Zašto je dete tvrdoglavo, pitaju se mnogi roditelji male dece… Malo dete dosta vremena provodi u pobuni, naročito oko treće godine (faza prkosa). Tada nastaje period slatkih svađa i tvrdoglavosti!
Zašto je dete tvrdoglavo, i kada će faza tvrdoglavosti proći?
Tek nakon osvojene autonomije dete ulazi u mirniju fazu, postaje društveno i saradljivo. U drugoj godini intenzivno se odigrava proces psihološkog odvajanja (separacije) deteta od majke i osamostaljivanja (individualizacije). Usklađivanje ova dva procesa i ovladavanje autonomijom često je buran proces. Šta se dešava, zašto je dete oko treće godine izrazito tvrdoglavo?
Dete postaje sve više emocionalno inteligentno, i time se pojavljuju i problemi. Čest problem su svađe između braće i sestara, među drugarima koji su se do pre nekoliko minuta mirno igrali, pojave se izlivi tvrdoglavosti i nepristojne reči.
Kako reagovati kada je dete tvrdoglavo?
Kod svađa je najvažnije pravilo da niko ne sme nikoga da uvredi ili fizički napadne. Ako dete počne da pokazuje izrazitu tvrdoglavost, objasnite mu mirnim glasom zašto nećete da mu ugodite. Važno je da ostanete mirni. Sačekajte da ispad prođe, i zatim mu na njemu razumljiv način objasnite da takvo ponašanje nije lepo i zašto neke stvari nisu dobre za njega.
Faza u razvoju deteta oko treće godine
Utešite se saznanjem da je ovo samo jedna, prolazna, faza u razvoju deteta sa kojom treba da se izborite. Neka deca se boje lekara u oivom uzrastu. Pripremite dete na sledeću posetu lekaru. Objasnite mu kako će izgledati pregled i šta će lekar raditi. Ne zaboravite da mu spomenete da idete kod lekara da bi mu bilo bolje. Pročitajte mu neku slikovnicu o lekarima. Možda će detetov strah smanjiti igra u kojoj ćete vi ili ono biti lekar. Neka dete pregleda svoje »bolesne« igračke. Na taj način ćete videti čega se dete najviše plaši jer će u igri to tačno i odigrati. Isto tako prošetajte kraj doma zdravlja i posmatrajte događanja. Dete će videti da se kod lekara ne događa ništa dramatično. Ako se dete još uvek plaši, razgovarajte s njegovim pedijatrom.
Najčešći strahovi kod dece su strah od napuštanja, strah od belog mantila a posebno od inekcije, strah od životinja i buba, mraka i babaroga i veštica iz priča i strah od vrtića, odnosno od odvajanja od roditelja. Strah je primarna, urođena emocija koju i deca osećaju i reaguju. Strahovi male dece je faza u razvoju kroz koju svi prolaze. Roditelji ne treba da prenose svoje strahove na dete!
Za šta je dete zainteresovano u ovom uzrastu?
Dete je zainteresovano za pričice, slike i potrebno je naoružati se zanimljivim i motivacionim sadržajima. I putem dramskih tehnika i naglašavanja stimulisati razumevanje i govornu produkciju. Govorno ponašanje u različitim situacijama: na ulici, u prodavnici, pošti… pričati detetu o predmetima, pojavama i svakodnevnim aktivnostima.
