Dete nas sluša, sve ide lako i mi smo zadovoljni. Dete nas ne sluša, osećamo se iznureni, ponekad frustrirani i odlučujemo da nešto menjamo ili da potražimo pomoć. I u jednoj i u drugoj situaciji roditelju se šalje poruka da zastane, da prepozna da li je u prvom slučaju poslušno dete i zadovoljno dete, a u drugom slučaju neposlušno dete tužno dete?
Dete je neposlušno ili dete je suviše poslušno, od čega zavisi?
Od samog deteta, njegove ličnosti, temperamneta. Od porodičnog konteksta, vrednosti na kojima počiva roditeljsa vaspitna filozofija. Zavisi i do ličnosti roditelja i njegovog roditeljskog obrasca, koliko je zreo.
Ako je dete poslušno, ne znači da roditelji mogu da odahnu i da se više time ne bave. Možda iza poslušnosti stoji ugušena volja deteta čestim roditeljskim NE, ili rigidnim granicama ili kažnjavanjem koje dete dovodi do odustajanja.
Možda poslušno dete nema kapaciteta da se pobrine za sebe. Ako je dete neposlušno možda pokazuje da ima dovoljno kapaciteta da se pobrine za sebe, da ne odustaje od svoje prirode, ona je često aktivna, istraživačka.
Možda se, kao roditelji, možemo više radovati i odahnuti u situaciji kada nam je dete neposlušno, kada detetova neposlušnost ukazuje na detetov zdrav impuls da neke neusaglašensoti sa njegovom prirodom bude izbalansirane.
Kada je poslušnost deteta okvir da roditelj može da bude miran i zadovoljan?
Ako iza poslušnog deteta stoji i zadovoljno dete, ako su detetove potrebe adekvatno zadovoljene. Ali i ako imamo roditelja koji je osetljiv na detetove potrebe, ako vešto ume da postavi granice i da ih dosledno sprovodi, ako gradi sa detetom odnos na poverenju i razumevanju i ako se često preispituje i svoja gledišta proverava u odnosu na poznavanje samog deteta. Dakle, ako roditeljstvo razume kao proces građenja odnosa između roditelja i deteta i stalni proces menjanja i promene.
Prilika i da se roditelj preispita?
Neposlušno dete može biti dobra roditeljska prilika da proveri svoje vaspitno delovanje, vaspitni stil, pristup i da time postane srećniji i osetljiviji roditelj koji će umeti podržavati svoje dete na bolji način.
Šta još može da stoji iza neposlušnog detetovog ponašanja?
Roditeljska nedoslednost, menjanje predznaka zahteva. Nekada smo raspoloženi pa smo blagi i nezahtevni, a nekada smo za istu situaciji strogi i rigidni. Tada je dete zbunjeno, a vremenom postaje nesigurno i frustrirano, sve do nivoa da pokazuje neposlušnost kao odraz prethodnog odnosa.
Da li onda neposlušno dete treba da bude izvor roditeljskog nezadovoljstva ili da nezadovoljstvo usmerimo na sopstvene postupke koji su doveli do toga?
Postoji mnogo načina da se detetu poseku ili podrži rast krila kojima leti u svet. Doneti odluku da želimo da letimo zajedno sa svojom decom je najlepši čin roditeljstva.
