Detetu je važna ljubav roditelja, pre bilo kakvih savršenih roditeljskih metoda, pre svih dobrih disciplinskih mera, pre svih dobrih poruka o životu.
Ljubav roditelja je važnija od svih vaspitnih metoda
Savršene roditeljske metode,dobre disciplinske mere, poruka o životu kojima roditelji žele da nauče dete… Pre svega toga dolaze dve stvari koje su važnije za odgoj srećnog i samouverenog deteta. Te dve stvari, to su roditeljska međusobna ljubav i njihovo međusobno poštovanje.
Dete je čist instikt
Dete koje odrasta sa roditeljima koji se ne vole osećaće napetost u vazduhu. Čak i kada se roditelji trude da je sakriju. Na zadnjem sedištu u kolima dete oseća da se napred sa roditeljima nešto događa. Da imaju zlurade, tihe i kratke komentare upućene jedno drugome, da „frkću“ jedno na drugo, kako se to kaže. Dete je čist instinkt. Ono ne mora razumeti značenje reči da bi moglo da oseti da te reči nisu dobronamerne i tople. Ili da shvati šta mamin kiseo izraz lica kada gleda tatu znači.
Kada se roditelji ne vole
Deca koja odrastaju sa roditeljima koji se ne vole mogu da nauče da partnerski odnosi ne podrazumevaju ljubav. Da se u veze i brakove ulazi iz osećanja usamljenosti ili iz nekih drugih razloga, ali ne iz ljubavi. Može da nauči da ljubav nije važna, da je prolazna. Ako se roditelji ne razvedu, može to da shvati kao neku vrstu zabrane na razvod. Kao da bi, odlazeći iz sopstvenog budućeg lošeg braka, izneverila mamina uverenja i maminu žrtvu. I tako dalje. Može to da nauči, ali i ne mora. Neka deca su prirodno psihološki otpornija i loše uslove odrastanja umeju da prebrode bez posledica.
Ljubav roditelja, bih, dakle, istakla kao najvažniju za dete
Ona daje detetu sigurnost i ušuškanost. Roditelji mu daju model po kome da kasnije traži sebi druga. Pre bilo kojih dobrih vaspitnih metoda, istakla bih roditeljsku ljubav. Za dete jednako važno je i njihovo, roditeljsko, međusobno poštovanje. Poštovanje se vidi u svim onim malim svakodnevnim postupcima tokom njihovog međusobnog razgovora. Ili kada mama priča o tati nekome drugom, ili kada dete pita tatu da mu pojasni nešto što je mama rekla itd. Sve su to prilike da roditelji pokažu koliko poštuju jedno drugo. Dete se oseća zaštićeno i ponosno kada sluša mamu kako lepo govori o tati i tatu o mami. Ništa ne uliva toliku sigurnost detetu nego kada mama i tata brane jedno drugo, kada drže stranu jedno drugome. Čak i kada se dete postavi između njih. Recimo, kada dete pokuša da jednog roditelja pridobije na stranu protiv drugog. Dete može pokušati da slaže, ili da preteruje, ili da karikira nešto što je tata rekao. Da izvlači iz konteksta nešto što je mama rekla. Ili da prosto kaže istinu ako je jedan roditelj zaista nešto neprimereno rekao ili uradio, želeći da privuče drugog roditelja na svoju stranu.
Koliko je značajno međusobno poštovanje?
Ali ako mama i tata imaju dovoljno poštovanja jedno prema drugome, oni neće pasti u iskušenje da se udruže sa detetom u opanjkavanju onog drugog. Nego će odlučno, ali saosećajno, reći detetu da takvo njegovo ponašanje nije prihvatljivo. Detetu se to u prvom trenutku, naravno, neće svideti, osetiće se postiđeno i ljutito. Ali negde ispod tih neprijatnih osećanja postojaće i jedno osećanje sigurnosti i ušuškanosti i obećanje da su roditelji iznad njega i da ga paze. Da imaju granice koje ono ne može da probije. A to saznanje da nije moćnije od roditelja i da ih ne može manipulisati detetu donosi veliku sigurnost.
Roditelji koji se vole i poštuju su tim koji odgaja dete
Njihova povezanost je posebna i mora da bude posebna u odnosu na vezu svakoga od njih sa detetom i njihovu zajedničku povezanost kao porodice. Kada roditelj pravi pakt sa detetom protiv drugog roditelja to se zove trougljenje. To je situacija kada mama govori loše o tati detetu ili tata o mami i time poziva dete na svoju stranu. Ma koliko da taj roditelj možda mislio da time čini uslugu detetu, tumačeći postupak drugog roditelja kao loš, verujući da je to za njegovo dobro, važno je da od toga odustane i da se potrudi da popravi stav prema partneru.
Važno je da shvati da detetu, psihološki, time izmiče tlo pod nogama. Dete tada oseća krivicu ako izabere bilo koju stranu, a u situaciji je da mora da bira stranu. Dete tada oseća da mama i tata nisu tim koji njega čuva, nego je ono dobilo odraslu ulogu maminog ili tatinog saborca. Sa detetom je izuzetno lako manipulisati, a kada si njegov roditelj, tada je još lakše. I potpuno je neprihvatljivo tako nešto raditi.
Kada ste tim najvažniji posao u odgoju je urađen!
Budite, ili uradite sve da budete, mama i tata koji se mnogo vole i koji su dobar tim. A onda čitajte knjige o vaspitanju opušteno i u miru sa sobom, jer znate da ste najvažniji posao u odgoju srećne dece već uradili.
