Obaveze oko beba blizanaca su velike… često sam ostajala bez ideje kako sve obaveze da obavim i sve što sam mislila da je neophodno i potrebno da postignem… I da se ja više ulažem nego moj muž…
Obaveze oko beba
Imam pravu pravcatu sreću da je moj muž istovremeno i sjajan tata našim blizancima, i fantastičan kuvar, i veoma vešt sa svim „muškim poslovima“. Uz to, mene uvek ohrabruje da bezbrižno idem na kafu sa drugaricama, u čitaonicu ili gde već želim, može on sam sa bebama popodne. Takav je on, najbolji na svetu. E sad, i pored njega takvog ja sam se s početka osećala kao da ulažem mnogo više kada su obaveze oko beba i okokuće u pitanju. Shvatila sam i zašto. Ne želim da zvučim kao da hvalim mušku praktičnost i kudim žensku nelogičnost (postoje muškarci koji zaista uopšte ne žele da preuzmu obaveze i o njima ću u narednom tekstu), ali u mom slučaju, po ovom pitanju, zaista je tako bilo.
Kada sam se ja to osećala kao da ulažem daleko više?
Kada sam istovremeno pokušavala da raširim veš, skuvam ručak i izađem na kraj sa dve bebe koje plaču pored mojih nogu jer žele mamu, a on za to vreme čita nešto na telefonu. Kad bih spremila superzdrav ručak za bebe pre nego što odem negde, pa se vratila kući i shvatila da nisu pojeli ništa od toga dok ih je tata čuvao.
Nakon što sam popričala sa njim i bolje ga upoznala u drugim situacijama, shvatila sam sledeće (malo ću generalizovati): muškarci se ne opterećuju osećanjima krivice, beskrajnim procenjivanjima koliko su dobar roditelj, i, još važnije, na obaveze oko dece ne gledaju kao na test koliko vole i poštuju svoju ženu i koliko ona voli i poštuje njih.
Poruke između redova NE!
Zato sam odlučila da prestanem da šaljem poruke između redova da mi treba pomoć (što poprilično spada u kategoriju pasivno agresivnog ponašanja), nego da direktno kažem. Uzmem bebe, donesem ih do njega i kažem mu: „Evo tata, bebe su tvoje narednih sat vremena, dok ne raširim veš i spremim kuhinju.“ Ili kažem: „(tepajući nadimak), večeras ti spremaš klopu!“ I gle čuda, on nema apsolutno nikakav problem sa tim! Naprotiv! Dok sam ja razmišljala kako on ne poštuje moj trud i ne pomaže mi, on je u mislima bi sasvim negde drugde, u nekom tekstu o nekom srpskom vojskovođi koji je u tom trenutku čitao. Kada sam ga zamolila da nešto uradi, sasvim normalno je to prihvatio. Što se hranjenja dece tiče, njegova filozofija je – ješće kad su gladni.
Probala sam tu njegovu taktiku i savršeno je efikasna
Dok sam pokušavala da hranim bebe na dva sata kako bih uklopila onu čuvenu „tri velika obroka i dve užine i još par puta mleko“ (za bebe od godinu dana), bebe su pljuvale hranu, okretale glavu, bacale hranu na pod. Nije to bila ni faza, ni normalna pojava kod beba kao što su mi govorili, nego sasvim zdrava reakcija bebe koja nije gladna i koju sam trebala da uvažim, a ne da im guram kašiku na stisnuta usta. Kada sam im ukinula sve grickalice između obroka i napravila veće pauze, jeli su kao carevi! Sada više nema jela između obroka i zaista pojedu četiri obroka tokom dana, veoma zdrava, bez pljuvanja i okretanja glave, i još popiju mleko dva puta. Naša hranjenja nikada ne traju više od desetak minuta. A to je moj muž znao mnogo pre mene!
PORUKA OVE PRIČE:
Ponekad treba uzeti s rezervom svoje sopstvene zaključke. Kada tumačite tuđe postupke, ma koliko da ste sigurni u ispravnost svojih zaključaka, ipak porazgovarajte sa drugom osobom. Možda ipak ona ima dobar razlog zašto nešto radi. Možda ne ume da vam objasni na način da razumete, možda je ne čujete pravilno kada ste ljuti. Ali uzmite u obzir da druga strana ima svoje razloge i može da bude u pravu. Možda vaš muž nije preterano opušten (iliti nemaran) sa decom, možda on želi da vam poruči da ste dobra mama i ako se ne predajete 150%, kao što je on dobar tata i ako se ne iscrpljuje preko svojih granica.
Možda je veoma voljan da pomogne, ali nema inicijativu. Ne ume da vam čita misli i sve što treba da uradite je da mu kažete u čemu vam treba pomoć. Možda iz njegovog ponašanja možete da zaključite da je roditeljstvo pre svega zabava i ljubav i kilogrami nežnosti. A da ribanje, pranje i širenje veša, ako nam ne uspeva da ga napravimo zabavnim, treba svesti na nužan minimum i završiti što pre. To sigurno ne treba da bude test na kome se ljubav i poštovanje stavljaju na proveru.
