Kako hranimo bebu? Da li komuniciramo sa bebom ili koristimo „digitalnu dadilju“ tj. telefon ili tablet? Pokušaću da izdvojim pozitivne strane oba pristupa iz ugla komunikacije, pa vi sami odlučite i istražite!
Kako hranimo bebu?
Nisam pronašla studiju koja istražuje procenat roditelja koji hrani dete uz pomoć „digitalne dadilje“tj. omiljenog sadržaja za decu na telefonu/tabletu ali bi bilo zanimljivo istražiti. Da li ste se nekada pitali da li je to pogrešno i da li mislite da je važnije da dete sve pojede od načina na koji jede?
Šta dobija beba kada jede uz kontakt sa majkom?
- Preko kontakta pogledom sa majkom dolazi do preplavljenosti serotoninom i stvaranja osećaja povrenja i prijatnost.
- U stanju visoke prijatnosti, jer je majka nasmejana i mirna, dete se opušta u komunikaciji sa majkom i prihvata hranjenje.
- Uočava boju hrane i povezuje boju sa ukusom koji mu se ne dopada ili dopada.
- Majka imenuje hranu, boju i dete širi receptivni rečnik, povezuje reč sa slikom.
- Dete je svesno svojih pokreta usana, jezika, žvakanja dok majka imitira isto i imenuje šta dete radi.
- Dete je aktivno u tom odnosu i procesu hranjenja i deli pažnju sa osobom koja ga gleda.
- Razvija socio-emocionalne obrasce pri hranjenju i kulturu hranjenja od malih nogu.
- Povezuje prisustvo majke/oca sa zadovoljstvom otkrivanja novih namirnica i dobija infomracije o njima.
- Dobija svesno informaciju o različitim ukusima koje majka/otac imenuju i povezuje ih sa hranom.
- Usvaja koordinaciju oko-ruka koja je važna za razvoj mozga i razvoj sposobnosti koordinacije obe ruke u vidnom polju.
- Razvija svest o delovima tela i njihovoj funkciji.
- Opaža količinu koju pojede i povezuje sa sitošću, stvara svest o tome koliko mu je potrebno da pojede da bi osetio sitost….i još mnogo toga.
Šta beba dobija kada se hrani uz digitalnu dadilju?
- Pojede sve
Kao što vidite i sami odnos je poražavajući i ide u prilog hranjenja uz kontakt pogledom sa majkom/ocem/starateljem a vi odlučite sami. Ako se beba hrani uz telefon poješće sve i propustiti mnogo.
Zašto je to tako?
Kada posmatramo biološke fenomene koji se dešavaju u nama, osećaj satisfakcije i užitka dolazi zapravo iz hormona koji se naziva serotonin. Serotonin se pokreće preko kontakta sa majkom a kada se aktivira serotonin iz kontakta sa ekranom dete povezuje da mu radost i zadovoljstvo dolazi u kontaktu sa ekranom. A ekran je jednosmerna ulica. Tu se ulazi u začaran krug jer ekran samo traži našu pažnju i uvlači dete u veliki broj nadražaja bez dvosmerne komunikacije i to dete vrlo brzo kapira.
U komunikaciji sa majkom dete shvata da zapravo njegovo ponašanje utiče na reakciju roditelja i da ponašanje roditelja menja njega, to je dvosmerna ulica. U takvom odnosu se razvijaju obe strane jer obe nude brojne izazove na koje treba adekvatno odgovoriti.
Ekran ne traži odgovor već samo daje brojne nadražaje koje dete povezuje sa zadovoljstvom i tu počinje začaran krug. Dete dobija informaciju „ne moram ništa“i u tom odnosu krene nesvesno hranjenje koje postaje gutanje. A kasnije u životu može da vodi u prekomernu težinu.
Rudolf Štajner je imao odgovor na ovakvu pojavu „kada okupiramo čulo vida sva druga čula su okovana“ što zapravo znači da kada dete gleda u zabavu na ekranu ne može da aktivira čulo ukusa, mirisa, dodira, sluha…. Ova čula ne obrađuju informaciju.
Da dete uživa u hrani, uči o njoj i razvija dobre odnose sa roditeljima
Šta još radi famozni serotnin? On reguliše našu samokontrolu, glad, homeostazu i naravno užitak. Činjenica je da ne možemo gledati na hranu bez uticaja hormona. Studije su pokazale da smo mi naučeni da gledamo na hranu kao na izvor hranljivih materija i posmatramo iz ugla „nema veze što je neukusno, zdravo je“, „važno je da sve pojede“.
Ali kada posmatramo ulogu serotonina, kada jedemo hranu koju nam je ukusna, u kojoj uživamo, koje smo svesni, koju vidimo, mi oslobađamo serotonin. Beba će dobiti osećaj zadovoljstva, uživaće u hrani koju jede, uči o njoj i razvija dobre veze sa roditeljima.
