Uključenost oba roditelja je temelj detetovog razvoja do 3. godine. Često možda nismo ni svesni šta zapravo sve utiče na detetov razvoj i u kojoj meri.
Temelj detetovog razvoja do 3. godine
Mi smo kao mali rasli drugačije. Tada se nekako podrazumevalo da je mama uz dete, dok otac zarađuje, radi i slično. Bilo je i tada očeva koji su bili uključeni u detetovo odrastanje. Ali se nekako tada ipak sve svodilo na to da je mama glavna u tom odnosu.
Danas se više edukujemo, čitamo i čini mi se da se to polako menja. Znamo i često govorimo o tome koliko su roditelji važni za detetovo vaspitanje i odrstanje. Ali danas se sve više susrećemo s tim da možda iako su roditelji tu, dovodi se pitanje da li su i koliko uključeni. Prisutnost roditelja ali i uključenost je mnogo važna za detetov razvoj. Nije nekad dovoljno da ste samo tu. Pri tom ste više na telefonu ili radite od kuće i tu ste fizički. Ali nije samo to dovoljno, potrebno je da budete uključeni, da se sa detetom igrate. Da ga zagrlite, da uvažite i saslušate ono što vam govori, da odgovorite na njegove emocije i usmeravate njegovo vaspitanje i ponašanje. A zašto?
Razvoj deteta do 3. godine i uključenost roditelja
Sve što se ključno dešava u detetovom razvoju i učenju dešava se do 3 godine života. Do te treće godine dete razvija i uči sve ono najbitnije što će biti temelj njegove ličnosti i ponašanja. Tada je ključno i posebno važno da oba roditelja budu tu. Da budu uključeni u razvoj svog deteta. Dete u tome periodu uči oponašajući mamu i tatu i uči po njihovom modelu. Ukoliko ste roditelj koji je tu fizički, ali ne čučne da se spusti na detetov nivo kada mu nešto govori, ne zagrli, ne pokazuje empatiju i ljubav, dete neće imati model od kog će učiti sve to.
Deca su ogledalo roditelja
Svima nam je poznata izreka “Deca su ogledalo roditelja“ i to je zaista tako. Deca su onakva kakav smo im mi dali primer, kao roditelji, da budu. Mi, roditelji smo ti koji decu uče svemu. Čak i kada mislimo da nas deca ne gledaju, deca upijaju svaki momenat, svaki naš pokret. Naše ponašanje u svim okolnostima i situacijama. Kako ispoljavamo emocije, koje su nam navike. Deca sve to uče posmatrajući mamu i tatu. Čak i kada za decu kažemo da su agresivna, bezobrazna u ponašanju, ili kako to roditelji često znaju da kažu “nemoguća“, takava su zbog svojih roditelja.
Ovakvom ponašanju deteta doprinosi roditelj ili istim ponašanjem prema drugima. Ili zanemarivanjem detetovih rutina i potreba. U najranijem detinjstvu detetu su za adekvatan razvoj potrebna oba modela. Podjednako su važne i muška figura oca i ženska figura majke. Da bi dete razvijalo sve ono što je potrebno da razvije do 3 godine života i formiralo se kao ličnost. Ove dve figure su različite i možemo ih gledati kao dva pola modela ponašanja po kojem će dete učiti. I to tako što će nešto naučiti i identifikovati se delom sa žeskom. A delom sa muškom figurom. Na ovaj način dete razvija svoje ponašanje, uči i spoznaje svet oko sebe. Kada neki od ova dva modela nisu stalno uz dete iz bilo kog razloga, potrebno je kod deteta negovati pozitivnu sliku o modelu koji nije tu. Ne govorite loše o svom partneru pred detetom, jer je njemu to mama ili tata. A za dete je to nešto najsvetije na ovom svetu.
Dogovor kuću gradi – Važi i za vaspitanje deteta
Za detetov adekvatan razvoj najvažnije je uključenost oba roditelja i slaganje po pitanju vaspitanja. Roditelji bi trebalo da imaju isti ili približno isti pogled na roditeljstvo i stavove o tome. Da ne bi dete zbunjivali različitim stilovoima vaspitanja. Za dete mama i tata su jedno. Roditelji koji ga svemu uče i usmeravaju i zato je važno da budu na istoj strani roditeljstva.
