Koji su najčešći simptomi autizma, kako prepoznati? Autizam, poznat i kao poremećaj iz spektra autizma (ASD), predstavlja složen neurorazvojni poremećaj. Glavne karakteristike uključuju izazove u komunikaciji, specifična ponašanja i ograničen opseg interesovanja. Razumevanje ovih simptoma je ključno za pružanje podrške deci i unapređenje kvaliteta njihovog života.
Najčešći simptomi autizma
Rano prepoznavanje simptoma omogućava stručnjacima i roditeljima da na vreme započnu tretman, što može značajno da poboljša dečji razvoj.
Autizam nije bolest, već drugačiji način doživljavanja sveta. Deca sa autizmom mogu da napreduju uz adekvatnu podršku porodice, terapeuta i zajednice. Važno je razumeti da većina dece sa autizmom ima iste ili slične simptome, koji su zastupljeni u različitoj meri, ali svako dete sa autizmom ima jedinstvene potrebe, pa je individualni pristup od presudnog značaja.
Poremećaji u komunikaciji
Jedna od osnovnih karakteristika autizma je poteškoća u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji. Deca često imaju ograničen rečnik, poteškoće u formiranju rečenica ili koriste eholaliju – ponavljanje reči i fraza bez njihovog razumevanja. Neka deca možda znaju da izgovore mnogo reči, ali ih ne koriste u svakodnevnim situacijama. Neverbalna komunikacija takođe može da bude skromna. Deca često ne koriste gestove poput pokazivanja prstom, mahanja ili klimanja glavom, što otežava komunikaciju sa roditeljima i vršnjacima. Roditelji često navode da ih dete vuče za ruku kada nešto želi.
Teškoće u komunikaciji utiču i na socijalne odnose. Deca sa autizmom veoma često ne reaguju kada ih neko zove po imenu. Izbegavaju kontakt očima i imaju poteškoće u održavanju interakcije sa drugima. Na primer, ne razumeju pravila zajedničke igre ili ne znaju kako da započnu razgovor sa vršnjacima. Često ne pokušavaju da započnu, održe ili učestvuju u komunikaciji sa drugima, osim ako je konverzacija usmerena na sopstvene potrebe. Roditelji primećuju da se dete radije igra samo nego sa drugom decom.
Specifična ponašanja
Kod dece sa autizmom primećuju se ponavljajuća ponašanja i potreba za rutinom. Na primer, dete može da insistira na jedenju iste vrste hrane, hoda istom rutom do vrtića ili da se protivi i najmanjim promenama u dnevnom rasporedu. Pojedina deca sa autizmom pokazuju rituale, poput slaganja igračaka u određenom redosledu ili insistiranja da sve bude „na svom mestu“.
Specifična ponašanja uključuju i stereotipije – ponavljajuće pokrete, fraze ili načine upotrebe predmeta. Najčešće se primećuju „lepršanje“ rukama, hodanje na prstima, okretanje predmeta ili ljuljanje tela napred – nazad. Pored toga, pojedina deca pokazuju prekomernu aktivnost ili uznemirenost kada su u nepoznatom okruženju. Na primer, mogu da postanu uznemirena kada su izložena buci ili novim situacijama. Neka deca su mirna i nezainteresovana, dok su druga previše aktivna. Pojedina deca pokazuju opsesivno ponašanje, poput otvaranja i zatvaranja vrata, fioka, paljenja i gašenja svetla…
Ograničen opseg interesovanja
Deca sa autizmom često pokazuju intenzivna interesovanja koja traju duži vremenski period. Na primer, dete može da bude opsednuto vozovima, brojevima, određenim likovima iz crtanih filmova, tekstovima na engleskom jeziku ili određenim aplikacijama i igrama na mobilnim uređajima. Njihova pažnja može da bude usmerena isključivo na određeni sadržaj na televiziji ili internetu.
Ova deca najčešće ne učestvuju u simboličkoj igri, poput „igranja doktora“ ili „kuvanja“ sa vršnjacima. Umesto toga, mogu da se fokusiraju na oblike, brojeve ili boje. Njihova igra je obično usmerena na postavljanje, slaganje ili ponavljanje istih aktivnosti. Zbog ovakvih interesovanja, deci može da bude teže da se uključe u zajedničke igre sa vršnjacima, što može dodatno da oteža socijalizaciju.
Poremećaj senzorne integracije
Mnoga deca sa autizmom imaju specifične senzoričke potrebe. Neka deca su preosetljiva na zvukove, svetlost, mirise ili dodir, dok su druga deca manje osetljiva. Deca koja su preosetljiva mogu da pokrivaju uši pri glasnim zvucima, izbegavaju dodire ili odbijaju određene teksture hrane. S druge strane, deca sa smanjenom senzitivnošću često traže intenzivnu stimulaciju – npr. vole da se ljuljaju, preskaču prepreke ili traže fizički pritisak. Pojedina deca traže zvukove visokih frekvencija i intenzivno ih proizvode.
Šta učiniti?
Ako roditelji primete da dete ne reaguje na svoje ime, izbegava kontakt očima, koristi eholaliju, pokazuje stereotipna ponašanja ili ima neobična interesovanja, važno je da se obrate stručnjaku. Rana dijagnostika i rana intervencija ključne su za poboljšanje dečjeg razvoja. Strpljenje, ljubav i razumevanje važni su faktori za napredak deteta.
