Kako detetu objasniti i pomoći kada nas zauvek napusti bliska osoba? Postoje teme u procesu vaspitavanja i obrazovanja predškolskog deteta koje nam idu lakše i teže. Jedna od onih koje su sigurno teške jeste pitanje kako detetu poajsniti pitanje smrti, kako detetu približiti činejnicu da nekoga, koga smo voleli i bili sa njim bliski više nema među nama.
Kada nas zauvek napusti bliska osoba
Roditelji na ova pitanja različito reaguju, spram svog isksutva, pretpostavki šta bi za dete bilo najbolje, prema savetima drugih i iskusnijih, prema svojoj intuiciji. Nekada se i sami zbunimo i donesemo odluku o načinu uključivanja deteta u ovo pitanje na prečac.
Tuga je prihvatljiva emocija
Kada su u pitanju smrti bliskih osoba, sa kojima je dete živelo, bilo blisko, važno je obezbediti da dete učestvuje u procesu tugovanja. Da ga podržimo da je tuga prihvatljiva emocija, da je delimo sa drugima. Preporuka je da dete prisustvuje sahrani, ako je staro iznad tri godine. Da mu omogućimo da bude deo porodičnog kruga koji se drži zajedno u tim trenucima.
Detetu se obraćamo u skladu sa uzrastom i načinom koji odgovara ključnim osobinama samog deteta. Pričamo o umrloj osobi sa ljubavlju i poštovanjem. Isticanjem značajem za naš život i ukazivanjem da je sada, nama draga osoba, i dalje sa nama sa drugih mesta.
Tuga, emocija koja se javlja kada nekoga izgubimo i ništa ne možemo da uradimo po tom pitanju, traži vreme da odbolujemo. Da osmislimo svoj život bez tog gubitka. Koliko god da nam je teško da gledamo tužnu malu decu ili odrasle, treba da znamo da je tuga zdrava. Ona će proći kada ispuni svoj zadatak, onda će napustiti osobu. Ostaće sećanje i emocije vezane za osobu koju smo izgubili.
Nećemo kriti svoja osećanja pred detetom
Deca vole da čuju da umrli nemaju kraj, da ćemo ih ponovo videti, da su sa nama, da nas i dalje vole. Da će iz sveta, u kojem su sada, pomagati nas i misliti na nas. Da će nas u snovima posećivati i slati poruke. Deca se sa ovakvim smernicama smire i prihvate dato stanje. Potrebno ih je podsticati da o osobi koja je umrla pričaju kada god to požele. Da je pred decom spontano i često spominjemo, da zajedno sa detetom razgledamo fotografije i sećamo se zajedničkih trenutaka. Važno je da govorimo otvoreno o svojim osećanjima i da ih ne krijemo pred decom.
Pitanje na koje nije lako naći pravi odgovor
Deca često pitaju šta je to smrt. Nekada ih na ovo pitanje podstakne i kada čuju da im je drugu u vrtiću umrla baka ili doznaju nešto o toj temi u crtanom filmu. Pitanje na koje nije lako naći pravi odgovor, jer često ni roditelji ne znaju šta je, zapravo, pravi odgovor ni za sebe.
Deci treba u dorastanju optimizam, kontinuitet, osećaj da odrasli imaju sigurnost i da umeju da reše teškoće, ali i da su spontani i autentični. Zbog svega ovoga je važno da se roditelji već tokom svog ranog roditeljstva pripreme i na ovo pitanje. Jer je ovo pitanje neodvojivi deo života.
Za dete ima pravu meru da je smrt nešto što je sa druge stane života, da je važeće za ceo svet. Da umrli za nas žive, u srcima, u duši, na nebu, međ zvezdama. Ali nikako da im dajemo realne odgovore povezane sa stanjima tela, da povežu da je na nivou tela kraj života i da inače postoji kraj.
Deci treba optimizam i kontinuitet, doživljaj da je ovo mesto bezbedno, sigurno, da smo zaštićeni i zajedno.
