Ciste i miomi su čest zdravstveni problem žena. Ciste na jajniku imala je gotovo svaka žena bar jednom tokom svog reproduktivnog perioda. Kada je miom u pitanju, važno je da pratite instrukcije i savete vašeg lekara i u skadu sa time postupate. Šta čini prevenciju mioma i cista?
Da li su ciste i miomi prepreka začeću?
Ciste uglavnom nastaju kao produkt ovulacije ali i tokom bilo kog dela ciklusa i vezane su za jajnike. Iako njihovo javljanje i postojanje ukazuje na nekakav hormonski disbalans koji se, prirodno, treba regulisati pre planirane trudnoće, njihovo prisustvo u najvećem broju slučajeva ne predstavlja prepreku začeću. Miomi, s druge strane, nastaju u materici i mogu, u zavisnosti od njihove veličine i pozicije predstavljati prepreku začeću i toku trudnoće.
Šta su ciste?
Ciste su izrasline na jajnicima, šupljine najčešće ispunjene tečnošću. Veliki broj cista nastane kao rezultat neuspešnog procesa ovulacije, tj proizvođenja jajne ćelije. Ove ciste, osim što su vrlo česte, u najvećem broju slučajeva ni najmanje nisu opasne po zdravlje žene ni za njenu plodnost i trudnoću. Veliki broj cista koje nastanu u ženinom telu tokom procesa ovulacije često se sponatno resorbuju i iščeznu do sledeće menstruacije. Ukoliko je cista veća od 5 cim i pravi bolove i tegobe, ginekolog će sprovesti terapiju nakon koje će se jajnici dovesti u pređašnje stanje.
Funkcionalne ciste
Ovo je najčešći tip ciste koje iskuse žene u reproduktivnom periodu. One nastaju kada vodeći, najveći folikul ne pukne i oslobodi jajnu ćeliju, već se pretvori u vodenu, tj. folikularnu cistu. Kod manjih cista, veličine do 5 cm, nema izraženih simptoma i kada su one u pitanju nije potrebno lečenje ni terapija.
Luteinske ciste
Ove ciste nastaju takođe tokom procesa ovulacije i formiraju se nakon oslobađanja jajne ćelije iz jajnika. U trenutku u kom bi, prirodno, na jajniku trebalo da se formira žuto telo, ali se, umesto žutog tela, zbog hormonskog disbalansa formira cista. Prskanje ciste ponekad može biti izuzetno bolno i u određenim slučajevima zahtevati i hiruršku intervenciju.
Iako luteinske ciste mogu biti bolne i zahtevaju praćenje i eventualnu terapiju od strane ginekologa, one ne predstavljaju prepreku za začeće.
Nefunkcionalne ciste
Za razliku od funkcionalnih, nefunkcionalne ciste nemaju veze sa ovulacijom, već sa menstruacijom. U najvećem broju slučajeva nastaju od nakupljene menstrualne krvi. Zbog svoje tamne boje nazivaju se endometriotične ili čokoladne ciste. Za ove ciste najčešće se uključuje hormonska terapija, a ako ni ona ne urodi plodom, preporučuje se laparoskopska operacija. Nakon operacije se savetuje da žene odmah ostanu u drugom stanju. Laparoskopska operacija je hirurška intervencija koja se obavlja uz pomoć laparoskopa-instrumenta u obliku tanke cevi sa kamerom i lampicom na vrhu.
Nekada se može desiti da se ciste uvrnu i izazovu prekid cirkulacije koji je praćen snažnim bolovima i hitnom hirurškom intervencijom. Ona ponekad, može značiti i odstranjenje jajnika. Čak i u tom slučaju žena se može ostvariti kao majka jer će drugi jajnik, kao parni organ, preuzeti ulogu odstranjenog jajnika.
Prevencija za ciste i miome
Jajnici vole zdrav režim ishrane, zeleno lisnato povrće, omega 3 masne kiseline kojih ima u koštunjastom voću, ribi, avokadu. Umesto slatkiša konzumirajte voće koje nije preslatko. Jajnici takođe mogu burno reagovati na stresna dešavanja od spolja, pa je potrebno izbegavati stres. Ženskom zdravlju prija umereno i redovno fizičko vežbanje. Takođe i pravilan ritam spavanja koji je jako bitan za pravilno lučenje hormona.
