Roditeljstvo nekad i sad

Roditeljstvo nekad i sad

Sadržaj

Kad kažemo roditeljstvo nekad i sad ne moramo da idemo mnogo daleko u prošlost kako bismo uočili bitne razlike. Dovoljno je da uporedimo period kad smo mi bili deca i sad. Tih poslednjih 20 do 30 godina roditljstvo se i te kako promenilo.

Roditeljstvo nekad i sad

Kada smo bili mali, bili smo kod kuće ili u vrtiću, dosta su nas i bake čuvale. Mame su i tada radile, ali se od njih tada očekivalo da budu tu za kuću i porodicu. Otac je bio taj koji je bio van kuće i zarađivao. Nekad bi se neki tata uveče i poigrao sa svojom decom. Ipak najčešće se sve to završavalo tako što tata leži uz televiziju ili knjigu i odmara. Mamu vidimo samo s leđa dok pere sudove, a mi se sami igramo na podu.

Roditeljstvo nekad i sad

Danas je to ipak drugačije, ili bi bar trebalo da bude. Danas oba roditelja rade, trče svuda, često rade i po dva posla. Deca su u vrtiću, a kada dođu kući roditelji su toliko iscrpljeni od brzine života da im je teško da se puno posvete deci. Često ih u tome ometa i mobilni telefon. Roditelji danas često rade i od kuće, upravo na telefonu i dete ih viđa sa telefonom u rukama vrlo čest.

Različiti pristupi u roditeljstvu

Na prvu loptu reklo bi se da se i nije mnogo promenio odnos roditelj-dete. Već, da je teviziju zamenio telefon. To su izazovi sa kojima se roditelji danas susreću i sa čim pokušavaju da se izbore. U želji da više budu tu za svoju decu.

Roditeljstvo nekad i sad

Ono što je najveća razlika danas, a što naši roditelji nekada nisu imali, to su informacije. Danas su informacije dostupne svuda. Ranije se vaspitanje i roditeljstvo prenosilo sa kolena na koleno, uz savete starijih. Roditelji tada i nisu znali za drugačiji pristup u roditeljstvu. Danas vrlo lako na internetu mogu doći do puno saveta o roditeljstvu i vaspitanju. Čini se kao da sad svi samo o tome pričaju. Zato danas znamo da je naša prisutnost važna i jedan deo roditelja se i te kako posvećuje svojoj deci. Igraju se zajedno i pored svih izazova modernog roditeljstva. Danas imamo informacije, znamo i možemo da naučimo kako treba. Na nama je samo da li ćemo se time voditi ili ne.

Savremeno roditeljstvo i rad na sebi

Da bismo danas bili dobri roditelji svojoj deci, potrebno je da radimo na sebi. Tako ćemo biti dobar model za oponašanje. Recimo, ukoliko nas dete nikad nije videlo sa knjigom u rukama, ne možemo očekivati ni da će ono sutra voleti da čitaju. Roditelji često imaju visoke standarde kad su deca u pitanju. Žele da budu fini, kulturni, a ne vide da su upravo oni ti koji ih uče suprotno. Deo roditelja ipak najviše svog vremena provodi na telefonu. Što zbog posla, što zbog dokolice i deca to gledaju. Na nama je danas da ih naučimo da telefon služi mami ili tati za rad i komunikaciju. Takođe, danas se očekuje da smo uvekdostupni. To je vrlo stresno za roditelje koji žele kod kuće da se posvete samo deci i da ne koriste telefon ni za rad. Izazova je zaista puno, na nama je da se sa tim izborimo i u modernom društvu vaspitamo decu adekvatno.

Roditeljstvo nekad i sad

Tata i mama kao tim

Posebno važno za uspešno roditeljstvo je usklađenost roditelja. Njima je cilj da vaspitaju svoje dete, zato je i sam njihov odnos vrlo važan. Takođe je važno kakav stav zauzimaju u odnosu na dete. Roditelji bi trebalo da usklade svoje stilove vaspitanja. Da imaju dogovore i drže se jedne strane kako ne bi zbunjivali dete. Sistem: „Ne znam, pitaj tatu ili pitaj mamu“, koji je nekad i te kako bio dominantan, nije dobar. Na taj način dete samo prebacujete sa jednog roditelja na drugog i učite ga da je dobar onaj roditelj koji mu je popustio. To nikako nije dobro za samo dete. Roditelji bi trebalo da se dogovore kako će vaspitavati decu i da postave granice. One koje oboje smatraju da su dobre za dete i da se toga pridržavaju. Ranije je ipak bilo drugačije, mama je bila ta koja donosi glavne odluke i brine o svemu. Otac bi najčešće ‘’uskakao’’ kada je potrebna ‘’čvrsta ruka’’. Otac je bio taj glavni autoritet. Deca su znala ukoliko tata skreće pažnju na nešto, grdi ili slično. Znači, da su mnogo preterali i tu se stavljala tačka na celu priču.

