Da li mala deca lažu ili je to samo uobičajen deo emocionalnog i intelektualnog razvoja deteta? U kom uzrastu se laganje više ne smatra normalnom fazom?
Da li mala deca lažu?
Dete do svoje pete godine mnogo mašta, fantazira, izmišlja situacije i likove koje bi volelo da mu se dogode kao iskustvo. Kada roditelj primeti da deca ne govore u skladu sa realnim kontekstom, često pomisle kako je dete počelo da laže.
Dete se mnogo igra, voli da se igra, a u igri je mašta bujna, a mogućnosti zamišljanja nepregledne. Da li je onda iznenađenje što dete meša realnost i izmišljne događaje, što nam ponekad nudi zamišljeno, izmaštano, željeno? To je tako divno, dražesno, čuti tu dečiju perspeketivu- kakvu bi stvarnost želelo da nam ponudi.
Period dečijeg odrastanja mešanja stvarnosti i mašte
Kada su u pitanju dečije laži, kako nazivamo ovaj period dečijeg odrastanja mešanja stvarnosti i mašte, onda razumemo da to nisu prave laži i naša, roditeljska, reakcija na to treba da je usklađena sa uzrastom i samim detetom u odnosu na njegovo funkcionisanje, njegovu ličnost.
Svakako, u ovim situacijama, ne bi bilo nikako preporučljivo sankcionisati dete. Zar bismo želeli osujetiti dečiju stvaralački opus? Psiholozi smatraju da je laž i odraz odrastanja i razmišljanja, uobičajen deo emocionalnog i intelektualnog razvoja deteta.
Ipak, kada možemo govoriti da deca lažu?
Sa druge strane kada možemo govoriti o pojavi da deca lažu? Ako laž razumemo kao svesno izgovaranje neistine, a ponekad tome dodamo i svesno prećutkivanje istine, onda obraćamo pažnju na situacije kada nam stariji predškolac uskrati istinu, svesno i namerno.
Kada dete razlikuje istinu od neistine?
Dete iznad pete godine obično razlikuje istinu od neistine, razume te pojmove. Kada se to događa?
Najčešće kada dete ima lošu sliku o sebi, smanjeno samopouzdanje, neko trpljenje, traumu, kada je ispunjeno strahom od posledica ili očekivanja roditelja koje ne može ispuniti. Dakle, razloga ima mnogo, a na roditelju je da ih prepozna i zajedno sa detetom njima se bavi. Dete može da razvije bunt ako je nepravedno optuženo za nešto i da to bude okidač za laganje.
Šta onda činiti?
Nije preporučljivo da roditelj kažnjava dete kada primeti da je dete počelo da laže. Šta bi bila bolja opcija? Detetu se obraćamo mirno, uravnoteženo, sa jasnom porukom o potrebi da se govori istina, o važnosti da se kaže isitina.
Roditelj se, u situacijama pojave da dete počne lagati, preispituje u svojim svakodnevnim načinima reagovanja na mnoge situacije i prepoznaje da li se poneka laž potkrade u dečijoj blizini.
Roditeljski primer
Da bi od deteta tražili da govori istinu, dete treba biti okruženo istinitim pristupom svojih ukućana. Dobro je kod dece svih uzrasta, umesto kažnjavanja, dogovoriti pravila i koristiti logične posledice, kao i pohvaliti dete kada govori istinu. Uputno je deci pričati priče i bajke gde nailazimo na ovu temu, to na decu ostavlja vaspitni trag.
U kom uzrastu se laganje više ne smatra normalnom fazom?
Nakon sedme godine laganje se više ne smatra normalnom fazom, a do tada možemo dečije laži razumeti kao deo dečijeg odrastanja.
