Klasteri glatkog endoplazmatičnog retikuluma (sERC)
- Vakuole (kesice ispunjene tečnošću)
- Zadebljala zona pelucida
- Fragmenti u perivitelinskom prostoru
- Nepravilna zona pelucida
- Uvećan perivitelinski prostor
- Fragmentisano polarno telašce
- Uvećano polarno telašce
- Prevelika jajna ćelija
Abnormalnosti mogu, ali ne moraju, biti povezane sa slabijom oplodnjom i kvalitetom embriona – o tome postoje različita mišljenja u nauci.
Veličina folikula i zrelost jajne ćelije
Tokom ultrazvuka se vidi da folikuli imaju različite veličine. Kako folikuli rastu, povećava se verovatnoća da sadrže zrelu jajnu ćeliju.
Nuklearna i citoplazmatska zrelost
Ne budu sve jajne ćelije tokom aspiracije zrele. Nezrele su one u GV i M1 fazi i ne mogu se oploditi.
Zrelost jajne ćelije ima dve komponente:
- Nuklearna zrelost – odnosi se na DNK i hromozome
- Citoplazmatska zrelost – odnosi se na sadržaj citoplazme
Nuklearna zrelost nastaje nakon stop injekcije (ili nakon skoka LH u prirodnom ciklusu), dok citoplazma sazreva postepeno kroz nakupljanje važnih faktora koje pravi jajna ćelija.
Zrelost nukleusa prepoznaje se po prisustvu polarnog telašca u M2 jajnoj ćeliji. Nezrela jajna ćelija nema polarno telašce. Prisustvo polarnog telašca ukazuje na to da su se hromozomi prepolovili (jedna polovina ostaje u jajnoj ćeliji, druga polovina je u polarnom telašcu) tokom pripreme za uparivanje sa DNK spematozoida.
Citoplazmatsku zrelost je mnogo teže proceniti jer ne možemo videti šta se dešava unutar citoplazme.
Veličina folikula i kvalitet jajne ćelije
Veći folikuli imaju veću verovatnoću da sadrže zrele i kvalitetne jajne ćelije. Istraživanja pokazuju da veći folikuli češće daju:
- M2 zrele jajne ćelije
- Kvalitetnije embrione
Međutim, neki podaci pokazuju da preveliki folikuli (>23 mm) mogu dovesti do prezrele jajne ćelije, slabijeg kvaliteta embriona i povećanog rizika od degeneracije.
Neki rezultati pokazuju da kod starijih žena ranije davanje stop injekcije (tzv. HIER protokol), u kombinaciji sa dozrevanjem jajnih ćelija u laboratoriji (rescue IVM), može dati više embriona za transfer, jer metabolizam folikula sa godinama postaje ubrzan.
Takođe, postoje dokazi da odnos zrelih jajnih ćelija direktno utiče na šanse za rođenje žive bebe.
Rescue IVM – sazrevanje nezrelih jajnih ćelija u laboratoriji
In vitro maturacija (IVM) podrazumeva sazrevanje nezrelih jajnih ćelija u laboratorijskim uslovima.
Rescue IVM je postupak kojim se od nezrelih jajnih ćelija dobijenih u standardnom IVF ciklusu pokušavaju dobiti zrele, umesto da se odbace.
Postupak uključuje:
- Uzimanje jajnih ćelija
- Skidanje kumulus ćelija pomoću enzima hijaluronidaze
- Zrele jajne ćelije se odmah oplode
- Nezrele se ostavljaju u medijumu da sazru tokom nekoliko sati ili do sledećeg dana
Nakon što se oocite „ogole“ (odstrane se prateće ćelije), zrele jajne ćelije se mogu oploditi na uobičajen način, dok se nezrele jajne ćelije ostavljaju u kulturi da sazru (to je deo koji se naziva „in vitro sazrevanje“ – IVM). Neke laboratorije to rade tokom nekoliko sati, dok druge čekaju preko noći. One jajne ćelije koja nakon toga sazru smatraju se „spašenim“ i mogu se oploditi.
Studije pokazuju da su mogući uspešni ishodi, uključujući trudnoće i živorođene bebe, iako su stope blastocista i oplodnje često nešto niže nego kod prirodno zrelih M2 jajnih ćelija.
