Mašta je vodilja razvoja mališana. Maštanje u dečijem stvaralaštvu i izražavanju doprinosi da dete bolje spozna svet oko sebe i sebe samog.
Uz pomoć mašte, dete razvija intelektualne, emocionalne i socijalne veštine.
Mašta otklanja strah i pruža dozu sigurnosti deci
,,Mašta je najvažnija. Ona predstavlja uvid u buduće životne lepote.“ Albert Einstein
Mašta je nezamenljivi dar detinjstva, koji odrastanjem postaje prigušen. Nova životna iskustva potiskuju maštu. Danas, u svetu razvijene tehnike i tehnologije, deca sve više vremena provode gledajući televiziju ili su pored kompjutera. To je način zabave koji ih u velikoj meri lišava mašte i kreativnosti u smišljanju igre i kreiranju sopostvenog vremena. Mališani su zarobljeni u okruženju koje ne podstiče razvoj njihove kreativnosti.
Kako se razvija i podstiče mašta mališana?
,,Kreativnost je tako nežan cvet da pohvale podstiču njegov cvat dok ga obeshrabrivanje često uguši u zametku.“ Aleks Osborn.
Deca razvijaju maštu čim postanu svesna sveta oko sebe, ali sa odrastanjem postavljaju sve oštriju granicu između realnosti i mašte. Reproduktivna mašta se javlja kod dece u drugoj godini. Tada dete počinje da identifikuje predmete oko sebe sa predmetima iz slikovnica i bajki koje je slušalo. Kasnije, reproduktivna mašta se pretače u stvaralačku maštu, najpre kroz škrabanje, a kasnije crteže mališana.
Mašta je vodilja razvoja mališana
Do sedme godine deca nisu u mogućnosti da potpuno razlikuju neralno i realno i tada je njihova mašta najproduktivnija. U tom periodu treba podsticati dete na razvoj mašte.
Roditelji to mogu učiniti vežbanjem crtanja sa decom, upisivanjem na kurs crtanja, vajanja, odlaskom na kreativne radionice. Takođe, ako roditelji otvorenije razgovaraju sa decom, razvijaja se mašta. Dečije želje i ideje su jasnije, deca bolje izražavaju potrebe. Stvara se iskreniji odnos u porodici. Roditelji podsticanjem mašte utiču na veći koeficijent inteligencije kod deteta. Pustite svoju decu da budu ono što jesu, dok sanjare u svom svetu mašte. Mašta ne može biti suvišna i štetna. Dete koje je dovoljno izmaštalo, biće spremnije za sve što od njega očekujemo u životu.
O tome kako podstaći kreativnost kod dece, možete pročitati OVDE
Da li mašta hrani dečiju sigurnost i emocionalni razvoj?
Tokom maštanja mališan ima utisak da ima potpunu kontrolu nad situacijom i da sa akterima može da učini šta god poželi. Dajte deci bojanke sa čudovištima i podstičite ga da dok boji, smisli svoju priču kako je savladalo čudovište i pretvorilo ga u nešto smešno. Ponudite detetu da crta, a zatim da opisuje svoj i neki drugi crtež, i pitajte da li bi volelo nešto da promeni na njima?
Vežbajte sa decom da neke predmete preoblikuju u nešto sasvim drugo. Na primer, dajte im kartonsku kutiju i dodatne predmete. Zatražite od njih da smisle u šta sve mogu da preoblikuju i kakva funcionalnost te kutije može biti. Time dete lakše uči da neke životne situacije može rešiti na različite načine. Ponudite detetu da zajedno napravite igračke. To će obradovati dete i uticati na razvoj kreativnosti. Od šumskih plodova, hartije, plastelina, gline, snega, mogu se praviti igračke koje su važnije za dečiji razvoj od savremenih kupljenih igračaka.
Kreativni kutak za maštanje
Dopustite mališanima da imaju svoj kreativni kutak i zanemarite haos i nered. Pre početka igre, dogovorite se o obaveznom pospremanju nakon igranja. Time nećete tokom igranja opomenama dete ograničavati u mašti i sputavati ga da se izrazi. Zabluda je vaspitavati decu da je loše maštati, jer time ostaju u nekom svom ružičastom svetu. Pogrešno je govoriti deci da je svet surov i pun borbe, za koji se treba obučavati agresijom i drskošću umesto dobrotom, asertivnošću i nežnošću. Uz knjige i priče njihova mašta će se još više pokrenuti. Vodite dete na izložbe.
,,Neki slikari sunce pretvaraju u žutu mrlju. Drugi žutu mrlju pretvaraju u sunce.“ Pablo Picasso.
