Kako hranimo bebu? Da li komuniciramo sa bebom ili koristimo „digitalnu dadilju“ tj. telefon ili tablet?
Kako hranimo bebu?
Nisam pronašla studiju koja istražuje procenat roditelja koji hrani dete uz pomoć „digitalne dadilje“tj. omiljenog sadržaja za decu na telefonu/tabletu ali bi bilo zanimljivo istražiti. Da li ste se nekada pitali da li je to pogrešno i da li mislite da je važnije da dete sve pojede od načina na koji jede?
Pokušaću da izdvojim pozitivne strane oba pristupa iz ugla komunikacije, pa vi sami odlučite i istražite!
Šta dobija beba kada jede uz kontakt sa majkom?
- Preko kontakta pogledom sa majkom dolazi do preplavljenosti serotoninom i stvaranja osećaja povrenja i prijatnost.
- U stanju visoke prijatnosti, jer je majka nasmejana i mirna, dete se opušta u komunikaciji sa majkom i prihvata hranjenje.
- Uočava boju hrane i povezuje boju sa ukusom koji mu se ne dopada ili dopada.
- Majka imenuje hranu, boju i dete širi receptivni rečnik, povezuje reč sa slikom.
- Dete je svesno svojih pokreta usana, jezika, žvakanja dok majka imitira isto i imenuje šta dete radi.
- Dete je aktivno u tom odnosu i procesu hranjenja i deli pažnju sa osobom koja ga gleda.
- Razvija socio-emocionalne obrasce pri hranjenju i kulturu hranjenja od malih nogu.
- Povezuje prisustvo majke/oca sa zadovoljstvom otkrivanja novih namirnica i dobija infomracije o njima.
- Dobija svesno informaciju o različitim ukusima koje majka/otac imenuju i povezuje ih sa hranom.
- Usvaja koordinaciju oko-ruka koja je važna za razvoj mozga i razvoj sposobnosti koordinacije obe ruke u vidnom polju.
- Razvija svest o delovima tela i njihovoj funkciji.
- Opaža količinu koju pojede i povezuje sa sitošću, stvara svest o tome koliko mu je potrebno da pojede da bi osetio sitost….i još mnogo toga.
Šta beba dobija kada se hrani uz digitalnu dadilju?
- Pojede sve
Kao što vidite i sami odnos je poražavajući i ide u prilog hranjenja uz kontakt pogledom sa majkom/ocem/starateljem a vi odlučite sami. Ako se beba hrani uz telefon poješće sve i propustiti mnogo.
Zašto je to tako?
Kada posmatramo biološke fenomene koji se dešavaju u nama, osećaj satisfakcije i užitka dolazi zapravo iz hormona koji se naziva serotonin. Serotonin se pokreće preko kontakta sa majkom a kada se aktivira serotonin iz kontakta sa ekranom dete povezuje da mu radost i zadovoljstvo dolazi u kontaktu sa ekranom. A ekran je jednosmerna ulica. Tu se ulazi u začaran krug jer ekran samo traži našu pažnju i uvlači dete u veliki broj nadražaja bez dvosmerne komunikacije i to dete vrlo brzo kapira.
U komunikaciji sa majkom dete shvata da zapravo njegovo ponašanje utiče na reakciju roditelja i da ponašanje roditelja menja njega, to je dvosmerna ulica. U takvom odnosu se razvijaju obe strane jer obe nude brojne izazove na koje treba adekvatno odgovoriti.
Ekran ne traži odgovor već samo daje brojne nadražaje koje dete povezuje sa zadovoljstvom i tu počinje začaran krug. Dete dobija informaciju „ne moram ništa“i u tom odnosu krene nesvesno hranjenje koje postaje gutanje. A kasnije u životu može da vodi u prekomernu težinu.
Rudolf Štajner je imao odgovor na ovakvu pojavu „kada okupiramo čulo vida sva druga čula su okovana“ što zapravo znači da kada dete gleda u zabavu na ekranu ne može da aktivira čulo ukusa, mirisa, dodira, sluha…. Ova čula ne obrađuju informaciju.
Da dete uživa u hrani, uči o njoj i razvija dobre odnose sa roditeljima
Šta još radi famozni serotnin? On reguliše našu samokontrolu, glad, homeostazu i naravno užitak. Činjenica je da ne možemo gledati na hranu bez uticaja hormona. Studije su pokazale da smo mi naučeni da gledamo na hranu kao na izvor hranljivih materija i posmatramo iz ugla „nema veze što je neukusno, zdravo je“, „važno je da sve pojede“ .
Ali kada posmatramo ulogu serotonina, kada jedemo hranu koju nam je ukusna, u kojoj uživamo, koje smo svesni, koju vidimo, mi oslobađamo serotonin. Beba će dobiti osećaj zadovoljstva, uživaće u hrani koju jede, uči o njoj i razvija dobre veze sa roditeljima.
