Korigovanje nepoželjnih dečijih ponašanja nije lak roditeljski zadatak! Sva deca su različita i treba izabrati baš onu tehniku za korigovanje poinašanja, koja će biti prava za vase dete.
Kako korigovati nepoželjna dečija ponašanja?
Uloga roditelja je da vaspitava svoje dete, da ga socijalizuje i da mu ponudi dobre modele u tom pravcu. Roditelji treba da šire svoj repertoar tehnika za podsticanje željenih ponašanja, kao i korigovanja onih nepoželjnih tako što će postaviti deci granice. Da li je moguće izaći na kraj sa tim izazovima na konstruktivan način, uz uvažavanje ličnosti i osećanja dece?
Na prvom mestu je građenje odnosa sa decom, zasnovanih na poverenju, bliskosti, razumevanju.Kada imamo težnju da sa detetom gradimo kvalitetan odnos, onda nam pitanje granica ide lakše i prirodnije.
Ako nepoželjna ponašanju kreću zbog uznemirenosti usled toga što dete nije naspavano, što je gladno ili umorno, tada je uglavnom dovoljno da dete pomazimo, uzmemo u naručju, otpevamo pesmu ili ispričamo kratku priču, ponudimo hranu ako je gladno, i da umirimo dete.
Ovde nudimo nekoliko proverenih tehnika koje pomažu roditeljima da obave svoju roditeljsku ulogu u podršci detetu da učvrsti poželjna, a nepoželjna ponašanja koriguje.
1. Tehnika preusmeravanja pažnje
Kada se nepoželjno ponašanje deteta dešava, roditelj može da koristi tehniku preusmeravanja nepoželjnog ponašanja. O čemu se radi? Kada roditelj, koji najbolje poznaje svoje dete, primeti prve znakove razdražljivosti i umora kod svog deteta, preusmerava detetovu pažnju na neku drugu aktivnost.
2. Tehnika “najava”
Sledeća tehnika jeste najava. Ovu tehniku koristimo kada je važno da dete prekine prethodnu aktivnost i da mu najavimo sledeću. Na ovaj način će detetu biti lakše da podnese promenu, posebno ako se radi o aktivnostima kojih se teško odriče, kao npr. igra, neće burno reagovati i sarađivaće. Roditelji občno koriste neko zanimljivo sredstvo kao pomoć, npr. zvonce, puštanje muzike, neku tašunaljku, pesmicu, za koju deca znaju da kada krene da je vreme za neku aktivnost.
3. Tehnika “ignorišem”
U određenim situacijama u kojima se dete ponaša nepoželjno, dovoljno je da roditelj ignoriše takvo detetovo ponašanje. Dete kada dobije rodiiteljsku pažnju, pozitivnu kao i negativnu, često pojačava ovo ponašanje.
4. Tehnika “time out”, ili tehnika pravljenja pauze
Mnogim roditeljima je poznata tehnika time out ili tehnika pravljenja pauze. Primena ove tehnike podrazumeva da dete stavimo u situaciju da odmori onoliko minuta koliko ima godina. Važno je da roditelji ostanu mirni, da pokažu odlučnost u svom nastupu i krajnje dosledni u odluci da sprovedu nameru. Miran i odlučan roditelj je baza sigurnosti za dete, pa i u ovakvim situacijama. Ako dete nastavi sa neprihvatljivim ponašanjem, roditelj ponovo pokreće vreme. Posle pauze nije poželjno da roditelj nastavi da se ljuti, potrebno je biti usmeren na smirivanje situacije.
5. Tehnika Pravila – za korekciju nepoželjnog ponašanja dece
Sa starijom decom je preporučljivo zajedno definisati pravila, uključiti decu da daju predloge, ideje. Na isti način je važno dogovoriti posledice u situacijama kada se pravila ne poštuju. Na ovaj način će deca biti deo dogovora i odnosiće se odgovornije spram dogovorenoga. Porodica zajedno pravi spisak pravila i posledica. Kod male dece dovoljan su 2-3 pravila, a kod starijih do pet. Tokom perioda odrastanja predškolskog deteta pravila će se menjati kao što se menja i samo dete. Kako je “posao” deteta da probija granice i krši pravila, tako je zadatak roditelja da održi strpljenje i istrajnost, ali i razumevanje.
Deci su za pravilan razvoj potrebne roditeljske granice
Sagledavanje posledica i jasno postavljenih granica pomaže deci da preuzmu odgovornost za svoje ponašanje. Deci je potrebna podrška, kroz sve ove nabroajne tehnike, da zamene nepoželjna ponašanja prihvatljivim, to je proces dečijeg razvoja i sazrevanja. U ovom procesu uvek obraćamo pažnju na samo dete i odnos sa njim, a ponašanja korigujemo.
Dete treba da nauči da preuzme odgovornost za posledice ako ne poštuje dogovorena pravila. Važno je ne “spašavati” dete. Potrebno je dozvolite da se dese logične bezbedne posledice, ne činite stvari umesto deteta. Na primer u situaciji kada dete ne želi da pokupi igračke sa kojima se igralo, tada roditelj traži adekvatan način da to dete uradi, roditelj se može uključiti da pomogne, ali nikako da to uradi samo roditelj.
Kada dete koriguje ponašanje, pohvala je važna
Krajnje je važno da roditelji konstatuju i pohvale dete za svaku konkretnu pozitivnu promenu i korigovano ponašanje deteta. Zajedno sa detetom se dogovaramo šta će biti nagrada ukoliko se ispuni postavljeni cilj.
Uvek je važan dobar uzor
Kako deca oponašaju ponašanja odraslih, tako je neophodno važno da se bude dobar i pravi uzor svom detetu i da podstičemo i druge u svojoj okolini da to čine. Naša osetljivost za kontekst odrastanja deteta koji je podešen detetu je odgovornost roditelja i drugih odraslih koji učestvuju u vaspitavanju deteta.
