Zašto dete na sve kaže NE i NEĆU? Da li su to omiljene reči vašeg deteta? Evo razloga zašto, i konstruktivnih predloga, kako komunicirati sa detetom.
Ukoliko su to detetu omiljene reči, nemate razloga za brigu. Jer to je normalan i neophodan deo razvojnog procesa samostalnosti kod dece. Iako se često doživljava kao veliki izazov za roditelje.
Bes i ljutnja su važne emocije za decu
Suprotstavljajući se roditeljima dete testira svoje sposobnosti sa ”ne, neću. Ili ”mogu sam” i odbija da uradi onako kako odrasli kažu. Nesputano izražava svoje emocije plakanjem ili vrištanjem ukoliko se detetova volja ne zadovolji. Bes i ljutnja je važna emocija za decu. Izražava detetov integritet, potrebe i snagu volje.
Dete kojem nije dozvoljeno da pokaže ljutnju često odrasta u osobu koja ne može podneti frustraciju. Ili koja ne može da se naljuti vec samo rastuži. A sebe vidi kao žrtvu u svemu.
Evo zašto dete na sve kaže NE i NEĆU
- Govoreci nam NE, dete na ovaj nacin osnazuje svoje samopouzdanje i jača svoju samostalnost.
- Takođe, testira svoje, ali i vaše granice.
Ta sposobnost samostalnosti će biti od velike koristi detetu u daljem životu. Zato je važno da ne sputavate i ne gušite njen razvoj.
Komandovati ili komunicirati?
Čak i jednogodišnjak može uočiti razliku ako samo kažete NE zapovednim glasom. Ili ako kažete ”Neeeee, ne..“ i dodate objašnjenje zašto detetu ne dozvoljavate nešto.
Deca ne vole kada sve odlučujemo umesto njih i namećemo im samo našu volju. Bez da ih pitamo za mišljenje ili da im ponudimo saradju. Tako se osećaju nevažnim, zapostavljenim. I tako i nemaju drugu opciju da postanu važni i primetni sem da odbijaju sve sto im kažemo.
Objašnjenje signalizira poštovanje. A ne igru moći između velikog odraslog čoveka i malog deteta. Proćiće nekoliko godina dok vaše dete shvati šta želite da mu kazete. I da samo donese zakljucak zbog čega. Za to vreme možete iskoristiti situaciju da vežbate komunikaciju sa vašim detetom.
Pozitivno ili negativno rešenje?
Ako se usredsredite na ono što dete ne bi trebalo da radi, naprimer:
- „Ne želim da se svađam sa tobom svako jutro oko odeće“. Neće se mnogo toga dogoditi.
- Umesto toga, recite :”Želim da zajedno odlučimo vec danas sta ćeš sutra obuci.“
Predlažete konstruktivno rešenje i na taj način učite dete da radi isto. Umesto da prenesete nešto što često postane samo trenutna kuknjava, ljutnja, nezadovoljstvo i bes.
Saveti kako (ne) trebamo da komuniciramo
Nešto što mi odrasli često radimo je omalovažavanje vlastite moći nad našim životima pred detetom. Sta to znači?
- Upotrebljavamo jako tesku rec MORAM. Veoma često. Obraćamo se detetu : MORAMO oprati ruke pre rucka, MORAMO na posao, a ti MORAŠ u vrtić.
- Umesto toga, objasnite detetu zašto, kako i zbog čega izbegavajući MORANJE. ’’Trebali bi da operemo ruke pre ručka ZATO ŠTO na rukama imamo mnogo bakterija i prašine. Želim da idem na svoj posao. Obecavam, brzo se vidimo imaj lep dan u vrtiću.
Pogled na svet
Zamislite sledecu situaciju…
Gužva u saobraćaju i uveliko kasnite po vaše dete, koje je u vrtiću.
Stizete u vrtić desetak minuta pred zatvaranje i zatičete vaše dete kako srećno boji crtež. Crtež još nije završen i dete ne želi da ide kući dok ne oboji svoj crtež. Vašem detetu je na prvom mestu da oboji svoj crtež. A vama je važno da uzmete dete brzo jer se vrtić zatvara. Tu se naši pogledi na svet i situaciju mimoilaze. I tu obično nailazimo na nerazumevanje i detetovo ne.
Sta uraditi u takvoj situaciji?
- Ponudite detetu dve opcije sa kojima se vi sami slažete.
- Pustite dete da odluči i bude uvaženo i samostalno.
- Izbegnite izlive besa, suze i plakanje i veliko NE.
Objasnite detetu da se vrtić zatvara i da treba da idete kući. Da zbog toga ne može da boji crtež do kraja. Ali… Želiš li da ponesemo crtež kući i da ga obojimo kod kuće? Ili, želiš li da ga ostavimo na tvoju policu. Pa da ga obojiš sutra, kada ponovo dođeš u vrtić?¨
Kada bi deca mogla da razumeju zašto postavljamo granice, granice nam ne bi bile ni potrebne.
