Dete od 3 godine prolazi kroz važan razvojni proces. Između druge i treće godine razvojni proces deteta je često za roditelja veoma zahtevan. Poželjan pristup je – svesno roditeljstvo.
Dete od 3 godine prvi put za sebe kaže JA
Mnogima je poznata treća godina kao vreme dečije tvrdoglavosti, neposlušnosti, stalnih ubeđivanja i iscrpljivanja. Ovom periodu prethodi jedan, krajnje važan razvojni trenutak – kada dete prvi puta za sebe kaže JA. Do tada je dete govorilo za sebe u trećem licu i potom, negde oko 2, 5 godine kaže za sebe JA.
Kada dete za sebe kaže JA znamo da je njegov doživljaj sebe i spoljašnjeg sveta značajno različiti nego do tada. Do tada dete je bilo u sadoživljaju sa svime što ga okružuje, kao utisnuto u druge. Sve što je u njegovom okruženju kao da je i ono samo. Kada dete za sebe kaže JA tada nastupa period kada dete sebe jasno diferencira od okruženja, postaje svesno sebe, svoje različitosti od drugih.
Šta je u ovom periodu najprirodnije za dete?
Dete se pita šta sve može u tom svetu koji po prvi put vidi iz perspektive odvojenosti od njega. Kakav je to svet, kako se ono može u njemu povrditi, gde su njegove granice u tom svetu. Onda kreće jedan novi vid istraživanja kada dete pita hiljadu zašto. Kada kreće da se opire, da protestuje, da izražava svoju volju. Na detetu je da isprobava da probije postavljene granice, da ih ispituje i probija. A na roditeljima da ih postavljaju, da ih dosledno sprovode, a neretko i da ih menjaju, kako se dete menja i odrasta.
Kada dete sa tri godine kaže često NEĆU da li je to tvrdoglavost?
Detetovo NEĆU sa tri godine je pre razvijanje detetove volje u odnosu na njegovu sliku o svetu. Tvrdoglavost je nešto drugo, možemo je razumeti kao detetovo istrajavanje u kontekstu koje ni za dete nema smisla i najčešće je vezana za nejasne granice, nedoslednost roditelja. Zatim popuštanje u dogovorenim pravilima i davanje detetu više prostora za delovanje nego što bi mu pripadalo u datim okolnostima.
Ako bismo detetovo NEĆU sa tri godine tretirali kao nepoželjno i sankcionisali mogli bismo se naći u poziciji da gušimo dečiju volju. A svima nam je važno da dete od starta razvija svoju volju. Ako bismo pitali roditelje da li bi vaspitno uticali na dete tako da mu guše volju, odgovor bi u praksi najčešće bio odričan. E, sada, kada reagujemo na trogodišnjaka koji se protivi, koji odbija saradnju, koji iskazuje svoju volju, neretko to činimo na način da šaljemo poruku detetu da nije poželjno da se protivi roditeljima.
Kako se roditelji mogu postaviti u ovakvim i sličnim situacijama?
Razumeti u kojoj je razvojnoj dobi dete, znati sve karakteristike te faze, ignorisati detetove reakcije koje dete ne može ili ne ume kontrolisati. Prepoznavati dečije potrebe koje stoje iza detetovog ponašanja. Kada dete ujutro kaže da ne želi ponuđenu robu za vrtić već po njegovom izboru to možemo strpljivo prihvatiti. Pa makar bilo to u suprotnosti sa svim estetskim normama. Prioritet nam je ono na čemu svesno radimo u vaspitanju. Da dete podržimo u odnosu na njegove razvojne specifičnosti. Ako se dete protivi vremenu spavanja onda se kroz igru sa detetom dogovorimo kada je to za njega najbolje i držimo se toga. Koristimo lutku da razgovara sa detetom, pričamo mu priču sa sličnim sadržajem. Kada dete u prodavnici traži nešto što kod kuće nismo dogovorili da ćemo kupiti onda to i ne činimo i pored javnosti i detetove reakcije. Uslov za ovo je da imamo pravilo da se kod kuće dogovorimo sa detetom za ponašanja van kuće.
Detetu od 3 godine potrebna je roditeljska podrška
Ako strpljivo, znalački, posvećeno i sa mnogo topline i ljubavi dajemo podršku svome detetu u ovom periodu uskoro nam stiže period kada je dete mnogo toga razumelo, mnogo naučilo. Rezultat toga biće detetova poslušnost i poverenje u roditeljske zahteve. U suprotnom dete nastavlja da se buni i da istrajava u situacijama koje za njega nemaju smisao.
Svesno roditeljstvo, pojam novijeg vremena, usmerava roditelja više na sebe. Svoje promene i kontrolu nad sobom naspram kontrole deteta i prevaspitanje deteta.
