Pesmice, gestovi i intonacija i razvoj govora malog deteta su u vezi? DA, oni podstiču razvoj govora malog deteta. Razvoj govora kod deteta ne počinje prvom izgovorenom rečju. On započinje mnogo ranije, u razmeni pogleda, osmeha, zvukova i pokreta između deteta i roditelja. Upravo u tom ranom periodu, pesmice, gestovi i način na koji se obraćamo detetu imaju veliku ulogu u razvoju komunikacije i govora. Daću vam i primer pesmice, kako da radite sa detetom.
Pesmice, gestovi i intonacija i razvoj govora
Bebe od najranijih dana reaguju na zvuk, ritam i melodiju govora. Kada im govorimo nežnim, promenljivim tonom ili pevušimo kratke pesmice, one počinju da prepoznaju obrasce u jeziku. Nije slučajno što se deca često više zainteresuju za „raspevan govor“ nego za uobičajeni razgovor odraslih. Melodija i ritam im pomažu da lakše obrade ono što čuju. Na taj način dete uci strukturu jezika, a ne samo pojedinačne reci.
U periodu oko prve godine, komunikacija se intenzivno razvija kroz gestove. Pokazivanje prstom, mahanje „pa-pa“, tapšanje ili podizanje ruku kada želi da ga uzmemo, sve su to načini na koje dete aktivno komunicira, iako još ne govori. Ovi pokazni gestovi predstavljaju važan korak ka govoru jer dete njima izražava nameru, deli pažnju sa odraslim i učestvuje u „razgovoru“.
Kada roditelj prepozna i imenuje ono što dete pokazuje: „Da, to je lopta“, „Vidi, maca“ , dete povezuje pokret sa značenjem i rečju. Tako se postepeno gradi razumevanje jezika, koje uvek prethodi govoru. Upravo zato deca prvo pokazuju i razumeju, a tek kasnije počinju da imenuju.
Pesmice sa pokretima
Pesmice sa pokretima dodatno podržavaju ovaj proces. Jednostavne, ponavljajuće melodije koje prate gestovi omogućavaju detetu da poveže zvuk, pokret i značenje u jednu celinu. Kada uz pesmu dodirujemo nos, tapšemo ili imitiramo životinje, dete kroz igru uči i razvija svoje komunikacione veštine. Ponavljanje je ovde ključ, jer detetu daje sigurnost i priliku da predvidi šta sledi, a samim tim i da se uključi.
Oko prve godine javlja se i sve izraženija potreba za imitacijom. Dete pokušava da ponavlja zvukove koje čuje, prvo kroz slogove, a zatim i kroz prve reči. Pesmice su posebno korisne jer sadrže ritmične i jasno naglašene glasove, što detetu olakšava pokušaje oponašanja. Često će dete pre „završiti“ deo poznate pesme ili izgovoriti njen ritmični deo, nego spontano upotrebiti novu reč u govoru.
Intonacija ima važnu ulogu u razvoju govora
Intonacija, odnosno način na koji govorimo, ima jednako važnu ulogu. Kada govorimo sporije, sa izraženom melodijom i jasnim naglascima, detetu olakšavamo razumevanje. Takav govor mu pomaže da uoči razlike između reči i da ih lakše poveže sa situacijom i emocijom. Kroz intonaciju dete uči i kako komunikacija zvuči, kada je nešto uzbudljivo, umirujuće ili zabavno.
Kod jednogodišnjaka i dvogodišnjaka posebno su dragocene aktivnosti koje uključuju i telo. Kada dete istovremeno sluša pesmu, posmatra odraslog i učestvuje pokretom, učenje postaje dublje i prirodnije. U takvim situacijama razvijaju se pažnja, slušna obrada, koordinacija, ali i osećaj sigurnosti u komunikaciji.
Razvoj govora zavisi od kvaliteta interakcije
Razvoj govora ne zavisi od broja naučenih reči, već od kvaliteta interakcije. Dete najviše napreduje kada oseća da je sigurno, viđeno i saslušano, kada roditelj prati njegovu inicijativu, odgovara na njegove pokušaje komunikacije i ostavlja prostor da i ono učestvuje. Nekada će to biti samo pogled ili osmeh, ali upravo ti mali trenuci čine osnovu za kasniji govor.
Na radionicama primećujemo da deca koja još ne koriste reči vrlo rado učestvuju u pesmicama kroz pokret ili gest. To su prvi znaci da dete razume i da želi da komunicira. Upravo iz tih jednostavnih, zajedničkih trenutaka, kroz muziku, ritam, pokret i bliskost nastaju prve reči.
Zato pesmice, osim što su zabavan sadržaj u detinjstvu, one su prirodan i moćan alat kroz koji dete uči da razume, izrazi se i poveže sa svetom oko sebe.
