Deca uče oponašajući roditelje, od posla kojim se bavite, sve do kućnih poslova, uzrečica, mimika, deca svakog dana oponašaju svoje roditelje i uče po njihovom modelu.
Deca uče oponašajući roditelje – Roditelji moji učitelji!
Detetu su roditelji uzori, neko na koga se ugledaju i čije visine žele da dostignu. Tako se osećaju kao veliki. Zato često oponašaju svog tatu, oblače njegove košulje, nekad i Pantalone. I svoje male noge smeštaju u ogromne cipele. Iako su zapravo smešni i veoma medeni onako mali u ogromnoj odeći, njima ovaj čin predstavlja više od toga. U tatinoj odeći, veliki su kao tata. Devojčice obožavaju da oblače maminu garderobu. Da obuju mamine štikle i neveštim i nesigurnim hodom na visokim petama glume da su velike kao mama. Pored odeće, često uzimaju maminu šminku. Iako mamama to i nije baš omiljeno, jer ih nakon toga očekuje sređivanje šminke, brisanje senki sa tepiha i komode, kao i kupanje umazanog deteta. Sa karminom oko ustiju i često po celom licu. Koliko god detetu branili da dira vašu šminku, ovaj scenario se ponavlja, zar ne?
Deca rade šta roditelji rade?
Deca vole da rade sve što rade roditelji. Na ovaj način deca zapravo uče, kopirajući ponašanje roditelja i na osnovu toga uče svoje ponašanje. Oponašanje je zapravo faza u dečijem razvoju. Jer deca najpre uče po modelu, a taj model su im roditelji. Deca takođe oponašaju i navike svojih roditelja. Roditeljske aktivnosti, koriste fraze koje čuju od mame ili tate. Tako kreiraju I svoj rečnik. Često se igraju tako što kao popravljaju auto kao i tata, kobajagi voze auto, takođe često se igraju doktora, učitelja, bankara, zavisi od toga koje je mamino i tatino zanimanje. Deca često govore i da će biti veterinari kad porastu ako im je tata veterinary. Ili da će biti advokat ukoliko je to mamino zanimanje, iako ne znaju šta to zapravo znači i čime se mama tačno bavi.
Svako ponašanje roditelja je detetu zapravo nova lekcija?
Da. Dete svoje roditelje posmatra i od njih uči u svim situacijama. Ponašanje za stolom i kako se jede, dete uči posmatrajući svoje roditelje. Zato je važno da tokom obroka budete svi za stolom i jedete zajedno. Svojim primerom pokazujete detetu kako se koristi pribor, šta se tokom jela radi. Isto, šta ne i šta zapravo znači ponašati se kulturno tokom jela. Navike se stiču i uče od malih nogu. A dete svoje navike stiče na osnovu navika svojih roditelja. Kako bi dete usvojilo određeno ponašanje potrebno je dosta truda i ponavljanja. Zato je ponašanje roditelja jako važno, I važno je da roditelji budu dosledni, jer dete svoje roditelje oponaša svakog dana.
Deca uče i kada roditelji na to ne obraćaju pažnju?
Koliko puta se samo desilo da pomislite u nekoj situaciji: ‘’Mali je on, ne razume to još’’. I posle nekog vremena vidite kako ponavlja istu radnju i pitate se gde li je to video? Deca ne razumeju svaku reč koju roditelji izgovore, kao ni svako ponašanje roditelja, mali su i ne razumeju šta to zapravo znači, ali to ne znači da vas i u tome neće oponašati i ponavljati vaše ponašanje. Ili svima dobro poznata situacija, kada tata popravljajući auto nervozan, jer mu i ne ide baš kao što je zamislio, izgovara mnoštvo psovki, koje dete upija i kasnije ponavlja. Tata to nije uradio namerno, fokusiran na svoj posao nije ni obratio pažnju da dete to zapravo čuje i kasnije se čudi gde je dete naučilo takve ružne reči. Deca kao sunđeri, upijaju sve što vi radite i govorite, u najranijem detinjstvu vi ste im izvor informacija i model za učenje ponašanja.
Deca uče emociju?
Ali deca uče i emocije gledajući i oponašajući odnos među roditeljima, takođe uče i iz odnosa roditelja prema njima, zato pokazujte emocije i učite svojim primerom svoje dete da voli i bude voljeno. Kasnije tako naučene emocije iskazuju prema bratu i sestri, prema roditeljima, bakama, dekama, sve preko druga, do partnera i svoje dece kada porastu. Zato postavite zdrave emocionalne temelje i dajte svom detetu dobar model za učenje emocija.
Deca uvek “upijaju”?
Deca uče iz ponašanja roditelja uvek. I van kuće, zato je važno da im roditelji pored priče, pokazuju i svojim ponašanjem šta je ispravno, a šta nije. Recimo, ukoliko žureći pretrčavate ulicu van pešačkog prelaza i dete to vidi, na taj način mu dajete loš primer. Koliko god pored toga napomenuli detetu da se to desilo samo tad, jer mama žuri i da dete to ne treba da radi, ono je to već videlo. Deca ne uče samo rečima, već i delima i ponašanjem roditelja. Obratite pažnju na ponašanje u autu, u saobraćaju, kako se pripremate i pakujete za put, kako vozite automobile… Nije dovoljno reći detetu da brza vožnja nije bezbedna, već i roditelji treba toga da se pridržavaju. Pored toga, bitno je šta radite u kupovini, u gostima, na odmoru, na planini ili na moru. Jer dete u svakoj mogućoj situaciji uči posmatrajući vaše ponašanje i reakcije u različitim situacijama.
Dete ne zna šta je ispravno a šta ne?
Dete ne ume da razgraniči šta je ispravno, a šta nije, tome ga uče roditelji. Ono razmišlja na konkretnom nivou i ono što rade roditelji, znači to je ispravno i to treba da radi i dete.
Zato roditelji, dajte svojoj deci dobar primer za oponašanje. Lepo vaspitanjne potiče iz kuće, a vi ste ti modeli od kojih deca uče svoje ponašanje.
