Kada se kaže da porođaj kasni, najčešće se misli na prekoračenje termina. Ipak, porođaj ne funkcioniše po kalendaru. On zavisi od složenog hormonskog balansa, ali i od psihičkog stanja žene i njenog osećaja sigurnosti. U praksi se često dešava da porođaj ne kasni, već da telo još nije dobilo signal da je bezbedno da započne proces.
Porođaj kasni – Telesna reakcija na strah
Strah nije samo psihološko stanje, već snažna telesna reakcija. Kada je žena u strahu, u organizmu se luče hormoni stresa, poput adrenalina i kortizola. Telo tada ulazi u stanje pripravnosti, mišići se zatežu, disanje se menja. Dok oksitocin, hormon koji je ključan za nastanak i održavanje kontrakcija, biva potisnut. Bez dovoljne količine oksitocina kontrakcije mogu biti slabe, neredovne ili u potpunosti izostati. Telo se u tim trenucima ponaša zaštitnički, odlažući porođaj dok se ne stvore povoljniji uslovi.
Važno je naglasiti da ovo nije nešto što žena svesno bira niti može da kontroliše voljom. Reč je o instinktivnoj reakciji organizma, čiji je osnovni cilj zaštita majke i bebe.
Psihološki preokret
U određenom trenutku, kod mnogih žena dolazi do psihološkog preokreta. Nakon perioda iščekivanja i unutrašnje napetosti, javlja se osećaj prihvatanja situacije, često praćen mišlju „šta bude – biće“. Taj trenutak ne predstavlja odustajanje, već prestanak grčevite potrebe za kontrolom. Tada se telo postepeno opušta, disanje postaje dublje, mišićna napetost se smanjuje i hormonski balans se menja. U takvim okolnostima često dolazi do spontanog pokretanja ili ubrzavanja porođaja.
Strah trudnice od porođaja
Savremene trudnice danas su često izložene velikom broju informacija, tuđim iskustvima i različitim očekivanjima. Strah od bola, medicinskih intervencija i nepoznatog ishoda dodatno se pojačava pritiskom termina i osećajem gubitka kontrole. Bolničko okruženje, buka, jaka svetla i nepoznata lica mogu dodatno doprineti stresu. Zato negde zene zele da na porodjaju vide poznato lice lekara, ili babice. Dule ili prisustvo partnera, u mnogome će opustiti i osnažiti trudnicu na porođaju. Za organizam, emocionalni stres i osećaj ugroženosti pokreću iste fiziološke mehanizme.
U velikom broju slučajeva problem nije u bebi niti u fizičkoj spremnosti žene, već u nedostatku osećaja sigurnosti. Kada se žena oseti smireno, podržano i bez pritiska, telo često samo „otključa“ proces porođaja. Kontrakcije postaju pravilnije, porođaj napreduje prirodnije, a potreba za intervencijama se može smanjiti.
Porođaju ne pomažu požurivanje i pritisak
Porođaju ne pomažu požurivanje i pritisak, već mir, strpljenje i osećaj sigurnosti. Kada se smanji nivo straha, oksitocin dobija prostor da obavi svoju prirodnu ulogu. Porođaj nije proces koji se može u potpunosti kontrolisati, već proces koji zahteva poverenje.
Postoji mnogo faktora koji mogu uticati na dužinu porođaja. Dužina i iskustvo svakog porođaja su različiti za svaku ženu i svaku trudnoću u zavisnosti od različitih faktora. Niko ne može precizno predvideti koliko dugo će vaš porođaj trajati. Ali ni kada će započeti.
