Dogovori oko Svakodnevnih Obaveza

0

Šta je najčešći problem u podeli bračnih obaveza? Sama podela ko će šta raditi uglavnom nije problem. Spolja gledano, jednostavno je dogovoriti se oko podele poslova i uglavnom se ljudi s početka zaista lako dogovore.

Stvari izgledaju jednostavno sve dok taj dogovor ne treba da se sprovede u delo. Recimo, pre nego što dođe beba, budući roditelji uglavnom misle kako će sve ići kao podmazano. Planiraju ovako: dok je tata na poslu, mama je sa bebom. Ako imaju baku, baka će povremeno pripomoći, skuvati ručak, pričuvati bebu, praviti mami društvo. Kad tata dođe sa posla, on preuzima bebu i igra se sa njom – tatino vreme sa bebom, pa mama može da obavi neke preostale obaveze, odmori se ili uzme vreme za sebe. Naravno, u praksi to neće tako izgledati. U praksi u taj naš savršeno razumno-logično napravljen raspored umešaće se naše psihološke potrebe, želje, sumnje, pogrešna tumačenja, možda neki stari nerazrešeni problemi, strahovi. Sve će biti mnogo komplikovanije i zahtevaće razgovore i dogovore. Stavljaće se na probu naš način komunikacije i sposobnost rešavanja problema.

Šta je najčešći problem u podeli bračnih obaveza, kako se dogovarati sa mužem (1)

Da li žene i muškarci različito shvataju  obaveze?

Vremena su se promenila, kao i zahtevi koji se pred roditelje stavljaju po pitanju balansiranja između porodice i posla. Muškarci (ovo govorim svesna da generalizujem) uglavnom gledaju svoje očeve koji nisu provodili ni blizu toliko vremena sa porodicom koliko oni provode i zaključuju da su oni sami sasvim dobri očevi i muževi. Žene gledaju svoje majke, koje su provodile mnogo više vremena sa decom nego što to one danas, zbog obaveza i posla mogu sebi da priušte, i zaključuju da nisu dovoljno dobre mame.

Mi žene smo sklonije da sebe preispitujemo, da sumnjamo u svoju vrednost i da olako na sebe svaljujemo krivicu za sve i svašta. Trudimo se da budemo savršene majke. Ako beba nije jela pet sati ili je jela previše grickalica – ja sam loša mama. Ako nisam adekvatno obukla dete kad sam ga izvela u šetnju – ja sam loša mama. Ako se dete udarilo – ja sam kriva. Ako kuća nije čista… Muškarci, uopšteno govoreći, imaju mnogo zdraviji odnos prema takvim stvarima. Oni će stati na svoju stranu mnogo češće. Neće se do beskraja preispitivati jesu li dobri očevi. Jednako će se potruditi da stvari urade kako treba, ali ako pogreše (a pogrešiće, kao i mi), neće sebe zbog toga proganjati već će pokazati razumevanje za sebe i sebi će oprostiti. Sagledaće sve što su dobro uradili i zaključiće da su sasvim dobre tate. Što i jesu. To treba od njih da usvojimo.

Šta ako on ne pomaže dovoljno?

Prvo da vidimo u čemu je problem. Da li je problem u tome što on zaista ne želi da se bavi kućnim obavezama i ne doprinosi podjednako ni na jedan drugi način? Ako je tako, tada verovatno imamo ozbiljan problem sa sebičnim čovekom. Ali srećom, uglavnom je u pitanju problem koji nije toliko ozbiljan i koji može da se reši tako što ćemo usvojiti neku novu veštinu komunikacije.

Često je u pitanju različito razmišljanje muškaraca i žena (opet – generalizujem). Mi žene polje obaveza vidimo kao polje gde se oslikava ko koga koliko voli i poštuje. Ako on ne priskoči u pomoć dok ja radim, nego sedi za kompjuterom, da li me on uopšte poštuje? Mnogi muškarci ne gledaju na to tako. Neki jednostavno ne primećuju prljave sudove i srećno bi živeli u neredu sve dok se sitni sisari ne usele u stan. Ali nemaju ništa protiv da pospreme ako im ukažete na to. Samo im svaki put morate ukazivati, jer prosto sami neće primetiti i pokazati inicijativu. Oni razmišljaju: „Ako ti treba pomoć, reći ćeš mi. Ako mi ništa ne govoriš, to znači da mogu da nastavim sa ovim što trenutno radim.“ Oni jednostavno na obaveze gledaju samo kao na obaveze, dakle kao na nešto što treba što pre obaviti, a ne kao na nešto gde se meri uzajamna ljubav i poštovanje. Zbog toga često niti smatraju da su nepoštovani ako ih podsetite da zavrnu rukav i pripomognu, niti će vam pisati hvalospeve zbog vašeg uloženog truda oko kuće. Obaveze su samo to – obaveze, i ništa više. Obaviti ih treba što pre i okrenuti se nečemu zabavnijem u životu.

rasprave u braku oko svakodnevnih obaveza (2)

Šta god da je u pitanju, porazmislite šta je to tačno što biste želele da on radi od kućnih obaveza. Misli kao što su: „Da me voli, on bi…“ ili „To bi sam trebalo da zna…“ ili „Ponižavajuće je da ga podsećam…“ ostavite po strani jer najčešće pogrešno tumačimo i vidimo nepoštovanje ili zlu nameru tamo gde je zaista nema. Veoma je važno da razumete da mi vrlo često nemamo toliko problem sa obavezama, koliko sa našim tumačenjem šta to sve znači. Dakle, razmislite kako tačno želite da raspored obaveza izgleda. Razmislite o tome koje obaveze vam je veoma, veoma važno da on preuzme na sebe, dakle oko kojih nema diskusija. Taj kategorični stav („nema diskusija“) nećete, naravno, ispoljiti.

Da li vaš muž ulaže trud na neki drugi način, koji možda ne primećujete? Da li je on taj koji je jedini odgovoran oko popravki aparata u kući, razgovora i dogovora sa majstorima, brige oko automobila, zapušenog oluka, da li je uvek on taj koji se trudi da vas podigne i ohrabri kada ste neraspoloženi i nikada ne klone duhom, da li on uvek prvi popusti kada se posvađate, da li on vašoj deci smišlja i realizuje najneverovatnije izlete i avanture u prirodi, vodi ih na logorovanje, pecanje itd, nešto što vi možda nikada ne biste radili?

Share.

About Author

Comments are closed.