Kontakt očima prvi rani znak dobre komunikacije mame i bebe

kontakt očima mame i bebe

Sadržaj

Kontakt očima mame i bebe je veoma važan. To je znak dobre komunikacije mame i bebe. Interakcija majke i deteta putem pogleda, pokreta i osmeha je početak učenja prvih obrazaca komunikacije. To je i prvi rani znak dobre komunikacije.

Najvažniji trenutak razvoja je kada se majka i beba gledaju – kontakt očima mame i bebe

Istraživači su ustanovili da se kontakti medju ljudima odvijaju po odredjenim obrascima. Interakcija majke i deteta putem pogleda, pokreta i osmeha je početak učenja prvih obrazaca komunikacije.  Dešava se na identičan način u svim kulturama bez obzira na obrazovanje nacionalnu ili versku pripadnost.

kontakt očima mame i bebe

Najvažniji trenutak razvoja je kada se majka i dete gledaju. Tada se dete a i majka hrane informacijom ljubavi i uče jedni od drugih. Dete u tim trenucima čita od majke prve informacije.  Ono će kasnije upotrebiti za zadovoljenje svojih potreba, za iskazivanje zadovoljstva i nezadovoljstva.

Šta kada su roditelji izloženi stresu?

Roditelji koji su izloženi stresu se ne mogu  prepustiti prirodnom obrascu komunikacije . Oni se  neće se namestiti na optimalnoj udaljenosti i uspostaviti adekvatan kontakt pogledom. Biće teško uhvatiti tačku zajedničkog pogleda kada se uspostavlja komunikacija i aktivnost koja pokreće razvoj Vaše bebe.

kontakt očima mame i bebe

Studije

Neurolog Vernon Mauntaksi je pronašao neurone ogledala pre 60 godina, koji se nalaze u frontalnom režnju i nazvao ih motornim neuronima. Majmun koji ne jede  aktivira iste neurone kao da jede samo kada posmatra drugog majmuna koji jede. Grupa moždanih neurona se aktivira samo posmatranjem aktivnosti kao da se aktivnost izvodi. Kasnije je to potvrdio i dokazao italijalnski neurolog Đakomo Ricolatije. To potvrđuje činjenicu zbog čega zevamo kada gledamo da neko zeva. Postajemo nerovozni kada je neko u našem okruženju nervozan, smejemo se kad se neko smeje.

Treba imati na umu kojim informacijama hranimo našu bebu koja ljubopitljivo gleda u nas i upija kao sundjer. Kada dete gleda osobu koja mu se smeši njegovi ogledalski neuroni pripremaju njegovo lice za osmeh. Ogledalski neuroni pomažu detetu da pripremi svoje mišiće lica i usta za izgovaranje glasova koje izgovaraju roditelji kako bi vežbao govor i kasnije usvojio jezik.

Kako dete dobija informacije, prima i usvaja u cilju opstanka i usvajanje prvih socijalnih obrazaca? 

– kontakta očima

– facijalne ekspresije (hranjenje-širom otvorena usta, širom otvorene oči, osmeh, čudjenje…)

– pokreta tela – najpre šake/ruke majke u cilju sigurnosti a zatim i ispitivanje svoje šake unošenjem u središnju liniju i u predeo ispred vidnog polja, pokreta glave majke…

Uz prve informacije koje su neverbalne, nadovezuje se verbalna informacija, tačnije govor.

kontakt očima mame i bebe

Kontakt očima

U prvim mesecima života, kontakt očima predstavlja jedan od bitnih oblika komunikacije. Na osnovu njega dete može da pročita poruku koju mu majka šalje. Ako je beba  uznemirena i ne ume da se smiri, kada uhvati kontakt očima sa majkom, beba postaje u trenutku smirena.

Kontakt očima vremenom postaje nezaobilazan oblik socijalnog ponašanja.  Iz njega se čitaju namere, osećanja našeg sagovornika ali ostaje samo deo komunikacije jer se razvija govor.

Kako bi roditelji podstakli kontakt pogledom potrebno je pažnju usmeriti na to gde beba gleda i duže je posmatrati.

Potrebno je uočavati sledeće momente – 7 podsticaja dobre komunikacije

  1. Gde beba gleda i koliko se zadržava
  2. Dok gleda imenovati melodično ono što beba gleda
  3. Osmehivati se širom otvorenih očiju i usta, oduševljeno i čekati da beba uhvati Vaš pogled.
  4. Kada Vas beba gleda gledajte i Vi Vašu bebu i produžite kontakt, prateći je. Izgovarajte: Ooooo pa ti mene gledaš, gledaš mamu, daaaaaa.
  5. Pokažite bebi da je važno to gde gleda imenujući i obraćajući pažnju menjajući stalno intonaciju govora.
  6. Pokazujte prstom-pokazni gest gde dete gleda i podignite predmet-dozvolite mu da ga prati dok ga vi pomerate i osmehujete se.
  7. Sakrijte Vaše lice i izgovarajte: nema mame, otvorite šakama lice i osmehnite se: aaaa tu je mama… izazivajte stalnu pažnju i pozornost, usmerenost na Vaše lice.

Kada nam se neko dapadne, imamo potrebu da tu osobu često gledamo i hvatamo njen pogled, to je tako prirodno. U prvim mesecima zaljubljenosti ne bi ništa drugo radili nego lovili pogled našeg partnera-tada dobijamo ogromnu energiju, tako je i sa našim bebama, isto se osećaju kada ih mi gledamo jer su prosto oduševljene sa nama. Dozvolite bebi da bude oduševljena i uči putem Vašeg zadovoljnog  i srećnog lica.

avatar
Predsednik je “LOGO-centra za razvoj i igru” i član Udruženja logopeda Srbije.

Podeli ovaj članak sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Skype
Email
Oktal - Multimam Jan24 Side
Esensa DevitinD3k1
Esensa Propomint
Femibion
Femibion
Femibion 2
Femibion 1 i 2
Femibion 1 i 2
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Najnoviji članci

Propomint – Bez bola u grlu kod dece i odraslih na prirodan način

Veliki kašalj ili pertusis – 3 faze bolesti

Kako se menja unutrašnji svet šestogodišnjaka – 14 veština

6 razloga zašto dete treba voditi u kupovinu

Mogućnosti drugog porođaja, ako je prethodni bio carskim rezom

Preporučujemo vam...

Uvođenje knjiga u bebin život je jedna od aktivnosti koja bogati detetovo iskustvo. Istovremeno podstiče njen govorno-jezički razvoj. Dok naše bebe rastu, mi primećujemo kako njihovu pažnju privlače različita dešavanja...

Zapušeni mlečni kanali su najčešći problem majki koje doje. Izazivaju bol i nelagodnost i mogu dovesti ido pojave mastitisa. Ovaj problem treba što pre rešavati. Koji su simptomi zapušenih mlečnih...

Evo sedam uobičajenih pitanja o dojenju posle carskog reza, i odgovora. Zabrinuti ste za proizvodnju mleka nakon carskog reza? Bez obzira da li se porođate planiranim ili hitnim carskim rezom,...

Kako potvrđivanje detetovih signala u igri unapređuju detetu komunikaciju? Šta signali predstavljaju za dete a šta za roditelje? Možemo reći, da je potvđivanje detetovih signala, ključ podsticaja i razvoja govora...