Šta je preduslov za najbolju genomsku realizaciju bebe. Često se roditelji pitaju, šta je genetsko nasleđe od majke a šta genetsko nasleđe od oca?
Bezrezervna roditeljska ljubav preduslov za najbolju genomsku realizaciju bebe
Bezrezervna roditeljska ljubav, bez selektivnosti, stvara najbolje moguće okruženje za jedinstvenu, univerzalnu realizaciju genoma naše bebe. Stvaranjem zdravog okruženja, punog topline i ljubavi čini preduslov da se ono najbolje u genomu bebe realizuje. To je ključni preduslov da se naša beba realizuje u najboljem svetlu sa najboljim genima i karakteristika. Bezrezervna ljubav i toplina stvaraju uslove da se genom bebe realizuje u najboljem mogućem pravcu. Sa najboljim karakteristikama prevashodno za autentičnu i jedinstvenu realizaciju programa bebe. Samo bezrezervna ljubav, toplina doma, roditeljska harmonija dozvoljavaju da se program bebe razvije na najbolji mogući način. I da od nesavršenstva izvučete savršenstvo.
Jedinstvenost i univerzalnost genoma ili programa razvoja bebe
Beba nastaje oplođenjem, odnosno spajanjem jajne ćelije majke i spermatozoida oca. Jajna ćelija i spermatozoid zapravo nose DNK majke i DNK oca. Njihovim spajanjem nastaje jedinstvena nova kombinacija DNK bebe. To je genom bebe ili program razvoja bebe.
Genom bebe ili program razvoja bebe je jedinstvena, univerzalna kombinacija gena majke i oca koja omogućava njen razvoj. To je jedinstvena i sasvim nova kombinacija gena jer to nije prosto spajanje gena majke i oca već se geni na specifičan način mešaju i kombinuju. I tako daju sasvim novi jedinstven program razvoja novog organizma. Naravno, beba ima karakteristike, odnosno gene roditelja, ali i nove specifičnosti koje nastaju usled mešanja naslednog materijala majke i oca. Tako da beba ima pojedine specifičnosti majke, pojedine oca ali i sasvim nove univerzalne specifičnosti. Iz toga sledi da je genom, odnosno program razvoja bebe jedinstven i univerzalan.
Dobri i loši geni – Nesavršenstvo genoma ili programa razvoja bebe
Program koji beba dobije nije savršen. Savršenstvo ne postoji. Uvek postoje, dobri i loši geni odnosno dobre i loše karakteristike. Naime DNK molekul nije univerzalno savršen, uvek postoje greške. U prilog ovome ide i činjenica da iz preventivnih razloga svaka beba ima po dva primera istog gena. Odnosno, duplu kopiju gena za iste karakteristike (proteine). Jedan od jednog roditelja drugi od drugog roditelja. To je iz preventivnih razloga da u slučaju da jedan gen ne radi kako treba drugi preuzima funkciju i realizuje određenu karakteristiku. Takođe, neke karakteristike su rezultat interakcije oba gena. To sve zavisi od vrste i specifičnosti gena, kao i karakteristika koje se kontrolišu. Jednostavno svaka osoba, svaka beba ima dobre i loše gene, odnosno, predispozicije za dobre i loše karakteristike. Genom ili program razvoja koji dobija beba nije savršen ima predispozicije za dobre karakteristike ali i predispozoicije za loše karakteristike.
Tendenciozna, sebična, pogrešna uloga roditelja u realizaciji genoma bebe
Rast i razvoj bebe je zapravo realizacija jedinstvenog genoma bebe, tj. realizacija jedinstvenog DNK programa bebe. Geni direktno kontrolišu sve aspekte razvoja, od samog začeća pa sve do potpunog razvoja organizma. S’obzirom da je genom svake bebe nesavršen, postoji tendencija realizacije pojedinih „loših“ i „dobrih“ gena. To jest, pojedinih „loših“ i „dobrih“ karakteristika. Ovde je prekretna tačka uspešne i pravilne uloge roditeljstva. Naime, pojedinim roditeljima počinju da se sviđaju ili ne sviđaju pojedine karakteristike i krene neumerena i tendecizozna presija u smeru koju su oni naumili. Tendenciozno usmereno realizovanje potencijala bebe onako kako roditelji smatraju. To je opasna tačka kada preovlađuje sebičnost roditelja i na bazi njihovog iskustva određuju se šta je dobro a šta loše. To je pogrešno iz najmanje dva razloga. Prvo odluka šta je loše a šta dobro je realativna. Evolucija je u mali milion primera pokazala da ono što se nama čini u jednom trenutku lošim već sutra je izuzetno dobro i korisno. Drugo a ne manje važno jeste da ovim selektivnim pristupom, šta je dobro a šta loše, gušimo ljubav i poštovanje jedinstvenosti i univerzalnosti genomskog potencijala naše bebe.
U težnji da usmerimo realizaciju programa razvoja bebe u nama željenom pravcu sputavamo autentičnu, univerzalnu, jedinstvenu komponentu svakog programa. Time roditelj često u najboljoj nameri postaje otežavajući fator jedinstvene, univerzalne i najbolje realizacije svoje bebe.
