Brak bez nesuglasica i svađe, da li je moguć? Na početku veze nesporazumi i male rasprave je lako zanemariti, kako veza postaje ozbiljnija, i rasprave i neslaganja mogu da postanu češća.
Da li je brak bez nesuglasica i svađa moguć?
Kada je veza tek na početku, svađe su retkost. Oboje se trude da ostave što bolji utisak na drugu osobu. Sve im je uzbudljivo. Sa pažnjom oboje slušaju šta ono drugo ima da kaže i ta pažnja nikada nije samo iz pristojnosti, nego ih zaista zanima jer sve je u vezi te druge osobe novo i interesantno.
Kada dođe do nesporazuma ili neslaganja na početku veze, obično se to zataška, gurne pod tepih i završi poljupcem i izvinjenjem. Čak i ako nam se učini da druga osoba ima neke stavove sa kojima se mi apsolutno ne slažemo, ili ima planove za svoj život koji nisu kompatibilni sa našim planovima, na početku veze je to lako zanemariti ili sebi objasniti drugačije. „Učinilo mi se“.“Nisam ga dobro razumela“. „Nije tako mislio“. Ili ono najopasnije: „Uvideće vremenom da nije tako. Promeniće se.“ Recimo, muškarac direktno ili indirektno kroz razgovor kaže kako ne želi porodicu i decu, a mi želimo. Ili se ponaša lepo prema nama, ali grubo i neuljudno prema konobaru. Ili se ponaša sa omalovažavanjem prema svojoj majci. Ili radi nešto drugo što nam pali crvenu lampicu opasnosti. Na početku veze postoji verovatnoća da ćemo preko takvih stvari preći, naročito ako smo jako mladi ili jako zaljubljeni. A kada možemo da pređemo preko takvih stvari, kako onda ne bismo prelazili preko nekih manje ozbiljnih stvari, koje će nam kasnije, recimo kada počnemo da živimo zajedno, smetati.
Kada veza postane ozbiljnija
Ali kako veza postaje ozbiljnija, i rasprave i neslaganja mogu da postanu češća. Navikli smo se na tu drugu osobu i nemamo više tremu kada smo sa njom. Nemamo više ni potrebu da se pretvaramo jer osećamo da smo prihvaćeni i voljeni. Dakle, počinjemo slobodnije da izražavamo svoja neslaganja.
Kako izražavamo neslaganje?
Tada na scenu stupaju obrasci koje smo naučili tokom života, počevši od ranog detinjstva. Da li ostajemo ljubazni i pazimo na partnerova osećanja i dostojanstvo dok izražavamo neslaganje, ili nakon nekoliko minuta prelazimo u vređanje i omalovažavanje? Postoji li, pored želje da se razreši nesporazum, i pritajena želja da kaznimo partnera, da ga povredimo svojim rečima? Kako prihvatamo njegovo neslaganje sa nama? Da li verujemo da nas partner više ne voli ako je ljut na nas ili ako se sa nečim od onoga što smo rekli ne slaže? Da li verujemo da nas tada ne poštuje?
Sve ovo može da ukazuje na to da smo za svađe i rasprave vezali i nešto što tu ne pripada?
Da smo ljutnju povezali sa odbacivanjem, na primer. Ili da postoji nezadovoljstvo koje je veće i leži ispod svih tih površnih povoda za svađu. Da li zaista volimo tog čoveka? Da li osećamo da on istinski voli nas? Ako svađe imaju obrazac, ako se ponavljaju, ako su oštre i veoma neprijatne, ako ne rešavaju ništa i problem ostaje, to može da ukazuje da iza postoji još nešto. A tada svađanje neće rešiti ništa, nego će nam samo dati „izduvni ventil“ i odložiti ono o čemu zaista treba da razgovaramo.
Postoje li brakovi gde se partneri nikada niti jednom nisu posvađali?
Da. Ne moraju lagati oni koji tvrde da imaju takav brak. Ne da se retko svađaju, nego nijednom, nikada! Međutim, u psihologiji se to ne smatra dobrom vešću. Postoje ljudi koji toliko zaziru od rasprave, toliko pogrešno shvataju osećanje ljutnje i šta ono znači, da će radije uvek popuštati nego rizikovati da im se dogodi rasprava. Kada se dve takve osobe sretnu i prepoznaju, one će doživeti ogromno olakšanje i rasterećenje. Ono čega su se najviše užasavali u životu, a to je neslaganje i rasprava, sada više ne postoji i njima je lepo.
Psihološki zdrave veze
U praksi, takve veze su veoma stabilne, trajne. Međutim, ne možemo smatrati takve veze psihološki zdravim vezama. Ako je veza živa i ne stagnira nego napreduje, tada će biti uvek novih izazova. Upoznaju se novi ljudi, produbljuju se stara poznanstva, partneri se sve bolje upoznaju, prave se novi razvojni koraci, partneri počinju zajednički život, stvaraju zajedničke finansije, donose zajedničke odluke, upoznaju porodicu jedno drugome, rađaju decu, odgajaju decu i prolaze kroz sve korake u detetovom odrastanju itd. Dve različite jedinke sa različitim odrastanjem i različitim životnim iskustvima se ne mogu slagati oko svega. Do nesuglasica i rasprava jednostavno mora doći, ako je veza živa i napreduje. Jedino ako veza stoji u mestu, tada se može zadržati to naizgled savršeno idilično stanje gde se dvoje ljudi uvek i u svemu slažu. Ali to je pasivna, mrtva veza. Ljudi ne mogu da rastu u mrtvoj vezi.
Šta podrazumeva zdrava partnerska veza?
Zdrava veza podrazumeva da će doći trenutak kada ćemo se oko nečega sporečkati i nećemo se složiti. Ali u zdravoj vezi nam je stalo do našeg partnera i, čak i kada izgubimo strpljenje jer smo umorni ili zabrinuti, mi ćemo paziti na njegovo dostojanstvo i njegova osećanja i nećemo vređati. Raspravljaćemo se, da, i nećemo se slagati, i zamerićemo, i prekorećemo, ali ne moramo se vređati i omalovažavati. I uvek ćemo gledati da iz prethodne rasprave naučimo ono što se da naučiti i da sledeći put budemo bolji, i u tome oko čega smo se sporečkali, i oko vođenja same rasprave. Da budemo pažljiviji, saosećajniji, da pokažemo više razumevanja, da više praštamo i ne hvatamo za reč.
