Dete ne treba porediti sa drugom decom, ali sigurno ste i sami pali u ovu roditeljsku zamku. I nekad ste svoje dete, čak i na najmanjem uzrastu poredili sa drugom decom.
Dete ne treba porediti sa drugom decom
Nekada roditelji kako bi istakli znanje i veštine svog deteta pred drugima, posegnu za upoređivanjem deteta sa drugima. Ili koliko se samo puta desilo kada smo mi bili mali da nas upoređuju sa recimo drugom decom iz komšiluka. Kasnije iz škole. Sigurno ste i sami prošli kroz ovo i vrlo su vam poznate reči poput: ”Kako Ana može, a ti ne možeš” ili ”Vidi kako je ovaj bata dobar i sluša mamu, a ti mene ništa ne slušaš”, ”Kako je Marko mogao da dobije peticu, a ti nisi” i slično. Skoro da nema deteta koje kroz sve ovo bar nekada nije prošlo. A zašto to roditelji rade?
Zašto roditelji upoređuju decu?
Istina je da roditelji ovo rade iz nemoći, kada prosto ne znaju kako da dođu do nekih željenih rezultata sa svojim detetom. Često kreću da dete upoređuju sa drugom decom, sa uverenjem da će tako motivisati svoje dete. Međutim, istina je da ovo sve nervira svako dete i da samo ima kontra efekat. A zašto?
Kada se služite upoređivanjem dete iz svega toga ne vidi motivaciju da bude dobar kao neko drugi. Već sve što čita između redova ovakvih roditeljskih rečenica je to da roditelj nema poverenje u svoje dete, da je nezadovoljan i da dete ne prihvata onakvim kakvo ono jeste.
Upravo ovakvo viđenje ovakvih situacija kod deteta izaziva kontra efekat i umesto da bude motivisano, dete je tužno, razočarano i potišteno. Kada se ovim služite stalno i dugi niz godina, dete polako stiče utisak da šta god da uradi nikad nije dovoljno dobro za svoje roditelje. I kada ga pohvalite za sve ono što uradi dobro, ukoliko nakon toga slede u upoređivanja sa drugima, detetu te pohvale vremenom manje znače.
Pogrešan stil vaspitanja
Kada se služimo ovim stilom vaspitanja dete kada poraste izrasta u osobu koja ima manje samopouzdanja i želju za dokazivanjem, ali i u osobu koja je večino nezadovoljna svime što postigne, ne raduje se uspesima, jer u njoj uvek postoji taj delić da nešto ipak nije dobro uradila. Takve negativne emocije, vremenom nadjačaju one pozitivne i zato je takva osoba stalno nezadovoljna svime što uradi. Sutra će imati manjak samopouzdanja u sebe, u sve što radi, neće se previše isticati u školi i kasnije na poslu recimo, jer će uvek imati osećaj da šta god uradi da nije dovoljno dobro i plašiće se neuspeha.
Upravo sve ovo su zapravo posledica upoređivanja sa drugima, iz najbolje namere roditelja u detinjstvu i na dete ostavljaju trajne posledice.
Svako dete je osoba za sebe
Svako dete je osoba za sebe, sa svojim vrlinama i manama. Kao i sa svojim načinom učenja i ponašanja, zato nije dobro upoređivati dete sa drugom decom, jer deca prosto nisu ista. Ono što je za nekog uspeh, ne mora nužno biti i za drugog. Kada upoređujemo malu decu, a što se često dešava u raznim razvojnim fazama. Tako recimo upoređujemo svoje dete sa drugima u tome kada su prohodala, da li su puzala, kada su krenula da pričaju i slično. Naravno, da treba pratiti razvoj deteta, ali se u tome držite nekih poznatih normi, kako biste ispratili recimo da li vaše dete možda kasni u razvoju. Slušajte savete stručnjaka, jer je svako dete individua za sebe i svako dete ima svoj tempo razvoja. Pokažite deci da verujete u njih, jer je upravo to ono što ih najviše motiviše.
Vidim te i volim takvo kakvo jesi
Deci su uzori njihovi roditelji, celog života želimo da nas roditelji pohvale i prihvate onakvim kakvi jesmo, zato pokažite svom detetu da ga vidite i razumete. Kada se služite ovakvim stilom vaspitanja dete će ceniti vaše savete, ali i kritike, poveravaće vam se i obratiće vam se uvek kada ima problem, jer vam veruje i jer vi verujete njemu. Neće se plašiti vaše reakcije i izrašće u pozitivnu, motivisanu i osobu punu samopouzdanja, koja veruje u sebe.
Čak i kada bude bilo grešaka, jer u životu će ih i te kako biti, naučiće da se nosi sa problemima i da ih rešava. Ovo je posebno važno, jer kada dete upoređujemo sa drugom decom, deca se boje da roditeljima kažu istinu, jer znaju da će biti osuđena i da će uslediti upoređivanje sa drugima. Zato se povlače u sebe, sa roditeljima ne dele tajne i ne poveravaju se, jer sebe štite od još jednog upoređivanja i od onog negativnog osećaja, koji takvi roditeljski komentari, bude u detetu.
Deci je potrebno da ih vidimo, prihvatimo i razumemo. Na ovaj način stiču poverenje i veru u sebe. Zato budi roditelj koji razume svoje dete, a nikako nemoj biti roditelj koji svoje dete upoređuje sa drugom decom.
