Zašto je važna zajednička pažnja? Da bi dete progovorilo potrebno je da razvije sposobnosti koje su preduslov razvoju govora. Jedna od njih jeste i sposobnost deljenja pažnje sa drugima, odnosno zajednička ili združena pažnja. Kako stimulišemo razvoj zajedničke pažnje?
Kako se definiše zajednička pažnja?
Zajednička pažnja predstavlja sposobnost deteta da koordiniše pažnju između sebe, druge osobe i predmeta ili događaja, sa namerom da sa drugom osobom deli svoja osećanja, interesovanja i iskustva (Bakeman & Adamson, 1984).
Jednostavno rečeno, zajednička pažnja je trenutak u kojem su dve osobe fokusirane na isti predmet ili događaj uz mogućnost preusmeravanja pažnje.
Ima dve forme, ekspresivnu i receptivnu
– Ekspresivna forma jeste iniciranje zajedničke pažnje od strane deteta. Na primer, dete spontano pokazuje mami kucu koju vidi u parkiću. Dete pažnju sa kuce usmerava na mamu kako bi joj skrenulo pažnju na kucu, pa potom ponovo na kucu. Ovo naizmenično usmeravanje pažnje (kuca-mama-kuca) mami govori da dete deli sa njom predmet svog interesovanja.
– Receptivna forma zajedničke pažnje predstavlja reagovanje deteta na zajedničku pažnju koju iniciraju roditelji. Na primer, dete i roditelj listaju slikovnicu. Na slici je slon, roditelj pokazuje prstom i govori “Vidi, slon!”, odnosno deli svoja interesovanja sa detetom. Dete urednog razvoja na ovakav podsticaj reaguje tako što usmerava pogled ka slici koju mu roditelj pokazuje, prati pokazni gest i pogled roditelja.
Kako dete koordiniše pažnju između sebe, druge osobe i predmeta ili događaja?
Tako što koristi gestove, naizmenično usmeravanje pogleda, pokazivanje kažiprstom, usmeravanje ruke ka željenom objektu, prinošenje objekta… Zatim vokalizaciju na ranom uzrastu a kasnije i govor. Sve navedeno dete koristi sa ciljem da pažnju druge osobe usmeri ka sebi, objektu ili događaju.
U kom uzrastu se razvija zajednička pažnja?
Zajednička pažnja počinje da se javlja u periodu između 7-og i 9-og meseca života. Neurotipična beba ovog uzrasta je u stanju i da inicira zajedničku pažnju ali i da reaguje na zajedničku pažnju koju inicira druga osoba. Važno je napomenuti da se razvoj zajedničke pažnje ovde ne završava. Nastavlja se i tokom druge godine života tako da dete postaje sve veštije u iniciranju ali i u regagovanju na zajedničku pažnju. Prisutna je tokom celog života, ali nakon druge godine njen kvalitet opada. Razvijenu zajedničku pažnju negujemo i održavamo bez obzira na uzrast deteta, a posebno ako dete ima razvojnih poteškoća.
Kako se ponašaju deca kod koje je razvoj zajedničke pažnje narušen? Ne reaguju na podsticaje roditelja ili neke druge osobe usmeravanjem pogleda ka njima i/ili predmetu koji im pokazuju. Zatim, ne uključuju drugu osobu u igru, a ako je uključe ne prate rekacije te osobe.
Ako pojava zajedničke pažnje izostane moramo podsticati njen razvoj, jer da bi dete moglo da uči najpre moramo “doći” do njega.
Stimulacija razvoja zajedničke pažnje
Svakodnevne situacije kao što su kupanje, presvlačenje, hranjenje imaju veliki značaj za stimulaciju zajedničke pažnje na najranijem uzrastu. Tokom ovih rutina iniciramo kontakt sa detetom, obraćamo mu se menjanjem boje i intonacje glasa i sve što radimo propratimo govorom. Dok sprovodimo ove aktivnosti fokus je na bebi i nama.
Da bi dete naučilo da inicira zajedničku pažnju potrebno je da dođe u situaciju da nešto traži. A to neće moci ako mi zadovoljavamo sve njegove potrebe – stalno je sito, presvučeno, okupirano brojnim igračkama i ekranima. Prirodno je da nam beba svojim glasanjem pokazuje da smo joj potrebni, plačem da je gladna, usmeravanjem ruke ka predmetu da joj je isti potreban. Te situacije ne treba sprečavati jer one treba da se dese i kroz njih beba usmerava pažnju roditelja na sebe sa ciljem zadovoljenja njene potrebe.
Narušena zajednička pažnja u praksi se često sreće kod dece koja imaju teškoće u razvoju govora. Rehabilitacija podrazumeva intezivan logopedski i defektološki rad. U okviru njega se stimulacija razvoja zajedničke pažnje sprovodi kroz primenu jednostavnih strategija rada zasnovnanih na igri:
- Praćenje detetove igre i uključivanje u nju,
- Trudimo se da ne preuzimamo vođstvo u igri uvek,
- Koristimo aktivnosti kao što su sakrivalice, jurke, golicanje, ljuljanje. Igre u kojima skoro svako dete uživa a mogu se desiti samo u kontaktu sa drugom osobom,
- Ne forsiramo dete da nas gleda. Izbegavaćemo rečenicce kao što su “Pogledaj me. Gledaj me u oči.”. Umesto toga trudićemo se da u igri spontano dođemo do kontakta tako što ćemo “ulaziti” u detetovo vidno polje,
- Menjano boju i intonaciju glasa kako bismo privukli i zadržali detetovu pažnju,
- Potrudićemo se da svedemo distraktore na minimum u prostoru u kojem se igra odvija,
- Kada listamo slikovnicu ili čitamo knjigu dete sedi ispred nas. Pokazujemo mu slike, imenujemo i kratko opisujemo “Vidiii, veliki meda.”
Ukoliko primetite da neke od simptoma narušene zajedničke pažnje kod Vašeg deteta neophodno je da se javite stručnim licima. Logoped, defektolog će napraviti detaljnu procenu detetovog razvoja i dati Vam sve neophodne savete.