Ljubav i poštovanje između roditelja

Roditeljstvo neće biti uspešno ukoliko se roditelji svađaju stalno pred detetom. Takođe, ukoliko se ne slažu međusobno, jer onda svojim ponašanjem uče dete da tako treba. Ali, kada su roditelji smireni, kada se dogovaraju, pokazuju ljubav, poljube se, zagrle, onda dete uče da je to ispravno. Na taj način mu pomažu i da razvije emocije na pravilan način. Ranije je i po ovom pitanju bilo drugačije. Roditelji nisu uvek birali mesto za svađu, već bi konflikte rešavali odmah. Nisu znali da li i kako to može da utiče na dete. Takođe, emocije su bile sramota, manje su se pokazivale, kako između samih roditelja, tako i prema deci. Mama je bila ta nežnija, koja bi zagrlila, poljubila, dok je otac uglavnom bio hladniji po tom pitanju. On nije toliko često na taj način pokazivao svoju ljubav. Emocije su se podrazumevale, smatralo se da nije potrebno to posebno naglašavati i pokazivati. Posebno se ovo praktikovalo prema muškoj deci. Smatralo se da oni ne smeju da budu emotivni, da plaču, već moraju da budu jaki. Često se dečacima govorilo: ‘’Ne smeš da plačeš, ti si dečak’’ i slično. Danas ipak znamo da su emocije bitne, da ih svi imamo i da je u redu i poželjno da ih pokažemo.

Roditeljstvo nekad i sad

Uključenost oba roditelja

Pored usklađenosti, bitna je prisutnost i uključenost oba roditelja. Nekada se smatralo da sve oko dece i kuće treba da obavlja samo mama. Tata zarađuje, obezbeđuje porodicu i nije puno uključen u njihovo vaspitanje. Osim kada je potrebna ”muška ruka” da ih obuzda ili kazni. Takvo roditeljstvo je trajalo još od 50-ih godina pa na dalje. Još dok su i naši roditelji bili mali, ali i njihovi roditelji, nije se tada shvatalo koliko su obe uloge važne za dečiji razvoj. Zato danas često možete da čujete neku baku koja vas pita, da li ti muž pomaže oko dece. I kaže, jao ti si srećna, moj ništa nije radio, sve sam ja sama, nikad ih nije ni okupao, nije znao ni šta jedu. Danas shvatamo koliko je uloga oca važna. Ja volim da kažem da su deca mamina koliko i tatina i da tu niko nikom ne pomaže. Oni zajedno brinu o svojoj porodici. Uloga muškarca u porodici se danas promenila u većoj meri. Danas muškarac učestvuje u svim obavezama oko kuće i dece, podjednako kao i majka. On pere sudove, kupa decu, presvlači, nema više podele na muško-ženke poslove kao što je to nekada bilo. Upravo ova uključenost oca je važna za dečiji razvoj. Očinska figura i model su bitni koliko i mamini. To su kao dva pola jedne te iste stvari koja se zove roditeljstvo. Ne možemo da očekujemo da će dečak kada poraste oprati sudove, srediti za sobom, ako to ni njegov otac nije radio.

