Migrena je velika neprijatnost koja kvari kvalitet života. Studije su pokazale da je nastanak migrena uslovljena pre svega naslednim faktorom. Šta je još uzrok pojave migrene i kako sebi možemo pomoći?
Šta može pomoći kod migrene?
Faktori sredine, načina života i ishrana i suplementacija, imaju veliki uticaj na to koliko će napadi biti učestali i kog inteziteta? Da, zbog toga je u cilju prevencije napada kod akutnih migrena važno pre svega izbegavanja okidača (kada je to moguće) i promene životnog stila.
Simptomi migrene
Migrena je oboljenje koju karakteriše napadi umerene ili jake glavobolje, često uz pridružene simptome kao što su osetljivost na svetlost i zvuk, pojava mučnine i povraćanje. Smatra se da migrena globalno zastupljena kod 1 od 7 ljudi i to dva do tri puta je češća kod žena nego muškaraca. Interesantno je da se kod žena koje boluju od migrena, naročito onih koje imaju predmenstrualnu migrenu i migrenu bez aure, tokom trudnoće može doći do smanjenja učestalosti i inteziteta napada naročito tokom drugog i trećeg tromesečja.
Šta se preporučuje?
Što se tiče preporuka za promenu životnog stila tu je važno naglasiti da sve ono što se preporučuje u zdravim stilovima života za opštu populaciju važi i kod osoba koje boluju od migrena: ishrana koja se zasniva na unosu namirnice iz svih grupa kao što su žitarice i proizvodi od celog zrna žita, povrće, voće, niskomasni mlečni proizvodi, unos pre svega belog mesa i ribe, mahunarke, unos jezgrastog voća i semenki i unos dovoljne količine tečnosti, pre svega vode, dok prerađene namirnice kao što su gotovi obroci, snek i konzervirani proizvodi ali i napici sa šećerom budu što manje zastupljeni u ishrani. Vođenje zdravog životnog stila podrazumeva i redovno bavljenje fizičkom aktivnošću, i to najmanje 150 minuta nedeljno, pre svega u u vidu šetnji.
Koji su okidači za migrenozne napade?
Kada govorimo o okidačima za pojavu migrenoznih napada istraživanja ukazuju da je jedan od glavnih okidača za pojavu migraenoznih napada upravo stres i zamor, ali i hormoni kod žena, glad i preskakanje obroka (stanje hipoglikemije), jaki mirisi, poremećaj sna ali i konzumiranje alkohola, duvana ali i pojedinih namirnica. U cilju prepoznavanja potencijalnih okidača preporučuje se vođenje dnevnika pojave glavobolje.
Da li određena hrana može dovesti do migrenoznih napada?
Određena hrana i napici mogu izazvati migrenu kod mnogih ljudi, a glavobolja se javlja u roku od 48 časova od konzumiranja hrane-okidača. Namirnice koje se najčešće dovode u vezu sa pojavom migrenoznih napada su alkoholna pića (posebno crno vino i pivo), čokolada, stari ii prevreli sirevi, prerađevine od mesa i namirnice koje sadrže pojačivače ukusa (mononatrijum –glutamat). Pivo, vino i prevreli sirevi sadrže u sebi tiramin, supstancu koja može dovesti do skupljanja krvnih sudova u mozgu što je okidač za migrenozni napad. U polutrajnim i trajnim mesnim prerađevinama se nalaze konzervansi, nitrati i nitriti, koji određenim mehanizmima mogu pokrenuti napad. Međutim, istraživanja ukazuju da je preskakanje obroka mnogo češći okidač za pojavu napada nego unos bilo koje namirnice.
Preporučen dnevnik ishrane
U cilju otkrivanja potencijalnih okidača preporučuje se vođenje dnevnika ishrane zajedno sa dnevnikom glavobolja, kako bi se lakše identifikovalo koje namirnice pokreću napade. Ukoliko se posumnja da je neka namirnica okidač, savet je da se ista izbegava u ishrani u toku nekog perioda (tokom mesec dana), a za to vreme bi trebalo pratiti da li su napadi ređi.
Važno je napomenuti da pojava migrena ili učestalosti pojave napada u vezi i sa telesnom težinom, odnosno prekomerna težina ili gojaznost nose veći rizik za pojavu migrena pa je i u ovom slučaju važno održavati normalnu telesnu težinu.
Koja je poželjna suplementacija kod migrena?
