Socijalne i emocionalne veštine deteta se stiču tokom celog života. Naravno, baza je detinjstvo. Da znam ko sam i koliko vredim – krije se u osnovi socioemocionalnih kapaciteta.
Socijalne i emocionalne veštine deteta
Samopouzdano dete koje ima samoregulisano ponašanje jeste ishod dobrih podrški porodice i okoline. Kako to postići- oslanja se i na ono što čini detetova ličnost i njegov nasleđeni temperament.
Odnos dete i roditelj je ključan
Ovo nas vodi na put razmišljanja da se svakom detetu posvećujemo kao jedinstvenom, neponovljivom biću, otkrivajući u njemu nove puteve uzajamnosti u procesu građenja našeg odnosa. A odnos dete- roditelj je sami početak svega onoga što se krije kada kažemo – socijalne i emocionalne veštine deteta. Ti se odnosi oslanjaju na neposredno okruženje, koje onda uobličava do kraja detetovo socioemocionalno funkcionisanje.
Uloga iskustva u osećaju samopouzdanja je velika. Uključujte dete u razne aktivnosti jer to može pozitivno uticati na njegov osećaj samopouzdanja.
Građenje odnosa sa detetom od strane roditelja na podešen način znači da nema univerzalnog recepta kako se sa detetom postiže željeni cilj u vaspitanjau. Važno je dete upoznati, te je roditeljska uloga uloga onoga koji istražuje. Dok istražujemo mi se igramo, isprobavamo, pokušavamo, grešimo, popravljamo greške i sve je to na putu učenja da budemo dobri roditelji baš našem detetu.
Dete za to vreme doživljava našu zainteresovanost, posvećenost, udubljenost kao sigurnost i ljubav. Tada ide sve mnogo jednostavnije i lakše.
Ako se ne prepustimo ovakvom procesu, iz milion razloga, tada kreću komplikovanije situacije. Te situacije ponovo od nas traže da se angažujemo, ali ovoga puta mnogo više, i sa vremenom i sa uključivanjem.
Samopouzdanje i dete
Svakom roditelju je važno da dete ima izgrađenu pozitivnu sliku o sebi, da se oseća samopouzdano, sigurno u sebe. Da iz toga stanja gradi odnose sa svojim vršnjacima i okolinom.
Dok detetu upučujemo reči pohvale, podrške, dok se odnosima prema njemu sa poštovanjem u odnosu na njegove ideje, činjenja, a sve to odmereno datim situacijama, možemo biti sigurni da smo na dobrom putu.
Takođe, tome pridružujemo i našu dostupnost, osetljivost na dečije reakcije, da ih umemo prepoznati i na njih adekvatno odgovoriti.
Nisko samopouzdanje i reakcije deteta
Tako, na primer, dete koje raste u porodici gde ima mnogo zabrana i nepoverenja u njegove sposobnosti, može da razvije nisko samopouzdanje. Nisko samopouzdanje kod dece može izazvati impulsivnost, agresivnost, anksioznost, pasivnost, u daljem razvoju. Dete koje ne veruje u sebe, koje sumnja u sebe i svoje kapacitete, koje zavisi o tome kako će ga okolina okarakterisati.
Šta donosi stabilnost i sigurnost detetu?
Dete koje odrasta u porodičnom okruženju gde ima jasno iskustvo koje su njegove moći, gde je realno podržano i pohvaljeno, imaće realna očekivanja od sebe. Takvo dete će znati da se realno postavi sa preprekama u odrastanju i kasnije u životu.
Osećaj da vredimo, da smo sami po sebi vredni, donosi osećaj stabilnosti i sigurnosti. Na ovom mestu svaki roditelj može da preispituje svoj odnos i kvalitet svog odnosa sa detetom.
Važno je znati i da se socioemocionalne veštine grade, ali i u razvojnim krizama ili životnim krizama, mogu da opadaju. Zato nam je važno da u prelaznim i kriznim periodima deca dobiju dodatnu podršku svom odrastanju.
Roditelj ima najveći uticaj na detetovo razumevanje sebe i sveta
Postoje mnoge situacije kada nije lako biti roditelj, tada je dobro potražiti podršku drugih roditelja ili stručnu podršku. Stalna budnost, svesnost, opredeljenost jesu dimenzije koje će obezbediti da se gradi zdrava porodična klima, kvalitetni odnosi u porodici. Roditelj, njegovo angažovanje, ono što on čini, ima najveći uticaj na detetovo razumevanje sebe i sveta.
