Pesticidi u hrani nisu poželjni, to se zna. Međutim, sve je učestalije korišćenje brojnih pesticida pri uzgoju hrane, kao i drugih hemikalija za očuvanje svežine namirnica, duže čuvanje …
Pesticidi u hrani, koji se koriste?
Pesticidi su velika grupa različitih hemikalija, najčešće organskih supstanci, koje se koriste za zaštitu biljaka, životinja i ljudi od mnogih štetočina kao što su korovske biljke, bakterije, gljivice, grinje, krpelji, insekti, glodari. Mogu se klasifikovati na različite načine, a najčešće prema nameni. Tako se razlikuju herbicidi – pesticidi za suzbijanje korova, fungicidi – oni koji služe za suzbijanje uzročnika bolesti, zoocidi – pesticidi za suzbijanje štetočina životinjskog porekla, koji obuhvataju insekticide (za suzbijanje štetnih insekata), akaricide (za suzbijanje paukova) i druge potklase.
Primena pesticida u proizvodnji hrane
Najveći deo pesticida koristi se u poljoprivredi, jer je praktično nemoguća proizvodnja dovoljnih količina hrane po pristupačnim cenama bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja, odnosno pesticida. Međutim, njihova intenzivna upotreba predstavlja svojevrsni rizik za životnu sredinu i zdravlje ljudi usled nagomilavanja pomenutih hemikalija u zemljištu, sedimentima, površinskim i podzemnim vodama, ali i u hrani, u živim organizmima uključenim u lance ishrane.Prema toksikološkim efektima pesticidi se klasifikuju u nekoliko grupa, pri čemu je najveća štetnost onih koji pripadaju I grupi.
Primena pesticida je zakonom reulisana
Zbog mogućih štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, promet i primena pesticida su regulisani zakonom. Posebna pažnja se posvećuje tzv. ostacima pesticida u povrću, voću i hrani uopšte, pri čemu se pod ovim pojmom podrazumeva ona količina pesticida koja se trajno zadržava u hrani. Odgovarajući pravilnici propisuju dozvoljeni sardžaj pesticida u namirnicama kao maksimalne dozvoljene količine, ili MDK vrednosti. Na osnovu ovih vrednosti propisuje se doza primene svakog pojedinačnog pesticida, kao i karenca, tj. Vremenski rok od poslednjeg tretiranja namirnice do njene upotrebe. Stalnom kontrolom ostataka pesticida u hrani potrošači se štite kako od izlaganja prekomernim količinama pesticida, tako i od upotrebe neregistrovanih (nedozvoljenih) preparata.
Uticaj obrade voća i povrća u domaćinstvu na količinu ostataka pesticida u njima bio je predmet brojnih istraživanja
Pojedini autori su ispitivali uticaj ispiranja i pranja čistom vodom i vodom sa različitim dodacima za uklanjanje pesticida iz hrane. Kao dodaci su korišćeni deterdžent, kuhinjska so, natrijum-karbonat, vodonik-peroksid (hidrogen), kao i različite kiseline: limunska, sirćetna ili askorbinska (vitamin C).
Ispitivanjem uticaja koncentracije kuhinjske soli (2-10%) u vodi za ispiranje utvrđeno je da su efikasniji rastvori sa većim sadržajem soli. Isti efekat je pokazao i dodatak sirćetne kiseline u vodu za pranje. Rastvor sirćetne kiseline se pokazao efikasnijim za uklanjanje organofosfornih insekticida iz krompira od neutralnih (kuhinjska so) ili baznih (natrijum-karbonat) rastvora.