Magnezijum i migrena
Magnezijum je mineral koji je važan za brojne telesne funkcije, a vezuje se za specifične receptore u mozgu koji učestvuju u migreni. Studije pokazuju da suplementacija magnezijumom može biti korisna kod migrene sa aurom i sa predmenstrualnim migrenama. Američka asocijacija neurologa preporučuje upotrebu Mg za prevenciju migrene, bilo kao suplementi ili konzumiranjem hrane bogate magnezijumom. Količine koje se preporučuju u ove svrhe su 400-600 mg Mg. U Srbiji preporučeni dnevni unos Mg kod odraslih osoba iznosi 375 mg dnevno, dok je maksimalna količina Mg koja se može naći u dnevnoj dozi suplemenata limitirana na 400 mg. Važno je napomenuti da se u trudnoći u prevenciji glavobolje jedino preporučuje suplementacija Mg .
Riboflavin (vitamin B2)
Riboflavin (vitamin B2) je proučavan kao prevencija migrene u nekoliko manjih ispitivanja i otkriveno je da potencijalno pomaže u sprečavanju migrene kod odraslih. Američka akademija za neurologiju i Kanadsko društvo za glavobolju preporučuju njegovu upotrebu kod odraslih sa migrenom, jer se dobro podnosi i nuspojave su vrlo ograničene i blage. Predloženi mehanizam profilaktičnog delovanja riboflavina se zasniva na njegovom uticaju na homocistein. Za metabolizam homocisteina neophodni su B vitamini (folna kiselina, B12, B6 i B2), kao i fiziološka koncentarcije Mg. Preporučena doza koja se preporučuje u prevenciji glavolja je prilično visoka i za odrasle osobe iznosi čak 400 mg riboflavina dnevno. Važno je napomenuti da preporučeni dnevni unos za odrasle osobe u Srbiji iznosi 1,4 mg, dok se je maksimalna dozvoljena dnevna količina u suplementima u Srbiji iznosi 10 mg tako da se ovako visoke doze vitamin B2 ne mogu naći u suplementima na tržištu Srbije.
Koenzim K10 (CoK10)
Koenzim Q10 ima centralnu ulogu u transportu elektrona u respiratornom lancu i energetskom metabolizmu. Pod normalnim fiziološkim uslovima sve ćelije sintetišu neophodne količine koenzima Q10. Koenzim K10 (CoK10) je antioksidans važan za mnoge osnovne ćelijske funkcije i proučavan je u prevenciji migrene. Na osnovu raspoloživih studija, Američka asocijacija neurologa smatra da je koenzim Q10 potencijalno koristan u prevenciji migrene. Količine koje se u profilaksi migrena preporučuju su 300 mg podeljena u dve do tri doze.. Pojava neželjenih efektata prilikom suplementacije koenzimom K10 su retke i mogu uključivati gubitak apetita, uznemiren želudac, mučninu i proliv.
Vitamin B6 i migrena
Neki podaci ukazuju da suplementacija vitaminom B6 može biti od koristi u prevenciji napada kod migrena. Vitamin B6 omogućava održavanje normalnog metabolizma homocisteina čije povišene vrednosti su povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i drugih stanja, uključujući i migrenu. Ujedno suplementacija vitaminom B6 pomaže u regulisanju hormonske aktivnosti što je važno uzimajući u obzir činjenicu da u najvećem broju slučaja su žene te koje pate od migrena, pri čemu se napadi javljaju neposredno pre ili na početku menstruacije što se i objašnjava fluktuacijom hormona jajnika, posebno estrogena.
Probiotici
Intezivna istraživanja u oblasti uloge i značaja crevnih bakterija (ali i virusa, gljivica) za čoveka su ukazala da mikrobiota creva igra ključnu ulogu u vezi između mozga i creva zbog čega poremećaji crevne flore mogu biti povezani sa neurološkim poremećajima, uključujući i nastanak migrena. Ujedno je pokazano da se u osnovi i gastrointestinalnih oboljenja i migrena nalazi promenjen bakterijski sastav u crevima (disbioza) što dovodi do narušene crevne barijere. Narušena crevna barijera dovodi do prolaska endoksina u cirkulaciju koji su okidači za nastanak upale i moguću pojavu napada u migreni. Poznato je da je adekvatan sastav crevnih bakterija važan za održavanje crevne barijere, a upravo se probiotske bakterije primenjuju za održavanje adekvatnog bakterijskog sastava u crevima, čime se i sprečava nastanak upale kao mogućeg okidača za nastanak napada u migreni. U jednoj studiji je pokazano da suplementacija određenom kombinacijom od čak 14 probiotskih sojeva tokom 8-10 nedelja dovodi do smanjenja broja napada (broj napada se prepolovio) i smanjenja inteziteta napada za skoro trećinu u poređenju sa kontrolnom grupom.
