Koliko je tata važan u komunikaciji sa bebom? Mama je veoma, veoma važna, ona je uglavnom najveći deo vremena u prvim bebinim danima uz bebu. Beba prepoznaje njen miris, dodir njene kože, njen glas. Beba se smiri u maminom zagrljaju jer oseća da je tu sigurnost. Da li je mama zaista važnija od tate, kako se smatra, makar u prvim bebinim danima života? Ne volim kada se poredi ni mamina i tatina ljubav prema detetu, niti njihov značaj.
Mama i tata su najznačajniji bebi
Za bebu je tata najznačajnije biće na svetu. Za bebu je i mama najznačajnije biće na celom belom svetu. Ništa mama ne gubi od svog značaja ako se tati prizna ista uloga u bebinom srcu. U prvim bebinim mesecima, kada pričamo o dojenju, mamina uloga je značajnija od tatine. Ali mi govorimo o biološkoj ulozi! Ne govorimo o psihološkom značaju. Te dve stvari se ne smeju mešati. Mamu tata ne može da zameni u dojenju iz prostog razloga jer ne može da doji. Psihološki, ne postoji nužno prvenstvo mame nad tatom u bebinom svetu. Mame treba da osveste da je za bebu važno da dobija jednako prilike da sa tatom razvije odnos kao sa njom. Tate bi toga trebale biti svesne takođe.
Tata u komunikaciji sa bebom
Kao dva sasvim različita bića, mama i tata, svako ponaosob, mogu i treba bebi da pruže svoja jedinstvena znanja i iskustva. Svaki čovek nosi sa sobom korpu punu saopstvenih, neponovljivih iskustava i pogleda na svet i to beba treba da dobije od oboje. Mama je rasla u svetu koji se prema njoj po nekim pitanjima ponašao drugačije nego prema tati zato što je žensko, a tata takođe, zato što je muško. Mama na svet gleda, između ostalog, očima žene, a tata očima muškarca. Pružiti bebi oba pogleda na svet znači dati joj veliko bogatstvo.
Kada dete odgaja jedan roditelj
Ukoliko bebu odgaja samo jedan roditelj, tada je važno da ima uz sebe, odnosno uz dete, nekoga ko će u tom psihološkom smislu zameniti drugog roditelja. Ako mama odgaja dete sama, važno je da dete (i sin i ćerka!) imaju snažne muške uzore, kao što imaju snažne ženske uzore.
Što više dobrih roditeljskih uzora dete ima, to ono postaje psihološki jače?
Da, ono dobija različite modele razmišljanja, donošenja odluka, različite načine na koje će u životu da teši i bodri sebe. Drugim rečima, sa više dobrih izvora se napaja. A po koja štetna psihološka poruka, koje nenamerno i nesvesno svi prenesemo svom detetu, postaje slabija, razređenija, ako s druge strane ima drugačiji primer i drugačije psihološke dozvole.
Šta ako se mama i tata ne slažu u načinu vaspitavanja deteta?
Sasvim je u redu da se ne slažu, ali to ne sme da bude okidač, ni povod za neprijateljsko ponašanje jedno prema drugome, niti za potkopavanje autoriteta ovog drugog pred detetom. Jedinstvenost u zahtevima i stavovima nije uvek izvodljiva. Dete će, naravno, osetiti kada se jedan roditelj ne slaže sa drugim, ali popušta, i to za njega nije dobro. Detetu je važno na odgovarajući način objasniti da oboje mogu biti u pravu, ukoliko roditelji imaju različite zahteve i suprotstavljene stavove.
Roditelji kao tim
Ali pre svega roditelji se trebaju međusobno poštovati. Važno je da roditelji međusobno pričaju i bolje razumeju kako razmišlja ovaj drugi i zašto mu je nešto toliko važno. Kada to imamo, kada imamo poštovanje i ljubav između roditelja, lako je sa suprotstavljenim stavovima izaći na kraj. Kao što sam ranije pomenula, detetu neće škoditi da ima više različitih modela razmišljanja. Jer time sebi otvara put da o problemima razmišlja na različite načine i to ga čini otvorenijim, otpornijim i jačim.