Vaspitavanje dece danas

Danas savetujemo da se deca uključe u svakodnevne aktivnosti. Na taj način će biti aktivna, razvijatei se i učiti iz svega što ih okružuje. I ovo se dosta menjalo kroz vreme. Kada su naše bake recimo bile male, porodice su bile velike, sa više dece. Tada se na dete gledalo drugačije, bilo je deo svih poslova, kako u kući, tako i na njivi. Nisu imala posebno drugačiji tretman jer su deca. Spremali su, hranili stoku, često su mala deca brinula o kući. Takođe i gradska deca su bila samostalna i prepuštenija sebi. Baš zbog takvog odnosa prema njima, kada su oni porasli i dobili svoju decu, počeli su na decu da gledaju drugačije. Manje su ih uključivali u svakodnevne poslove. Tako smo vremenom, dobili generacije roditelja koja prezaštićuje svoju decu. Tako imamo mame koje smatraju da niko ne može da usisa kao što to može ona. Dete ne treba da se muči, da će to sve raditi kad poraste i sve su radile umesto svoje dece. Jako malo prostora su ostavljale deci za samostalnost. Ovakav pristup nije dobro za dete. Dete koje od malena ne mora ništa, naučiće da je takav model ponašanja ispravan i kada poraste. Sve će mu biti teško i sve će raditi zato što mora. I to, bez motivacije, već samo zato što se to od njega očekuje. Stalno će biti nezadovoljan i nesrećan, jer nije naučio od malena da ispunjava neke svoje obaveze.

Roditeljstvo nekad i sad

Novi izazovi roditeljstva

Vremenom razvojem tehnologije, na ovakvo roditeljstvo se dodao i uticaj telefona. Uticaj crtanih filmova i druge tehnologije, te su deca postala sve manje aktivna. To je najveća razlika u roditeljstvu nekad i sad. Ranije se roditelji nisu ‘’borili’’ sa ovom vrstom izazova. Zato danas imamo generacije koja ima probleme sa kičmom, mišićima i prekomernom težinom. Dok su nekada deca i te kako bila fizički aktivna i igrala se po dvorištima sa drugom decom, danas to nije slučaj. Fizička aktivnost im je smanjena i svedena na izlaske u parkove sa roditeljima. Sa druge strane, ubrzana im je aktivnost mozga, zbog brzine sadržaja koji konzumiraju na internetu. Dete koje je velikoj izloženo ekranima, ima probleme u razvoju. Fizička aktinost je od vitalnog značaja za razvoj pokreta, koordinacija tela, razvoj motorike najadekvatnije utiče na razvoj mozga i kognicije.

Deci je potrebno kretanje, kako bi se pravilno razvijala. U suprotnom deca kasnije prohodavaju, kasnije progovaraju, ne razvijaju krupnu ni finu motoriku. Takođe, imaju problem sa pažnjom i pamćenjem. Osim toga, povećana je i agresija kod dece.

Naravno, ne treba ništa generalizovati. I nekada je bilo drugačijih roditelja, koji su i tada bili sličniji nama danas. I danas postoje roditelji koji razmiđljaju kao roditelji nekada. Ali ipak opšta slika roditeljstva ranije i danas se razlikuje.

avatar
Iskustvo je stekla radom na odeljenju psihijatrije Kliničkog centra Vojvodine, u radu sa decom podstiče sposobnosti kod dece i u radu sa decom na projektima CK.

Podeli ovaj članak sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Skype
Email
Oktal - Multimam Jan24 Side
Femibion 1 i 2
Femibion
Femibion
Femibion 1 i 2
Femibion 2
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Najnoviji članci

5 problema sa kožom i bezbedni tretmani u trudnoći

Kada počinje postporođajna depresija i koliko može trajati?

4 najčešće promene odnosa sa partnerom tokom trudnoće

Kada je previše stresa u trudnoći i kako utiče na trudnicu i bebu?

25 preporuka da vam trudnoća bude što srećnije iskustvo

Preporučujemo vam...

Skeeter sindrom kod dece ili alergijska reakcija na ujed komarca mogu biti više od smetnji. Evo šta treba da znate o Skeeter sindromu, alergijskoj reakciji na protein u plјuvački komaraca...

Kako razgovarati sa decom da se ostvari dobra komunikacija je prava veština. Dobra komunikacija sa decom je od vitalnog značaja u ostvarivanju roditeljstva. Dečije traženje i potreba za pažnjom u...

Znam, znam, pomislili ste “Šuga kod dece i odraslih? Pa zar to još postoji?” Itekako postoji! Uglavnom nailazimo na sporadične slucajeve tokom godine. I to u okviru par ljudi ili...

Praznici su važni deci, to je za njih najveselije doba godine! Posebno Uskrs, kada je proleće već stiglo, sve se rascvetalo, pravo uživanje kako za odrasle, tako i za decu....