Grlimo dete, jer zagrljajem pokazujemo detetu da ga vidimo i čujemo, da ga prihvatamo, da je deo nas. Da li grlite svoju decu, koliko često i koliko dugo? Ukoliko grlite svoje dete puno, posle ovog ćlanka ćete ga sigurno grliti i više.
Zašto je važno da grlimo dete?
Nekada se smatralo da sa zagrljajima ne treba preterivati. Grlili su se ljudi prilikom čestitanja rođendana i slično. Majka je grlila svoju decu, ali su se opet trudili da to ne bude previše kako ne bi razmazili svoje dete. Stavovi o emocijama i razmeni emocija su nekad bili vrlo rigidni. Ostatke takvog vaspitanja nekad možete čuti i danas od starijih. Poput: ‘’Šta se ljubite toliko razmazićeš to dete’’. Ili ‘’Jao koliko se grlite on je baš mamina maza’’. Ili ‘’Pusti to dete, što ga toliko grliš razmazićeš ga, biće pekmez, on je dečak, ne treba toliko da se grli’’ i slično. Danas se dosta o ovome priča i stavovi se menjaju. Decu više i mazimo i ljubimo, a i grlimo.
Zašto su ti zagrljaji toliko važni?
Kada grlimo svoje dete mi mu tim gestom šaljemo puno neverbalnih poruka, kojih možda i nismo ni svesni. Zagrljajem pokazujemo detetu da ga vidimo i čujemo, da ga prihvatamo, da je deo nas. Takođe, zagljajem mu prenosimo toplinu, nekad snažan i dug zagrljaj više govori ‘’volim te’’ od samih tih izgovorenih reči. Grljenjem pokazujemo deci da smo tu za njih, da smo njihovo utoćište i njihova baza. Kada zaglimo dete kada plače ili kada je tužno, stavljamo mu do znanja da smo uvek tu za njega. Da ćemo rešiti svaki problem, da se pored nas oseća sigurno. Neverbalna komunikacija je važna u svim aspektima života, a u roditeljstvu ima poseban značaj.
Bitno je da znamo da zagrljaji ne mogu razmaziti dete. Dete će biti razmaženo samo ukoliko ga vaspitavamo tako da bude razmaženo. Dakle, to je stvar stila vaspitanja roditelja. Najčešće, popustljivog stila vaspitanja kada deci sve dozvoljavamo bez ikakvih granica. Ali zagljaj i emocije ne mogu da razmaze dete. Naprotiv, zagrljaji su važni i pokazivanje emocija je važno, jer dete tako uči o emocijama. Dete razvija empatiju i razvija svoju emocionalnu inteligenciju, koja je isto toliko važna kao i kognitivni razvoj deteta i onaj čuveni IQ. Preko koga se hvalimo, koliko nam je dete pametno. Dete je kompletna ličnost i zrela osoba samo ukoliko pored dobrog IQ-a ima razvijenu i emocionalnu inteligenciju.
Kada treba grliti dete?
Ja bih vrlo slobodno rekla uvek. Zagljalji nikada nisu previše. Nije dovoljno grliti dete samo kada recimo plače, potrebno je grliti dete i kada je smireno. Kada se igrate i pogledate ga i pomislite koliko ste ponosni na to maleno biće. Prilika za zagrljaj ima stalno. Ali kada su zagrljaji neophodni? Uvek, ali uvek kada dete dođe do vas i kada ste mu potrebni zagrlite ga. Budite tu za njega. Kada je dete tužno, potišteno, nervozno, samo ga zaglite, čak i bez ikakvih reči. Kada dete ima tantrum recimo, sve što možete da uradite je da samo jako zagrlite svog mališana dok ta ‘’bura’’ ne prođe. Kada vam dete trči u zagljaj, ili kada vam traži da ga recimo uzmete dok vi kuvate ručak ili radite nešto drugo. To je samo način da dete pokaže da ste mu potrebni, da mu je potreban vaš zagrljaj, dodir i bliskost. Sa decom se i te kako povezujemo grljenjem. Same reči poput ‘’Mama i tata su uvek tu za tebe’’, a bez recimo zagrljaja nemaju tu težinu. Kao, kada detetu to izgovaramo grleći ga.
Zagrljaj ima veliku moć
Zašto je to baš tako, šta se to dešava kada se grlimo, kako zagrljaj ima baš toliku moć?
Kada se grlimo, to nije samo fizički kontakt, već tokom grljenja se luče važni hormoni u našem organizmu. To su oksitocin, dopamin i serotonin, poznatiji i kao hormoni sreće. Sama ova činjenica nam puno govori o važnosti zagrljaja, pesebno kada su deca u pitanju. Zagrljaji zbog ovoga čak mogu umanjiti bol, ali i popraviti raspoloženje i čine nas srećnijim. Zato se i kaže da je zagljaj lekovit, jer zapravo on to i jeste.
A koliko dugo treba da traje zagrljaj?
Postoji više vrsta grljenja, čak i oni kratki zagrljaji koji traju svega nekoliko sekundi su vrlo delotvorni i poželjni. Takvih zagljaja treba da imamo i više u toku dana. Kada su deca u pitanju, bitno je da dete grlite onoliko koliko mu je zagrljaja u tom trenutku potrebno.
Dakle, ne žurite i ne puštajte nikako pre nego što dete pusti vas. Sa druge strane ne glite dete predugo i na silu ukoliko mu do toga nije u tom trenutku. Zagljaji mogu trajati od nekoliko sekundi, pa i do nekoliko minuta i više, zavisno od toga zbog čega je detetu potrebno grljenje. Ukoliko ga tešite, ili ste mu potrebni kao utočište, potrebno je da dete duže grlite snažno. Kako bi se osećalo sigurno, i da ne puštate dok dete ne zadovolji tu svoju potrebu i ne umiri se. Sa druge strane nekad će dete dotrčati zagliti kratko i otići i to je u redu, toliko mu je u tom trenutku bilo potrebno. Takođe, ukoliko dete nešto radi, a vama je baš tada do zagrljaja, zaglite ga kraće. Jer, ukoliko se budi pošto mu prekidate igru ili nešto što radi, zagrljaj može biti kontra produktivan i da ime unervozite dete. Važno je da znate da u toj situaciji nije zagrljaj taj koji je unervozio dete, već loš tajming tog zagrljaja. Deca ne vole kada ih prekidamo u igri ili nečemu što rade, jer im to kvari fokus i koncentraciju i zato se osećaju nervozno. Zato grlite dete i budite tu kada mu je to potrebno i ništa ne radite na silu.
Potrebno je da decu naučimo da se grle. Kao i sve ostalo i ovo se uči. Zato grlite svoju decu i učite ih emocijama od prvog dana. Jer zagrljaja nikada nije previše.
