Komunikacija sa detetom od 2 do 3 godine treba da bude prilagođena ovom uzrastu. Tako, da detetu pruži pravi stimulans u razvoju.
Komunikacija sa detetom od 2 do 3 godine i razvoj jezika
Dok deca uče jezik, razumeju mnogo više reči nego što mogu izgovoriti. Jednogodišnje dete obično koristi jednu reč koja za dete zapravo znači celu rečenicu. Naprimer, ”Tata” , a to može značiti – ”Tata, želim hranu”. Deca obično izgovaraju prve reči oko svoje prve godine starosti. Ali je sasvim druga faza i period kada deca počnu govoriti.
Za razvoj govora, ponovite ono što dete kaže, ali kako?
Ponovite ono što je dete reklo, po mogućnosti pravilnom kratkom rečenicom ili kao pitanje. Korištenjem vlastitih reči deteta i dodavanjem novih, pomažete detetu da razvije svoj jezik. Nemojte direktno ispravljati ako dete kaže nešto pogrešno. Ako dete kaže ”ma”…..Nemojte reći: ´´Nije to ma, nego maca.´´ Umesto toga možete reći: “Da, mačka, hoćeš li da pomaziš mačku?”
Gestovi kao način komunikacije
Dete može postati frustrirano i ljuto jer niste u stanju da ga razumete.
Veliki deo detetove komunikacije odvija se kroz gestove.
Pokazivanje može značiti da dete želi da vam skrene pažnju na nešto ili da želi da mu dodate nešto. Kako dete odrasta tako sve više koristi pokazivanje, zvukove i poglede u isto vreme. Tada postaje lakše razumeti šta želi svojim pokazivanjem.
Slušajući dete, uspostavljajući kontakt očima sa detetom i otkrivajući šta dete želi ono uči da se bolje izražava. Detetu je potrebna ´´potvrda´´, odnosno povratna informacija. Čujem te, vidim te, razumem te, a to podstiče razvoj jezika.
Prve reči i razumevanje govora
Prve reči su obično nazivi stvari i bića koje su od velike važnosti za dete. Naprimer “mama”, “tata”, “maca”, ”baba”, “mleko”.U ovom uzrastu, neka deca mogu složiti kratke rečenice, obično sa dve reči. Naprimer “mama auto”. Iako ne umeju da objasne zašto su te dve reci povezane. Zapravo ne znaju da nam objasne šta žele da nam kažu. Zato im mi pomažemo u tome. Tako pšto ih pitamo:
”Da li mama vozi auto?”. ”Voziš li se i ti sa mamom u autu?” Ili objašnjavajuci: ´´ Jeste, mama je došla, parkirala je auto.´´
Prilagodite se uzrastu deteta
Dobra komunikacija sa detetom od 2 do 3 godine pomaže samostalnom razmišljenju. Slušajući dete i razgovarajući sa detetom, ne samo da stimulišete detetov jezički razvoj, već mu pomažemo da samostalno razmišlja. Naprimer, razgovarajte o tome šta dete vidi ili o onome što vi zajedno doživljavate. Počnite od onoga što dete samo vidi ili na šta vam ukazuje i prenesite to rečima. Prilagodite se nivou deteta, ponovite i protumačite ono što dete govori. Time mu pomozite da se izrazi i proširi svoj rečnik.
Knjige stimulacija u razvoju deteta
Dečiji jezik i način na koji može komunicirati razvija se kroz ”zajedničko čitanje”. Gledanje ilustracija u knjigama kao i prepricavanju toga sto vidite na slikama. Deca ovog uzrasta često uživaju da slušaju iste priče iznova i iznova.
Za dete je važno prepoznati šta je ono što dolazi sledece. Te će želeti da mu stotinu puta čitate istu knjigu, kako bi znalo unapred šta dolazi sledeće. I kako bi moglo da vam pokaže da nešto zna.
Šta je zabavno i korisno za komunikaciju sa detetom
- Čitajte knjige sa kratkim tekstovima. Pokažite i pričajte o tome šta je na slikama.
- Pevajte i čitajte rime i priče iznova i iznova.
- Pričajte puno sa detetom čak iako dete ne razgovara mnogo sa vama.
( Ako je dete stidljivo ili tiho, možete reći sami ono sto vidite da dete radi, kako se ti lepo igraš. Umesto da tražite od deteta da vam odgovori na pitanje šta radi.) - Slušajte dete. Budite strpljivi i pokušajte razumeti ono što govori.
- Slobodno ponavljajte, razvijajte i objašnjavajte ono što dete kaže.
Naprimer, ako dete kaže ”Si sam”. Možete reći “Da, sam si sišao dole”.
Tada dete zna da ste slušali i razumeli. A tako pomažete detetu da razvije svoj jezik. - Pustite dete da bude uz vas i recite šta radite zajedno u svakodnevnom životu. ’’ Sada cemo iseći zelenu jabuku i stavicemo je u malu činiju.”
- Dajte detetu potvrdu da ga čujete, vidite i razumete.
