Greške u vaspitavanju deteta su česte. Koliko puta smo čuli ovu roditeljsku “vaspitnu” poštapalicu. Ako budeš dobar mama/tata će ti kupiti to što voliš … Ako ne budeš dobar … Da li je ovaj roditeljski stav, postupak zaista vaspitni? Šta time činimo detetu? Koju poruku mu šaljemo?
Greške u vaspitavanju deteta i uslovljavanja
Na početku je potrebno razjasniti razliku između instrumentalizovanja dece i postavljanja granica. Onda kada ih uslovljavamo, kupujemo njihovu poslušnost. Šta kada kažemo detetu: “Ako sada ne pospremiš igračke sa kojima si se danas igrao, onda ću ja da ih sve sklonim i sutra se nećeš moći igrati sa njima”. To nije ucenjivanje. To je jasno postavljanje granice, ako roditelj učini to što je najavio.
Roditeljstvo je put istraživanja
U svakodnevnom životu roditelji tragaju za rešenjima za hiljadu i jednu situaciju u kojoj se nađu sa svojim detetom. Potpuno je realno očekivati da dokučena rešenja nekada jesu suštinska dobrobit za dete. Međutim, nekada nisu. Svakako su nam zanimljiva i jedna i druga. Prva, uspešna, za dete podsticajna i razvojna su ona koja nas čine da postajemo i budemo kompetentni roditelji. Tako se osećamo uspešnim i da idemo u tom pravcu. Druga, manje uspešna ili neuspešna, znaju da nas zabrinu, učine napetima, nemoćnima. Roditeljstvo je put istraživanja, preispitivanja, ličnih promena i ličnog razvoja.
Neka rešenja nosimo u sebi, ne sumnjamo u njih, preuzeli smo ih iz ličnog iskustva. Možda nismo skloni da se roditeljstvu posvetimo onoliko duboko kao i svim drugim životnim temama svakodnevno. Kao što su posao, odmor, novac, zabava. Tada bi nam se ubrzo pokazala potreba da to činimo.
Vaspitni stil – Potkrepljivanje
U pojedinim porodicama se ustanovila kao redovna komunikacija i vaspitni stil koji zovemo potkrepljivanje. Ako ti ovo, onda ja ovo… Ovakav pristup se negde više vrednuje u odnosu na one porodice gde su se odomaćile kazne i nagrade. Ali ako suštinski sagledamo i ovaj pristup postaće nam jasno da i on ima dosta mana.
Ucene dece su se poprilično odomaćile u vaspitanju naše dece i pored toga što se zna da to nije dobar vaspitni stil. Deluje brz i lagan, jer u kratkom roku se vidi željeni rezultat. Međutim, negativna strana ovakvog odnosa koji izgrađujemo sa detetom na naplatu dolazi kasnije.
Kada pribegavamo uceni potrebno je da znamo da tu nema rešenja gde se dete oseća poštovano. Tu ne postoji jasnoća zašto se traži poštovanje pravila, čemu ona služe. Šta ako ko se još dogodi i situacija da roditelji prete u prazno? Deca to veoma brzo shvate, onda uče da granice nemaju značenje. Počinju da shvataju da su pretnje metod koji njihovi roditelji koriste kada su nemoćni da se na drugi način izbore.
Šta primeniti u vaspitanju umesto ucene?
Šta učiniti kada dete ne želi da uradi nešto prema našem zahtevu, a da izbegnemo ucene? Šta reći detetu umesto – ako ne pospremiš igračke nećeš moći ići u šetnju? Roditelj će se potruditi da mirno i blisko, jasno i odlučno kaže detetu da je važno da se igračke pospreme. Takođe, da je to pravilo u našoj kući, dati primer iz sopstvenog ponašanja u sličnim situacijama. Roditelj će uložiti napor da datu situaciju pretvori u vaspitnu i edukativnu za dete. Ovde brza rešenja nisu dobrodošla. Vaspitanje deteta je dug i posvećen posao. Ponekad je potrebno da roditelji odneguju sa mnogo strpljenja u svome ponašanju. Da vežbaju ovakve pozicije, znajući da tako podržavaju dete u pravom smeru.
Šta je to što roditelje ometa na ovom putu?
Lični obrasci koje koriste, a nisu ih postali svesni ili redefinisali. Izostanak zajedničkog nastupa oba roditelja. Tako jedan drugog osnažuju i koriguju. Bitan je međusobni dogovor kada jedan roditelj gubi kontrolu da drugi preuzme razgovor sa detetom. Vaspitanje deteta dešava se u svim planiranim i neplaniranim situacijama. Roditelj stavlja fokus na dete i na cilj. A ne na reakciju drugih iz okoline. Dešava se da roditelji pojačavaju reakciju u tim situacijama što može biti nekorisno za sve. Deca jasno osećaju naše nelagode, nemoći, stres, kolebanja…
Ono što roditelj daje, to mu se i vraća
Ono što roditelj daje, to mu se i vraća. Dobro se vraćam dobrim, loše podstiče loše. Roditelj je prvi vaspitač svog deteta i najvažniji. Model roditelja se duboko otiskuje u detetovo biće.
