Zašto se javlja povodljivost kod deteta? Kod neke dece već od malih nogu možemo uočiti povodljivost. Roditelji su zabrinuti, posebno pred pubertet, pitaju se kako da se nose sa tim i kako da utiču na svoju decu da budu manje povodljiva. Svesni su svih izazova “odraslog“ doba, kada njihovo dete stupa polako u taj odrasli svet i strah se javlja u vidu da će upasti u loše društvo. Da će okolina i drugari uticati na izbore njigovog deteta i slično. Koliko smo puta samo čuli roditelje koji opravdavaju svoju decu rečenicom: “Nije on takav, društvo ga je pokvarilo“. A da li je to zaista tako?
Zašto se kod neke dece povodljivosti uopšte i javlja. Povodljivost se javlja i mnogo pre tog puberteta, u pubertetu je samo najizraženija i ujedno i najopasnija osobina deteta, zbog svih izazova sa kojima se dete tog uzrasta susreće.
Dete je povodljivo – Zašto se javlja povodljivost kod deteta?
Povodljivost je zasigurno osobina koju roditelji ne žele da njihovo dete ima, a da li su i koliko svesni da su za to upravo oni najodgovorniji? Kao što znamo, sve kreće iz kuće i porodice, povodljivost kao takva se ne javlja pod uticajem drugara, već je deo vaspitanja i na njeno javljnaje najviše utiču roditelji.
A kako? Kada vaspitavamo dete tako što ga stalno i za sve opominjemo, kada mu stvaljamo do znanja da loše radi stvari i kada mu jasno govorimo da nešto neće umeti i slično… Sve su to načini da dete ne izgradi svoje samopouzdanje, da se oseća manje vredno i da sumnja u sebe i ono što radi. Kada dete nema samopouzdanja i kada nauči vremenom da nema pravo na mišljenje i da su njegova mišljenja i izbori uglavnom pogrešni, iako realno nisu, već ih roditelji tako percipiraju, tada se polako gradi povodljivost ko dece.
Vaspitanjem deteta se gradi samopouzdanje
Važno je da kao roditelji budemo svesni koliko i kako mi zapravo utičemo na svoju decu i njihov razvoj. Ali sa druge strane, kada dete vaspitavate sa puno podržavanja, kada negujete njegovo mišljenje, kada ga pohvalite, saslušate ga i kada negujete njegovo pravo na izbor, dete gradi samopouzdanje.
Vremenom, to dete je samouvereno, veruje u svoje izbore koje pravi, ima svoje mišljenje i svesno je posledica, takvo dete neće pasti pod uticaj drugih. Saslušajte svoje dete, dajte mu mogućnost da bira, tako što ćete mu od najmanjeg uzrasta, nuditi da izabere recimo šta će da obuče, ili da bira između dve ili tri ponuđene stvari.
Deca žele da budu prihvaćena u grupi
Prirodna potreba je da se drugima dopadnemo i da budemo prihvaćeni, najpre od vršnjaka, još od doba vrtića, ali i kasnije. Deca već kada krenu u vrtić teže da budu prihvaćena u toj grupi vršnjaka. Često imitiraju drugu decu, naročito stariju i uradiće puno toga da skrenu pažnju na sebe i što lakše budu deo grupe.
Ovo se javlja, jer svi težimo da budemo prihvaćeni u grupi kojoj pripadamo, zato dolazi do povodljivosti, kada je dete naučeno, stalnim ispravljanjem roditelja, da je tuđe mišljenje ispravnije. Kao i da su drugi uglavnom u pravu. U želji da nas drugari prihvate, pristajemo na razne ludosti, kako bismo bili deo društva.
Dete treba učiti da misli
Zato učite decu da misle, verujte u njih i vaspitavajte ih da budu svoji ljudi, jer takvim osobama nije potrebno dokazivanje, kako bi bili prihvaćeni. Učite ih da sami shvataju, da sami dolaze do rešenja u određenim situacijama i da misle i uvažavajte njihovo mišljenje. Takva deca veruju u sebe, znaju da vrede, a iz grešaka uče. Lako prihvataju sebe i druge i kao takvi teže upadaju u “problematična“ društva i teško padaju pod tuđ uticaj.
