Poruke o hrani putuju kroz generacije DA! Hrana nikada nije bila samo izvor energije, ona ima i psihološki, emotivni i socijalni, ali i kulturološki efekat. Hrana je deo identiteta i emotivnog nasleđa. Kroz nju se prenose poruke, uspomene i obrasci ponašanja koji oblikuju naš odnos prema ishrani i često mnogo više nego što mislimo.
Poruke o hrani putuju kroz generacije
Zašto nosimo poruke predaka? Na našim prostorima tek poslednje dve generacije odrastaju bez iskustva gladi. Generacije pre nas znale su šta znači oskudica, ratovi i snalaženje sa malo namirnica. U takvim okolnostima hrana je bila dragocena i često povezana sa opstankom. Tako da sećanja na glad postaju podsvesna upisano u telu kao stalna potraga za sigurnošću. Hrana je postala znak za brigu o nekome i pokazatelj ljubavi.
Zato nije čudno što su mnogi od nas odrasli uz rečenice:
„Pojedi sve sa tanjira.“
„Hrana se ne baca.“
„Nije lepo odbijati kad ti neko ponudi.“
Ove poruke nisu nastale iz hira, već iz realnosti u kojoj su naši preci živeli.
Kako to utiče na nas danas?
Problem nastaje kada te poruke, iako dobronamerne, prerastu u pritisak. Formiranje ponašanja u ishrani razvija se tokom prvih godina života. Deca uče šta, kada i koliko da jedu usvajajući verovanja i stavove koji su im preneti iz kućnog okruženja. Ta rana iskustva često ostaju i kasnije, pa mogu uticati na odnos prema hrani i u odraslom dobu, što može zameniti fiziološke reakcije povezane sa ciklusom glad-sitost.
Mnogi odrasli danas prepoznaju da jedu „da ne bi bacili“, da osećaju krivicu kada ostave nešto na tanjiru ili da ih prati glas roditelja ili bake dok biraju koliko će pojesti.
Kako prepoznati i menjati obrasce ishrane
Evo kako prepoznati i menjati obrasce:
Prepoznajte poruke koje ste poneli iz detinjstva
Zavirite u vlastita uverenja o telu i hrani i pitajte se odakle ona dolaze. Često nas naša uverenja vode natrag do poruka koje smo primali u detinjstvu.
Razdvojite prošlost od sadašnjosti
Vaši preci su hranu doživljavali kroz prizmu gladi i oskudice dok vi imate mogućnost da je gledate kroz prizmu ravnoteže i zdravlja.
Birajte reči pred decom
Važno je obratiti pažnju na jezik koji koristimo pred decom, jer ona vrlo lako upijaju naše reči i stavove. Kada komentarišemo negativno svoj ili tuđ izgled, možda nam se čini da je to bezopasno, ali deca takve poruke počinju da prisvajaju kao svoje.
Ne dajte hrani ljudske epitete
Isto važi i za hranu, ako je delite na “dobru” ili “lošu” možete razviti kod deteta osećaj krivice ili srama kada pojedu nešto iz zabranjene grupe. Umesto toga, možemo naglasiti da sva hrana može biti deo uravnotežene ishrane.
Takođe, dobro je suzdržati se od komentara o količini pojedene hrane, izboru namirnica ili uspoređivanja sa drugima, jer i nenamerne izjave mogu biti značajne za dečji doživljaj sebe i hrane.
Dajte deci pozitivan primer
Umesto „Pojedi sve, da ne bacimo“, probajte „Jedi dok si gladan, ostalo ćemo sačuvati.“
Deca najbolje uče gledajući šta roditelji rade. Ako im sa ljubavlju pokazujete kako se odnositi prema hrani i telu, i njima će biti lakše razviti pozitivan i zdrav odnos prema sebi.
Stvarajte nove rituale
Kuvanje sa decom, idite zajedno u kupovinu hrane, pričanje priča uz obrok i zajedničko istraživanje novih ukusa mogu zameniti rigidne obrasce iz prošlosti.
Trudite se da imate jedan zajednički obrok dnevno gde ćete izgraditi novu zajednicu. Možete uvesti i tematske večeri, pripremati jela iz neke druge zemlje ili negovati porodične recepte.
Hrana je mnogo više od kalorija
Ona je prilika da razumemo sebe, da izgradimo zdrav odnos prema telu i da našoj deci prenesemo poruke koje oslobađaju, umesto da opterećuju.
Na kraju, nije važno samo šta je na tanjiru, već kakve priče i osećanja uz taj tanjir nosimo.
Članak je realizovan u saradnji sa portalom drolgalicina.rs