Policistični jajnici PCOS
Policistični jajnici su vrlo čest problem čak i kod mladih žena uzrokovan hormonskim disbalansom, novim, modernim načinom života i nekvalitetnom vrstom hrane koju svakodnevno unosimo. Moram reći da su one podjednako endokrinološki koliko i ginekološki problem i kao takve se moraju posmatrati i lečiti. Njihovi najčešći simptomi su: izostanak menstruacije ili neredovan ciklus, izostanak ovulacije, pojačana maljavost, pojava akni, gojaznost, kao i proređivanje kose. Policistični jajnici se vezuju za smanjenu funkciju štitne žlezde, poremećeno lučenje insulina i nadbubrežne žlezde. Kod njihovog lečenja, pored propisane terapije, ključno je menjanje životnih navika poput izmene načina ishrane (koji isključuje beli šećer, alkohol, bela brašna…). Redovne umerene fizičke aktivnosti i izbegavanje endokrinih disruptora poput aditiva u ishrani, plastične ambalaže. Ili, proizvoda za higijenu koji utiču na izmenu hormonskog statusa žene. Kada se problem policističnih jajnika reguliše terapijom i promenom životnih navika u velikom broju slučajeva do začeća lako dolazi.
Šta su miomi?
Miomi se, u ginekologiji, ma kako to drastično zvučalo, smatraju kao benigni tumori koji nastaju unutar materice. Najčešće se javljaju kod žena između 35. i 50. godine života, ali to nije strogo pravilo.
Koji su razlozi za nastanak mioma?
Nauka još nije dala precizan uzrok nastajanja mioma, ali mi možemo navesti neke od potencijalnih razloga za njihovu pojavu i rast.
A to su: nasledna predispozicija, hormonski disbalans, posedica čestih i višestrukih namernih ili spontanih prekida trudnoća, upalni procesi u maloj karlici. Dijabetes i gojaznost takođe mogu uzrokovati pojavu mioma.
Simptomi mioma
Simptomi koji mogu ukazivati na postojanje mioma su bolovi tokom menstruacije, poremećaj menstrualnog ciklusa, izmenjeno ili produženo krvarenje… Kod određenog broja žena simptomi postojanja mioma mogu biti neosetni, tj miom se može otkriti tek na ultrazvuku.
Lečenje mioma
Neće se svaki miom lečiti isto. Tok tretiranja zavisi od godina pacijentkinje, veličine mioma i njegovog položaja u materici. U zavisnosti od vrste i veličine mioma, lečenje može biti terapijsko ili operativno. Operativno lečenje se može izvesti laparoskopom ili histeroskopom. Terapijsko lečenje zaustaviće rast mioma i preporučljivo je kod žena koje se bliže menopauzi i ne planiraju trudnoću.
Da li su miomi prepreka začeću?
U zavisnosti od pozicije koju zauzimaju, miomi mogu biti prepreka začeću. Zato što mogu sprečavati normalne kontrakcije materice tokom seksualnog odnosa (koje su bitne za kretanje spermatozoida ka jajnoj ćeliji). Svojom pozicijom mogu sprečiti da se plod uspešno zakači za zid materice. Ili onemogućiti prolaz reproduktivnih ćelija ako zaklanja grlić ili ušće jajovoda.
Opet kažem, ovde je mišljenje i procena lekara izuzetno važno. Iskusnom lekaru kome verujete treba prepustiti odluku da li pustiti da se trudnoća dogodi. I onda je sa pažnjom voditi ili hirurškim putem odstraniti miome, pa tek onda raditi na začeću. Ovo je svakako važna odluka jer klasično hirurško uklanjannje mioma ostavlja ožiljno tkivo na materici. Ono je drugačijeg, slabijeg kvaliteta. I kao takvo može predstavljati problem prilikom širenja, tj rasta materice tokom trudnoće ili jačih porođajnih napona.
Kada trudnica ima miom
Kod većine trudnica koje imaju miom on ne predstavlja prepreku normalnom toku trudnoće. Jer je materica prirodno rastegljiv i prilagodljiv organ. Ipak, 10 do 30 posto trudnica sa miomom mogu doživeti komplikacije koje u manjem broju slučajeva mogu biti i vrlo ozbiljne. Od krvarenja pa sve do spontanih pobačaja.
